Nema�ka

Nova istorija

U kolektivnom pam�enju nacija postoje datumi jedinstvenog simboli�kog zna�enja. Deveti novembar jeste takav datum u novijoj nema�koj istoriji - �ak �etiri prelomna trenutka zbila su se upravo tog dana 1918, 1923, 1938. i 1989. godine

Bon

Pre deset godina, 9. novembra, tada�nje isto�nonema�ke vlasti neo�ekivano su otvorile me�unema�ke grani�ne prelaze; pre �ezdeset godina zbila se "kristalna no�", kada su se u nacisti�koj Nema�koj zahuktali pogromi nad Jevrejima; pre 76 godina Hitler je poku�ao pu�; godine 1918. 9. novembar ozna�io je kraj carstva i po�etak "Vajmarske republike". Svaki od tih datuma usmerio je Nema�ku, pa i Evropu i svet, u druga�ijem pravcu: ra�anje republike 1918. i raspad "realnog socijalizma" 1989. bili su dobitak za demokratiju, Hitlerov neuspeli pu� 1923. i prvi masovni pogrom u nacisti�koj re�iji 1938. ukazali su na sunovrat koji predstoji. Kako Nema�ka do�ivljava desetu godi�njicu kraja neostaljinisti�kog jednoumlja i blokovskog su�eljavanja?

"Berlinska republika" stala je ovih meseci na noge: Gerhard �reder je prvi posleratni kancelar koji ponovo vlada iz stare prestonice. Dodu�e, sem obnovljene zgrade Rajhstaga, jedva da je jo� neko dr�avno zdanje u Berlinu "pu�teno u pogon". Ipak, politi�ki �ivot je sada sve vi�e na �preji, zgrade Bundestaga pored Rajne u Bonu uglavnom su opustele. Ponovo ustoli�eni glavni grad ima petnaest puta vi�e stanovnika od Bona. Umesto iz udobne i tihe provincije, Nema�kom se sada vlada iz bu�nog i nepreglednog Berlina. Mnogima se name�e pitanje da li je u toj razmeri narasla i politi�ka snaga ujedinjene Nema�ke?

KO�ENJE "PORAVNJANJA": Nema�ka je kao postojan saveznik u Severnoatlantskom paktu u�estvovala u napadu na Srbiju i Crnu Goru i tako prvi put ratovala posle 1945. godine. Njene trupe su bitan deo me�unarodnih snaga pod vo�stvom NATO-a u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu. Bitan spoljnopoliti�ki cilj pre deset godina glasio je da Nema�ka treba da se "normalizuje" - na Balkanu je to i ostvareno. Vladaju�a socijaldemokratsko-zelena koalicija namu�ila se, posebno potonji, oko tog poteza, ali ipak niko nije sumnjao da �e Nema�ka ostati disciplinovan �lan zapadnog saveza. Mnogi analiti�ari veruju da su "zeleni" zbog toga izgubili "du�u", jer su odustali od svojih pacifisti�kih i anti-militaristi�kih na�ela. Ostali su, me�utim, na vlasti tako da svojim bira�ima mogu da obe�aju da �e jo� poku�ati da izmene svet barem delom onako kako su nekada to zami�ljali.

Mesto u Savetu bezbednosti, koje je posebno biv�i �ef diplomatije Klaus Kinkel glasno zahtevao, jo� nije obezbe�eno. Socijaldemokratski kancelar �reder je, prilikom nedavne posete Japanu, stavio do znanja da njegova vlada to i ne smatra prvenstvenim ciljem. Opiranje Francuske i Velike Britanije, ali i mnogih novih srednjih sila s drugih krajeva sveta - Indije, Brazila ili Ju�noafri�ke Republike - odlo�ilo je reformu Saveta bezbednosti i na neodre�eno vreme zako�ilo "poravnjanje" Nema�ke i u tom sklopu me�unarodnih odnosa.

"Motor" ujedinjenja u okviru Evropske unije bili su nesumnjivo Francuska i Nema�ka. Temelje tog partnersta postavili su De Gol i Adenauer, produbili �mit i Desten, kao i Kol i Miteran. �rederu, barem u prvoj godini vladavine, ne uspeva da na�e zajedni�ki jezik sa �ospenom i �irakom. Naprotiv, flert sa Blerom oko zajedni�kog proglasa o "tre�em putu", kao modelu daljeg razvoja evropske socijaldemokratije, naudio je odnosima sa francuskom levicom. Povrh svega, umesto neoliberalisti�kog koncepta prepu�tanja tr�i�tu da uredi ekonomske, pa i dru�tvene odnose, koji zagovaraju Bler i �reder, �ospen ostaje privr�en upotrebi dr�avnih poluga u te srvrhe i posti�e zavidne rezultate. Bliskost Pariza i Bona pru�ali su �vrstinu i postojanost ja�anju Evropske unije. Euro je stvoren, po op�tem uverenju, zato �to je Bon bio spreman da �rtvuje svoj najva�niji posleratni nacionalni simbol - marku, kako bi obezbedio francuski blagoslov za ujedinjenje dve nema�ke dr�ave. Na pragu �eljenog pro�irivanja EU-a novim isto�noevropskim �lanicama i produbljivanja novim nadnacionalnim mehanizmima, nije izvesno da postoji politi�ko jedinstvo vode�ih zapadnoevropskih dr�ava kuda i kako dalje.

OTKLON PREMA MOSKVI: Kolova uporna podr�ka Gorba�ovu i potom Jeljcinu u me�uvremenu je zamenjena �rederovim jasnim otklonom prema Moskvi. Nepredvidivi Jeljcin potro�io je sav kredit koji je imao u Bonu. Nedavni boravak u Nema�koj Jevgenija Primakova, jednog od ozbiljnih kandidata za mesto �efa dr�ave, signal je da Berlin �eli stabilnu i odgovornu vlast u Moskvi. Istovremeno je to bila prilika da se na izvestan na�in "obe�teti" Primakov, koga je �reder, na po�etku napada NATO-a na SRJ, hladno odbio kada je on, tada na mestu premijera, u Bonu tra�io podr�ku za hitno politi�ko re�enje sukoba. Ako je tada, kako se veruje, �reder postupao po strogom nalogu Va�ingtona, onda je sada iskazao i nameru da, bar u izvesnoj meri, samostalno deluje prema Rusiji. Tako�e, �reder je ove godine, ve� drugi put od zavr�etka rata na Balkanu, boravio u Kini podr�avaju�i nema�ke privredne interese u toj zemlji i ne zahtevaju�i u preteranoj meri da Peking obustavi progone neistomi�ljenika i uskra�ivanje osnovnih ljudskih prava svojim gra�anima.

Sabiraju�i sada�nji spoljnopoliti�ki polo�aj zemlje, socijaldemokratski veteran Egon Bar sklon je da ka�e da su Nema�ka i zapadna Evropa i dalje ameri�ki protektorat. Istina je, bez sumnje, da je prostor spoljnopoliti�kog delovanja Nema�ke i dalje ome�en ameri�kim interesima, ponekad i dnevnopoliti�ke prirode. Stvarno spoljnopoliti�ko osamostaljenje Nema�ke zbilo se u odnosu na njenu pro�lost. Preostalo je jo� malo stega, proisteklih iz nacisti�kih zlo�ina, bezuslovne kapitulacije i mukotrpnog su�eljavanja sa istorijom, �to sputava Berlin.

Nazire se i kona�no re�enje za obe�te�enje stranih prinudnih radnika u nacisti�koj Nema�koj. Bon je pola veka odbijao da pregovara o reparacijama; formalni argument glasio je da �e se o tom pitanju raspravljati kada se bude potpisao mirovni sporazum, to jest Nema�ka ponovo ujedinila. Upravo tu raspravu Bon je 1989/1990. na svaki na�in gledao da izbegne. Oko deset do dvanaest miliona stranaca, prete�no iz isto�ne Evrope, robovalo je u Hitlerovoj ratnoj ma�ineriji i poljoprivredi. �ezdesetih godina, kada je trebalo normalizovati odnose sa zapadnom Evropom, Adenauer je pristao na isplatu obe�te�enja dvostranim pregovorima sa Francuskom, Holandijom i nekim drugim dr�avama. U atmosferi hladnog rata nisu postojali uslovi da se to pitanje istera do kraja. Socijaldemokratski kancelar Vili Brant i Josip Broz Tito sporazumeli su se, prema nema�kim tuma�enjima, da se pre�utno obustave dalji jugoslovenski zahtevi za reparacijama u zamenu za povoljan nema�ki kredit SFRJ. Nestanak komunizma otvorio je mogu�nost da se iznova raspravlja o nema�kom obe�te�enju prinudnih radnika ili vra�anju zlata i u�te�evine nestalim �rtvama nacizma koji su svoj imetak pohranili u �vajcarskoj. Nema�ka javnost je pa�ljivo pratila s kojom neumoljivo��u su ameri�ke interesne grupe, i deo politi�ara, pritisli �vajcarsku da ispuni svoje obaveze. Pod tim utiskom traju pregovori ameri�kih i nema�kih advokata, prinudnih radnika iz raznih evropskih dr�ava sa nema�kim vlastima i privredom. Raskorak izme�u nema�ke ponude - u najboljem slu�aju �est milijardi maraka, i zahteva advokata - 12,5 milijardi dolara i dalje je veliki. Ima izve�taja da u pojedinim slu�ajevima ameri�ki kupci po�inju da bojkotuju nema�ku robu zbog rasprava o obe�te�enju prinudnih radnika. �vajcarski primer je jo� sve�. Naredni krug pregovora, koji je trebalo da se odr�i sredinom novembra u Bonu, odlo�en je kako bi nema�ka strana, tako je saop�teno, pripremila bolju ponudu.