World music: WOMEX '99

Suze zbog duduka

Presti�ni muzi�ki trend okupio je i ove godine u Berlinu one koji pripadaju rastegljivom pojmu etno muzike, prerastaju�i u obavezni �ou za sve ljubitelje druga�ijeg zvuka

WOMEX (worldwide music expo) je manifestacija na kojoj se jednom godi�nje okupljaju svi ljubitelji etno ili world muzike i oni koji se njom bave, dakle muzi�ari, promoteri, novinari, menad�eri, stru�njaci, organizatori festivala, izdava�i i distributeri, kao i brojna publika. WOMEX se selio svake godine, i odr�avao se u Briselu, Marseju, Stokholmu. Ove godine se vratio ku�i - u Berlin, da tu i ostane. Mudro ili ne, pokaza�e vreme, o�ito je da je world music postao veliki biznis, samo je pitanje ko mo�e opstati. Zasada je profitirao Berlin i WOMEX. U brojkama, ovo je bila najve�a manifestacija do sada, sa preko 1200 u�esnika, 32 koncerta, 31 konferencijska tema za debatu, 65 �tandova za prezentaciju, direktan radio i interet prenos, odli�an i skup restoran za one koji provode tu po ceo dan.

MAJSTORI �ANRA: Sajamsko/izlo�beni deo bio je standardno krcat; pravo mesto da sretnete ljude iz bran�e, ugovorite koncerte, distribuciju ili prodaju, dobijete poneki disk. Ujedno, to je jedino mesto na kojem �ete sigurno na�i tra�enu osobu. A ljudi je bilo mnogo vi�e nego obi�no - Amerikanci, Evropljani sa svih strana, Kubanci, Afrikanci, Brazilci (Brazil je bio glavna tema ovogodi�njeg WOMEX-a), Kana�ani... Balkan je bio uobi�ajeno zastupljen: brojna turska delegacija, gr�ki �tand, Rumuni preko nema�kih promotera, a najzastupljeniji su bili Slovenci, po prvi put su do�li Hrvati (iznena�uju�e brojni i opremljeni).

Koncerti su ipak ono najzanimljivije, a bilo ih je stvarno mnogo. Svaki dan jedan popodnevni (pokazalo se da je taj deo selekcije bio izvrstan, klezmer majstori Brave Old World, naslednici senegalskog zvuka na granici popa Penc, neverovatni vokalno-plesni skup �ena Tuarega Tartit, a za kraj je, sasvim ispravno, ostavljen kubanski a capella sastav Vocal Sampling). Ve�ernji koncerti (minimum devet nastupa) bili su podeljeni u tri sale (svaka na manje od sto koraka do druge), sa malim vremenskim razmacima, tako da ne mo�ete da vidite svaki u celini. Publika se povodi za afinitetima, imenima, ili jednostavno proba neku grupu desetak minuta i ide dalje. Od velikih tu su bili brazilski gitarista Baden Powell, majstor instrumenta i �anra, te Jermenin Jivan Gasparyan (na drvenom duva�kom instrumentu zvanom duduk izvodi setne jermenske tradicionale, izazivaju�i suze kod dela publike). Afri�ka selekcija je bila sjajno ukomponovana (me�unarodni �iri je selektirao ceo program): Nass Marakech (marokanski tradicionalni lagani napevi, poja�ani perkusijama), Wendo Kolosoy (rodona�elnik kongoanske rumbe, i pored 74 godine spreman da vas potera na ples), La Banda Negra (internacionalni sastav koji dosta dobro nosi ritmove Afrike sa dosta pop elemenata), te opu�teni i za u�ivanje spremni Simentera sa Zelenortskih Ostrva (odatle je i Cesaria Evora, a ovaj sastav pokazuje za ova ostrva izgleda tako prirodnu muzikalnost).

FURIOZNI TRANS: Plesno orijentisani bili su brazilski Funk'n lata (jedna od presti�nih �kola sambe), hai�anski Eval Manigat & Tchaka (sa peva�icom koja ple�e kao posednuta, �to im je i najve�i plus), Nittin Sawhney i Krosfyah (latino disco iz Hondurasa), te Rom Bengale, Cigani iz Bukure�ta, koji su ipak samo dobro usvirani orkestar za svadbe.

Najbolje stvari, bilo o�ekivana bilo prijatna iznena�enja, bila su iz oblasti koja se grani�e ili su potpuno van world musica. Brazil je pored zvu�nih imena predstavljen i sa dva iznena�enja: Lenine, na granici sa heavy metal zvukom, i sa grupom Cascabulho iz Pernambuka. Oni su tipi�an urbani bend, sa anga�ovanim tekstovima, gitarom, basom i bubnjevima. Vezu sa etno nasle�em daju perkusije i harmonika. Odmah su dobili kriti�arsku nalepnicu - forro rock. �etvorica perkusionista i basista prave furioznu trans/plesnu podlogu za harmoniku i gitaru, koja vozi na Sonic Youth tragu. Neposredno iza njih su nastupili Yat- kha, "rok" kvartet iz Tuve (autonomna oblast u Rusiji, na granici sa Mongolijom). Vo�a sastava je Albert Kuvezin, jedan od osniva�a neponovljivih Huun-Huur-Too i �ovek sa (zvani�no potvr�eno) najdubljim glasom na svetu, spojio je tradicionalne tuvanske pesme o Jeniseju, Sibiru, stepama i konjima sa rok energijom. Ma koliko ovo zvu�alo nespojivo, muzi�ki ipak funkcioni�e - spoj tradicionalnih instrumenata i na�ina pevanja (vokalni solista obu�en je u narodnu no�nju), kvazi�amanisti�kog bubnjanja i modernisti�kog pristupa rezultira neverovatnim obradama.

�OVEK I HARMONIKA: Prve prave ovacije (tek poslednje ve�eri) publika je podarila, neo�ekivano, finskom harmonika�u Kimmo Pohjonenu. Neo�ekivano, jer mladi Kimmo ne pripada world music krugovima. On je klasi�no obrazovan, sa interesom za novo i avangardu. Dok su Oliveros, Klucevsek, Bibi�, Hollmer, Kalaniemi, Gizavo izneli prvi talas rivajvla harmonike, Pohjonen je predvodnik mla�e generacije. Kompletan scenski nastup je sjajno osmi�ljen, on na sceni sempluje u�ivo, a zavr�ava na najbolji mogu�i na�in sa harmonikom toliko razvu�enom da se on ne vidi. Ovaj �ou je obavezan za sve ljubitelje druga�ijeg - birajte "Musique Actuelle", "Ring Ring", Helsinki... Uklju�ite se na vreme, postoje i druge muzike osim doma�e i kubanske.