Nova hrvatska publicistika (1)

O demokraturi

Knjige o politi�koj i duhovnoj klimi u Hrvatskoj devedesetih zanimljive su i ovda�njoj publici, koliko zbog prirodnog interesovanja za susede (pa jo� istojezi�ne), toliko i zbog mnogih zapanjuju�ih analogija...

Marinko �uli� (�ibenik, 1951) poznat je, ne samo hrvatskoj nego i �iroj ex-YU javnosti jo� od sredine osamdesetih, kao vode�i unutra�njopoliti�ki analiti�ar uglednog nedeljnika "Danas" (koji je, ina�e, pao kao prva velika medijska �rtva nove HDZ-ove vlasti), tj. kao hroni�ar agonije jednog sistema - i dr�ave koja je bila njegov okvir - i kao (primetno zga�eni, ali uvek analiti�ki prisebni) posmatra� ra�anja novih dr�ava iz duha populizma. Nakon prisilnog utrnu�a kultnog "Danasa" - i njegovog naknadnog kratkotrajnog vaskrsavanja u obliku paramedijskog mrtvoro�en�eta morbidno upara�enog u podobno, "patriotsko" HDZ-ruho - �uli� postaje dopisnik Radio France Internationale (RFI), a od 1993. redovno pi�e za splitski Feral Tribune, jednu od retkih istinski artikulisanih i postojano uspe�nih institucija medijskog otpora nastalih na zgari�tima propale dr�ave i u okru�enju grotesknih postjugoslovenskih "demokratura". U Feralu �uli� nastavlja tamo gde je stao u Danasu, samo �to je u fokusu njegove pa�nje ovaj put novonastaju�a samostalna hrvatska dr�ava, odnosno ra�anje sistema neve�to u�minkane i vrlo tanu�nom "demokratskom" glazurom prelivene li�ne vladavine "Oca Nacije" Franje Tu�mana. Bave�i se skoro celu deceniju, iz nedelje u nedelju, analiziranjem stila vladavine hrvatskog predsednika i njegove svite, mehanizmima "zavo�enja masa" kojima se postkomunisti�ki nacionalisti�ki kolektivizam devedesetih slu�i - a Hrvatska je upravo idealna "laboratorija" za posmatranje ovakvih procesa, jer je njena vlast li�ena "levi�arskog" mega-�und femkanja srbijanske oligarhije - i mogu�im na�inima za epohalni iskorak iz "demokrature" ka demokratiji, �uli� je, nekako prirodno, morao osetiti autorski poriv za sistematizacijom svojih uvida u obliku knjige. Studija "Tu�man - anatomija neprosvije�enog apsolutizma" (Feral Tribune, Split, 1999) rezultat je tog autorskog napora.

Odlu�iv�i se da "Ocu Nacije" posveti knjigu, �uli� se sigurno suo�io s izobiljem gra�e u obliku vlastitih pronicljivih novinskih tekstova, koji su i sami za sebe, hronolo�ki pore�ani i tako oknji�eni, mogli biti veoma podsticajno publicisti�ko �tivo; �uli� je, me�utim, krenuo te�im ali jo� produktivnijim putem i, na osnovu svojih dotada�njih analiza, napisao - s precizno��u i stilskom virtuozno��u koja ovog recenzenta pre mami na izraz "komponovao" - posve novu studiju, sistematizuju�i svoja promi�ljanja mehanizama (dis)funkcionisanja jednog autoritarnog poretka.

Za razliku od Milo�evi�a kao beskrupuloznog tehni�ara samosvrhovite vlasti, Franjo Tu�man je �ovek koji poseduje nekakva (pred)ube�enja; ovo, dodu�e, i nije nu�no komparativna prednost hrvatskog Vrhovnika nad srpskim Vo�dom, po�to je poznato da su od Tirana Bez Misije, od hedonista �iste mo�i, gori - ili bar groteskniji - samo Tirani Sa Misijom... �uli� tra�i i nalazi korene svim gigantskim zastranjenjima onoga �to je trebalo da bude "mlada hrvatska demokracija" upravo u Tu�manovom "nau�nom" delu, u brojnim nadriistori�arskim kupusarama koje je ovaj dokoni penzionisani general JNA ispisao pre nego �to se posvetio "usre�ivanju" Hrvatske i okolnih zemalja. Za�iljiv�i svoj analiti�ki skalpel do stepena koji "pacijentu" ne daje mnogo �anse, �uli� kao �italac �uvene Tu�manove "testamentarne" knjige "Bespu�a povijesne zbiljnosti" demonstrira ubedljivu lekciju iz anatomije autoritarnog uma. Opijenost nadobudnog Tu�mana - u �ijoj je mentalnoj strukturi zastra�uju�e lako prepoznati i bezbrojne ovda�nje patrioti�eske zamlate koje su zamenile epolete sa "li��em" i govornice po kasarnama pred hiljadama postrojenih regruta za toplinu penzionerskih kabineta po Dedinju i okolini, odakle nas bezdu�no zasipaju gomilom "geostrate�ke" ili "antispecijalno-ratovske" makulature - Velikim Istorijskim Procesima i frapantno odsustvo "ljudskog, odvi�e ljudskog" obzira prema ulozi i pravu pojedinca (osim, dakako Vo�e) u njima, uveliko obja�njava ono �to �e se desiti kada General zasedne na vlast i krene da sa svojim dedinjskim "najboljim neprijateljem" �eprka po utrobi le�a jedne brutalno umorene dr�ave i njenih nesre�nih ljudi (koji su, dodu�e, i te kako participirali u zazivanju vlastite nesre�e). �uli� je razvrstao po poglavljima svoje knjige omiljene Vrhovnikove opsesije, demistifikuju�i jednu po jednu i bez pardona ukazuju�i na posledice kabinetskog ludila jednog mediokriteta u sirovoj stvarnosti: od totalne obuzetosti idejom o definitivnoj podeli Bosne i Hercegovine, kao vrhuncem svoje "istorijske misije" i kona�nim "zaokru�ivanjem nacionalnog prostora", preko dosledne saradnje u nepo�instvima sa Slobodanom Milo�evi�em i vo�ama bosanskih Srba - a ponovo na tragu te iste "bosanske" opsesije - do revizionisti�kih ideja o Drugom svetskom ratu, o ulozi, zna�aju i karakteru NDH, kao i iz toga logi�no proiza�loj (frankisti�kim ceremonijama nadahnutoj) fiks-ideji o "pomirbi" partizana i usta�a, odnosno njihovih potomaka - te, jo� morbidnije, o totalno nadrealnom, fascinantno "od�tekanom" me�anju kostiju krvnika i �rtava u Jasenovcu i na sli�nim strati�tima. Razume se, dru�tvo koje se kreira po zamislima takvog "mastermajnda" ne mo�e imati mnogo veze sa savremenom gra�anskom demokratijom, i Marinko �uli� zato dobar deo svoje studije posve�uje upravo analiziranju autoritarnog ustrojstva i patolo�ki ksenofobi�ne kulture hrvatskog dru�tva devedesetih, kao i gotovo doslovno vojni�ke organizacije dr�avnih i strana�kih struktura koje su zadu�ene da Vrhovnikove ideje iz sveta politi�kog dadaizma pretvaraju u sumornu stvarnost. Iz mnogih razloga, ova je knjiga vredna pa�nje �italaca i sa ove strane Drine; jer, ako ni�ta drugo, pokazuje koliko su dr�ave i re�imi, koji su utemeljili svoj sumnjivi identitet na ponosnoj razlici prema Drugom, u stvarnosti postali nepodno�ljivo sli�ni.

Miljenko Jergovi� (Sarajevo, 1966) po�eo je svoju novinarsko-publicisti�ku karijeru poznih osamdesetih, objavljuju�i zapa�ene tekstove, daleko od svake zaparlo�ene, bezli�ne i dosadne "novinarske konfekcije", uglavnom po sarajevskim omladinskim listovima poput "Na�ih dana" i "Valtera", da bi nedugo zatim postao redovni autor i uglednih mainstream medija, poput tada veoma dobre Nedjeljne Dalmacije ili sarajevskog magazina Nedjelja; njegov rad je vrlo rano bio zapa�en, i to toliko da je s nepune dvadeset i �etiri godine bio oven�an "Danasovom" uglednom novinarskom nagradom "Veselko Ten�era", uvrstiv�i se tako u ugledno dru�tvo, recimo, Bogdana Tirnani�a ili studija "Viva Lude�", potonjih tvoraca "Ferala".

Paralelno grade�i knji�evni�ku (do sada tri zbirke pri�a i �etiri zbirke pesama, te brojne kritike i eseji) i novinarsko-publicisti�ku karijeru, Jergovi� od tada ne prestaje da iznena�uje i provocira, kao veoma plodan pisac - �to se, ina�e, samo u podneblju endemske lenjosti i kafanske Raspri�anosti U Prazno (u koju bi, recimo, onaj Kova�evi�ev Teodor Teja Kraj stra�io sav svoj dar da mu ne be�e "li�nog policajca" Luke Labana...) mo�e smatrati "manom" - i autor koji se ne da uklopiti u bilo koji od predvi�enih �ablona "postkomunisti�kog novinarstva". Njegov novinarski rad s po�etka devedesetih svojevrsna je hronika raspadanja (ta�nije: klanja i dranja na �ivo...) tela i duha Bosne; vredelo bi mo�da danas, "posle svega", kada smo svi toliko "mudriji" koliko smo i nesre�niji, ukori�iti te tekstove i pro�itati ih ponovo, mada od toga nikome ne�e biti lak�e. Bilo kako bilo, nakon traumati�nog ratnog sarajevskog iskustva Jergovi� se obreo u Zagrebu, i (naro�ito) u drugoj polovini devedesetih postao jedan od najzna�ajnijih autora novog hrvatskog publicisti�kog pisma, bespo�tedan analiti�ar stvarnosti jedne zemlje koja je (kao i Srbija) imala tu nesre�u da do�eka ostvarenje svojih nacionalisti�kih fantazmi i pompezno kuljanje prljave kolektivne podsvesti na svetlo dana... Posle po�etnih autorskih lutanja u novoj sredini, i pod stra�nom senkom i dalje gore�eg sarajevskog pakla, Jergovi� je kao osebujan autor - usu�ujem se re�i: najtalentovaniji mla�i novinski pisac zapadno od Drine! - do punog izra�aja do�ao na stranicama nezavisne hrvatske �tampe, prvo u, na�alost, uga�enom "Tjedniku", a potom u neizbe�nom "Feralu".

"Naci bonton" (Durieux, Zagreb, 1998) je, najve�im delom, (pre)strog izbor iz obilnog Jergovi�evog rada za dva spomenuta lista i za respektabilni kulturnja�ki dvonedeljnik "Vijenac" (danas to uredni�tvo pravi "Zarez"), uz nekoliko tekstova koji se premijerno pojavljuju pred javno��u. Onoliko koliko ima bilo kakvog smisla - a naj�e��e ga, zapravo, nema - bilo kakvo raspredanje o "generacijskom senzibilitetu" - moglo bi se re�i da je Jergovi�evo novinsko-publicisti�ko pismo (ma koliko, naizgled, prigu�enije nego u njegovim prozama) dubinski obele�eno odrastanjem u okru�ju globalne pop-kulture i njene samorodne "etike" na jednoj strani, i iskustvom sarajevskog (�to ovde zapravo zna�i: ne-zagreba�kog, ne-beogradskog, ne-metropolskog, a ipak ne-provincijalnog) detinjstva i odrastanja na drugoj. Taj amalgam "globalnog" generacijskog iskustva i li�nog senzibiliteta formiranog u vrlo specifi�noj sredini prepoznaje se kod Jergovi�a, bez obzira na to o �emu pisao, i kako se god zvao (preuski) �anr u koji bi se neki njegov tekst trebao ukalupiti. Tako je i njegovo pisanje o hrvatskoj (te tako nu�no dobrim delom i bosanskoj i srpskoj) duhovnoj klimi devedesetih - a to je, zapravo, prava tema celog "Naci bontona" - obele�eno gorkim iskustvom deziluzioniranog vernika stripovske etike... U ovome, dakako, nema ni�ega pe�orativnog: ceo "kulturolo�ki" jaz izme�u onih koji mogu i onih koji ne mogu da "kupe" bilo koju od ju�noslovenskih nacional-populisti�kih Velikih Ideolo�kih Pri�a mo�e se dobrim delom objasniti i razlikom izme�u onih koji u svom emotivno-intelektualnom prtljagu nose i alanfordovsku ironiju i onih koji su potpuno nevini glede svakog "iskustva odmaka"...

"Naci bonton" je, dakle, kolekcija vi�ekratno enjoyable novinskih tekstova u kojima autor, hvala Bogu, pu�ta svojoj razbaru�enosti na volju, ali tako�e i ne da "objektu" svoje pa�nje da mu izmigolji: nemilosrdan kao kakav kulturolo�ki terminator, Jergovi� ume (pa jo� kao bosanski dotepenec, �to lokalne milostive naro�ito tera u nesvest!) superiorno da ratuje s palana�kim duhom jedne sme�no narcisoidne malogra�anske mitteleuropske naduvenosti-na-prazno, a da joj time ni�ta ne (do)da na zna�aju, dosledno je tretiraju�i tek kao ekolo�ki problem i zala�u�i se tek za notornu stvar da sme�e treba redovno odvoziti na deponiju, da se celo dru�tvo ne usmrdi; pi�u�i o tu�manima i karad�i�ima, dakle o sumanutim Gospodarima Na�ih �ivota, ali jo� vi�e o bezbrojnim juricama i aralicama, o "produhovljenim" �uvarima i klju�arima velikog srednjebalkanskog mentalnog zatvora na otvorenom, Miljenko Jergovi� �ini najbolju mogu�u stvar: pravi promaju. A na promaji virusi izdi�u; upravo zato, gospodari ovog karakazana sa obeju strana Drine tako pani�no navla�e roletne i ne daju nam da zavirimo "preko": slobodna komunikacija je smrt Organizovane Gluposti, jer nas svako slobodno pore�enje s ostatkom sveta tera da pred njom, onako sme�uranom, umiremo od smeha.