Mozaik

Vreme broj 460, 30. oktobar 1999.

 

Genetika i ideologija

Muka sa rečima

Nemačka u strahu od povratka natčovela: kako je jedan filozofski disput oživeo stare strahove od nacizma

Počelo je zatvorenom prepirkom između filozofa o etici genske tehnologije, a kasnije se debata između vodećih evropskih mislilaca pretvorila u ogorčenu borbu za dušu nove Nemačke. Ta tema je u protekle dve nedelje zauzimala prve stranice liberalnog nedeljnika "Die Zeit", a u televizijskim emisijama vodila se otvorena diskusija o zaslugama Ničea, Hajdegera i filozofima frankfurtske škole. Političari, pisci i politički novinari pridružili su se okršaju, a na pomodnim večernjim zabavama govorkalo se o smrti kritičke teorije i budućnosti metafizike.

Sve je počelo 17. jula ove godine na konferenciji o Martinu Hajdegeru, filozofu koji se 1933. godine pridružio nacistima, održanoj u okolini zamka Elmau u Bavarskoj. Kao jedan od učesnika konferencije, Peter Sloterdijk, filozof iz grada Karlrue, izložio je svoj rad i potpuno šokirao publiku (mnogi od prisutnih došli su iz Izraela) pozivanjem na novi moralni kod u primeni genske tehnologije, čiji je cilj da se dozvoli određenoj elitnoj grupi ljudi sprovođenje "prenatalne selekcije". Raspravljajući o tome da je humanizam poslužio svojoj svrsi, filozof je nagovestio da je ljudska vrsta uvek pokušavala da izvuče svoj potencijal - kroz obrazovanje, odabir bračnog partnera i druge faktore kulture - a u današnje vreme, za poboljšanje rase može se upotrebiti genska tehnologija.

Kopije Sloterdijkovog rada počele su tih dana da kruže po filozofskim fakultetima širom Nemačke, a odgovore vrhunskih mislilaca objavile su neke ozbiljnije novine. Reakcija je bila gotovo jednoglasna i neprijateljska - Sloterdijk je bio optužen da zastupa stvaranje superrase koju nadgleda intelektualna elita. "Ničeov najdraži san - Zaratustrina fantazija o supermenu - postao bi stvarnost", piše Tomas Assheuer u nedeljniku "Die Zeit". Većina tih optužbi išla je na račun Sloterdijkove upotrebe termina kao što su "natčovek" (Übermensch) ili "selekcija" (Selektion) - koje su upotrebljavali nacisti kada su odlučivali ko će, među žrtavama holokausta biti pogubljen na licu mesta, a ko će ostati da radi do smrti.

"Zašto Sloterdijk upotrebljava reč 'selekcija'? Kada čujem tu reč u takvom kontekstu, instinktivno pomislim na selekciju u Aušvicu. Da li je to samo moj problem?" Pitanje je postavio Ernst Tugendhat, a na njegove kritičke primedbe Sloterdijk je vatreno odgovorio u otvorenim pismima objavljenim u nedeljniku "Die Zeit". Jedno pismo je bilo upućeno Assheueru, međutim ono drugo, ljuće pismo bilo je namenjeno Jürgenu Habermasu, najuticajnijem nemačkom misliocu, koji se povodom Sloterdijkovog kontroverznog rada nije oglasio u javnosti. Njegovi bivši studenti zauzeli su ključne pozicije na univerzitetima, izdavačkim kućama i intelektualnim novinama, a Habermas je, više nego iko drugi, davao ideološki ton zapadnonemačkom društvu, formulišući koncept "konstitucionalnog patriotizma" u okviru koga se građani radije zavetuju demokratskim vrednostima nego etničkoj naciji.

Opisujući Habermasa kao ajatolaha, Sloterdijk je optužio liberalnog filozofa za upotrebljavanje metoda "levog krila fašizma" u cilju ućutkavanja ideoloških protivnika - tvrdi da je Habermas ohrabrivao svoje bivše studente u izvrtanju Sloterdijkovih stavova u novinskim člancima. Sloterdijk je takođe izjavio da su odbrojani dani nemačkim posleratnim misliocima koji se naslanjaju na "kolektivnu krivicu". Objavivši rat liberalnoj većini, Sloterdijk je postao šampion "Nove desnice intelektualaca", organizacije koja veruje da je došlo vreme da nemački narod postane opušteniji u vezi sa svojim nacionalnim identitetom.

Istoričar Ernst Nolte prvi je izneo takvu teoriju 1986. godine. On je govorio da holokaust nije jedinstven zločin, i dokazivao da spada u grupu "azijatskog varvarizma". Scenarista Botho Strauss je kasnije optužio liberalnu elitu za nipodaštavanje svega što je nemačko i kreiranje atmosfere nacionalne mržnje usmerene prema sopstvenom narodu.

Prošle godine se romanopisac Martin Walser požalio da je nemačka prošlost bila "instrumentalizovana u savremene svrhe", i izjavio da pati od "zamora holokaustom". Kritičari tvrde da Sloterdijk želi da utemelji nov etički pravac u novoj Nemačkoj, napuštajući smisao za moralnost u zamenu za neku vrstu komercijalno-društvenog darvinizma.

Međutim, pedesetdvogodišnji filozof ostaje pri svome i ne iskazuje nikakvo kajanje. "Kada vidim da moj rad osuđuju kompetentni i obrazovani ljudi, poželim da je umetnost stvaranja obrazovanih i saosećajnih ljudi malo više napredovala", izjavio je filozof.

(The Observer)
priredila Biljana Vasić

 

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)