Deset Miloševićevih godina u deset slika (9)

Red rata, red pregovora

Čitava 1998. godina protekla je u napadima i kontranapadima ilegalnog UČK-a i jugoslovenskih snaga bezbednosti. U senci nadolazećeg rata trajali su bezuspešni pregovori u trouglu Albanci - Srbi - međunarodna zajednica. Krajem prošle godine sve je u južnoj pokrajini mirisalo na rat

Napadi ilegalnog UČK-a na policiju u Drenici, oblasti u trouglu Priština-Kosovska Mitrovica-Peć, počeli su još krajem prethodne, '97. godine. Već početkom '98. policija je zaista kontrolisala samo sopstvenu zgradu u Srbici, a Srbi oko Kline organizovali su noćne straže, zbog učestalih napada UČK-a na srpske kuće u tom kraju. Policija nije pokušavala da se ozbiljno obračuna sa UČK-om sve do napada na policijsku patrolu i pogibije četiri policajca kod sela Likošane, 28. februara. Tražeći napadače policija je ubila 20 ljudi. Policijske snage su 5. marta opkolile kuće porodica Jašari i Ljuštaku, u selu Donji Prekaz kod Srbice. Policija je ubila preko 60 osoba, među kojima je bilo žena i dece. Među njima su bili i braća Jašari, organizatori dreničkog ustanka.

Ovi događaji su izazvali ogorčenje i bes kosovskih Albanaca. Posle provizornih, dugo odlaganih izbora za parlament i predsednika "Republike Kosovo", krajem marta, na kojima je Ibrahim Rugova, kao jedini kandidat, osvojio drugi "predsednički" mandat, ustanak se proširio na pogranično područje između Jugoslavije i Albanije. Tamo su se, od aprila, vodile žestoke borbe za kontrolu puta Peć-Dečani-Đakovica-Prizren.

Skupština Srbije je, nakon višemesečnog natezanja, izabrala novu republičku vladu. Mirko Marjanović je ostao premijer, ali su se po prvi put u vladi našli radikali. Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić postali su potpredsednici Vlade. Jedan od prvih zadataka nove vlade bilo je sprovođenje referenduma o stranom posredovanju u rešavanju kosovskog problema, koji je republička skupština, na predlog Slobodana Miloševića, zakazala za 23. april. Prema zvaničnim rezultatima, na referendum je izašlo 73,05 odsto upisanih birača. Protiv učešća stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu izjasnilo se 94,73 odsto onih koji su glasali. Srpske snage su se tokom proleća na Kosovu ograničile na odbranu granice i omogućile gotovo nesmetan razvoj ustanka. UČK je do maja zauzimanjem strateških tačaka presekla puteve Priština-Peć i Priština-Prizren i oko Mališeva, u centralnom delu Pokrajine, stvorila slobodnu teritoriju. To je dozvolila spoljnopolitička situacija, od početka nepovoljna za Miloševića. Savet NATO-a je još 2. marta odlučio da Kosovo nije unutrašnje pitanje SRJ. Kontakt-grupa je 9. marta zatražila od Miloševića da u roku od 10 dana povuče specijalnu policiju iz Pokrajine. Evropska unija je polovinom meseca uskratila vize funkcionerima SRJ, a Savet bezbednosti 1. aprila doneo rezoluciju o embargu na uvoz oružja u SRJ. Svakih nekoliko dana uvođene su nove sankcije, da bi 12. juna ministri odbrane NATO-a i šefovi diplomatija Kontakt-grupe zatražili da se do 15. juna obustavi nasilje na Kosovu i zapretili vojnom intervencijom. Rusija se zvanično usprotivila, ali nije blokirala ultimatum.

U maju je, uoči izbora za crnogorski parlament, i Jugoslavija dobila novu vladu. Savezna skupština je izglasala nepoverenje Radoju Kontiću, i na njegovo mesto postavila Momira Bulatovića. Crna Gora nije prihvatila ove odluke. U pokušaju da onemogući izglasavanje nepoverenja Kontiću, Skupština Crne Gore je oduzela mandate šestorici poslanika Bulatovićeve Socijalističke narodne partije u Veću republika Savezne skupštine. Izbore u Crnoj Gori dobila je Đukanovićeva koalicija "Da živimo bolje".

Milošević je, međutim, malo popustio pred junskim ultimatumom i već 16. juna sa Borisom Jeljcinom potpisao "Moskovsku deklaraciju", kojom je zemljama članicama Kontakt-grupe dozvoljeno da na Kosovo pošalju diplomatske posmatračke misije. Kada je UČK zauzeo ugljenokop Belaćevac i odbio dogovor koji je njegovim predstavnicima u selu Junik 24. juna ponudio Ričard Holbruk, Miloševiću je prećutno dozvoljeno da pređe u kontraofanzivu.

Policija je poznatom taktikom razaranja albanskih sela i teranjem seljaka u zbeg počela da vraća pod kontrolu jednu po jednu ključnu tačku. Kada je, sredinom jula, osujećen pokušaj UČK-a da zauzme Orahovac, čime bi uspostavila vezu Drenice i Mališeva sa Albanijom, srpske snage su potpuno preuzele inicijativu. Već 28. jula policija je, potpomognuta oklopnim jedinicama, zauzela Mališevo. Tokom avgusta je pod kontrolu stavljen najveći deo Drenice. UČK je 17. avgusta potisnut i iz utvrđenog Junika. Iako je MUP Srbije 18. avgusta objavio da snage bezbednosti kontrolišu čitavu teritoriju Kosova i Metohije, borbe su se u planinskim krajevima, na Nerodimki, Čičavici i kosovskom delu Kopaonika, u Labu, vodile još šest nedelja. Posledica ove operacije bile su stotine hiljada albanskih izbeglica u Albaniji i Crnoj Gori, ili interno raseljenih po šumama i gorama.

Zapad je izbegličku krizu i pogibiju civila u dreničkom selu Gornje Obrinje iskoristio da srpski kontranapad privede kraju. Počeo je novi krug pretnji. Savet NATO-a je izdao "Upozorenje o aktiviranju", prvi proceduralni korak ka otpočinjanju višefaznih vazdušnih operacija protiv Jugoslavije. Premijer Bulatović je 5. oktobra konstatovao da je Jugoslavija izložena neposrednoj ratnoj opasnosti, a sutradan je otpočelo povlačenje srpskih snaga sa Kosova. Savet NATO-a je 8. oktobra dao Miloševiću 24 sata da povlačenje završi. Tada su već bili počeli Miloševićevi pregovori sa Ričardom Holbrukom, koji su 13. oktobra doveli do sporazuma: na Kosovu ostaje 15.000 vojnika i 10.000 policajaca i dolazi 2000 pripadnika Verifikacione misije OEBS-a. Tadašnji načelnik Generalštaba general Momčilo Perišić potpisao je 15. oktobra sporazum sa komandantom NATO-a za Evropu generalom Vesli Klarkom o uspostavljanju vazdušne verifikacione misije nad Kosovom. Ministar inostranih poslova Živadin Jovanović je sporazum sa OEBS-om potpisao sledećeg dana.

Pošto je pristao na sve, režim je požurio da spreči nezavisne medije da o toj njegovoj sramoti izveštavaju. Prvo je vlada Srbije 8. oktobra donela "Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO-a", na osnovu koje je privremeno zatvoreno više radio stanica i redakcija nezavisnih dnevnika. Zatim je, 20. oktobra, Skupština Srbije usvojila Zakon o javnom informisanju. Sud za prekršaje u Beogradu, u narednim danima, kaznio je visokim novčanim kaznama vlasnike i urednike "Evropljanina", "Dnevnog telegrafa", "Glasa javnosti"... Obračun sa mogućim oponentima završen je smenjivanjem šefa republičke državne bezbednosti Jovice Stanišića, u oktobru, i načelnika Generalštaba Momčila Perišića, krajem novembra. Novembar je protekao u pokušajima otpočinjanja pregovora o Kosovu. Kristofer Hil u odvojenim razgovorima sa jugoslovenskim vlastima i Ibrahimom Rugovom predstavlja verziju za verzijom predloga budućeg statusa Kosova, ali do direktnih pregovora nikako da dođe.

UČK je polovinom decembra pokušao da sukob prenese u gradove. Poslednjih dana 1998. godine na maglom obavijenim ulicama Prištine čim padne mrak više nije bilo ljudi. Samo su do jutra odjekivali rafali ispaljeni u vazduh.

Dogodilo se te 1998.:

• Narodna banka Jugoslavije oduzela je dozvolu za rad Dafiment banci.
• U januaru je u beogradskom Gradskom saobraćajnom preduzeću izbio totalni štrajk, posle koga su u javni prevoz uključeni privatni prevoznici.
• U eksploziji metana u rudniku "Soko" u Sokobanji, 16. januara, život izgubilo 29 rudara.
• Slavko Dokmanović, bivši gradonačelnik Vukovara, izvršio samoubistvo u zatvoru Ševeningen kraj Haga.
• Milan Kovačević, bivši upravnik bolnice u Prijedoru, preminuo u zatvorskoj ćeliji u Hagu.
• Uhapšen potpredsednik JUL-a i bivši direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Nenad Đorđević, pod sumnjom da je proneverio sredstva Fonda. Okružni sud u Beogradu osudio ga je na dve godine zatvora.
• Argentinska policija uhapsila je zapovednika koncentracionog logora Jasenovac Dinka Šakića.
• Nakon sedam godina prekida, obnovljen je vazdušni saobraćaj između Sarajeva i Beograda, a u Zagreb stigao prvi putnički voz iz Beograda.
• Košarkaška reprezentacija Jugoslavije postala svetski šampion. Odbojkaška reprezentacija osvojila srebrnu medalju na svetskom prvenstvu u Japanu.
• Vojislav Šešelj, kao šef jugoslovenske parlamentarne delegacije, prisustvovao je početkom novembra parlamentarnoj skupštini saveza Rusije i Belorusije. Dve nedelje kasnije Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH naložila je Šešelju da napusti Bosnu i Hercegovinu.