Sadržaj

Vreme broj 462, 13. novembar 1999.

 

Politika
Skupština Srbije: S vetrom u leđa (Milan Milošević)
Vojvodina: Izazivanje Mađara (Jan Briza)
Miting: Tresla se gora... (U.K.)
Studentski protesti: Pendrečenje slobodnim stilom (Zoran B. Nikolić)
Intervju - Vladan Batić, koordinator Saveza za promene: Baj-pas za Srbiju (Roksanda Ninčić)
Prva faza obnove: Zakrpljena država (Dimitrije Boarov)
Prosveta: Ko to tamo štrajkuje (Branka Kaljević)
Slučaj Arandarenko: Otkaz kao ucena (Slobodanka Ast)
Intervju - Predrag Palavestra, akademik: Ne prihvatam opštu krivicu (Slobodan Kostić)
Bermanov dosije (3): Ni Hitler ga nije svario (Svetlana Vasović-Mekina)

Feljton
Deset Miloševićevih godina u deset slika (8): Godina raspada političkih elita (Dragoslav Grujić)
Svedok vremena - Miodrag Vuković: Trka s demonstrantima (Velizar Brajović)

Ljudi i vreme

Kultura
Nova ratna proza: Duboko lična priča (Mihajlo Pantić)
Nova hrvatska publicistika (1): O demokraturi (Teofil Pančić)
World music - WOMEX '99: Suze zbog duduka (Bojan Đorđević)

Scena

Svet
Pad Berlinskog zida - Deset godina posle: Ubrzanje istorije (Frano Cetinić)
Lično sećanje: Šampanjcem na trabante (Nenad Lj. Stefanović)
Nemačka: Nova istorija (Dušan Reljić)
Hrvatska u očekivanju izbora: Senka Tuđmanove bolesti (Tatjana Tagirov)

Meridijani

Mozaik
Amerika protiv "Majkrosofta": Raspada li se imperija Bila Gejtsa (Zoran Stanojević)
Kompjuteri i privatnost: Neko nas posmatra (Saša Marković)
Kavkaski "špijun": Elvis u Čečeniji (The Times)

Sport
Rajo Valjekano, lider španskog prvenstva: Munja iz predgrađa (Vladimir Stanković)
In memoriam: Leon Štukelj (V.S.)

Nuspojave: Kućna poseta (Teofil Pančić)

Zona sumraka: Klonirani striček (Ljubomir Živkov)

Mitrohinov arhiv (3): Borba protiv religije (priredio Miloš Vasić)

Pošta

Vreme uživanja: GSM (Miloš Vasić)

Fer

Amerikanci su poslali ponudu: spremni su da trampe sankcije za fer izbore.
To je najveći uspeh koji je mogla da postigne delegacija Saveza za promene, koja se pred kraj prošle nedelje vratila iz Vašingtona. Malo li je? - pitao bi neko kome se sankcijski život pretvorio u moru. Izmorena, neuspelim demonstriranjem i ciničnim odnosom vlasti prema ideji o vanrednim izborima, opozicija se svela na izvikivanje istrošenih parola o karakteru Miloševićeve vladavine. A to nije ništa novo. Svi, naime, znamo s kakvim karakterom imamo posla. Sada opozicija može na nečem realnom da testira brigu vlasti za opštenarodnu korist. Može vlasti prosto reći - napravite što pre poštene izbore i spasite narod sankcija. Opozicija to već i govori, ali ipak ostaje pitanje da li to Milošević uopšte čuje.
Sumnjam. Ko kaže da njemu sankcije ne odgovaraju? Pokazalo se da takav oblik kazne svuda u svetu samo učvršćuje sankcionisanu vlast. Milošević i njegovi niti zebu, niti gladuju. Oni su najveći korisnici ove nesreće. Svi crno-sivi, a lukrativni poslovi, cigare, benzin i ostalo, idu preko njihovih filijala. To što narodu ide loše ne znači da i njima ide tako. Naprotiv. Pa ono što opoziciji i Medlin Olbrajt izgleda kao fer ponuda Miloševiću se čini kao udarac ispod pojasa. Čuj, fer izbori, pa da izgubi. Zato je srpska opozicija tamo gde je bila i pre puta u Vašington. Na ulici. Teško će naterati Miloševića da napravi izbore, a kamoli da napravi fer izbore. Naravno, i od goreg postoji gore. Zamislite da Milošević ipak zakaže izbore. Kakva bi tek to bila muka za srpsku opoziciju?

D.Ž.

 

Up_Arrow.gif (883 bytes)