Sadržaj |
Vreme broj 463, 20. novembar 1999. |
Politika Sentandrejski sabor: Milion kiselih dolara (Miša Brkić) Srbija u razbijenom ogledalu: Odbrana gradova? (Milan Milošević) Srbija danas: Najbolji neprijatelj (Stojan Cerović) Valjevo: Miloševićeva posledica (Dragan Todorović) Zločini na Kosovu: U potrazi za pravdom (Roksanda Ninčić) Zima, zima, e pa šta je: Počela havarija (Uroš Komlenović) Ko ruši dinar: Sumnjivi falsifikati (Vladimir Milovanović) Homofobija na sudu: Bez prava na sklonište (Jelena Grujić) Univerzitet: Traže ostavku (Slobodanka Ast) Feljton Društvo Kultura Svet Mozaik Zona sumraka: Kamen za pod srce ili enciklopedija mrtvih (Ljubomir Živkov) Sport Vreme uživanja: Kupujem limuzinu (Dimitrije Boarov) |
Džak Do pre neku godinu, od svih godišnjih doba najviše sam voleo zimu. Od nekog doba plašim se zime. Menja mi navike. I ovaj tekst, na primer, pišem s primišlju da će baš ovog časa, pred zatvaranje ovog broja "Vremena", havarija stići na 4B područje, da će mi se ekran zatamniti, da će u "tehničkoj" propasti strane već gotovo prelomljene, da ćemo onda paliti agregat na jutros nabavljen bezolovni benzin, kupljen "na crno"... Onda se plašim prevoza. On ni leti ne valja, ali je barem čekanje snošljivije. Ako izbegnem mrak u redakciji, hoću li ga izbeći kad dođem kući. Ako ne bude struje, neće biti ni onog slabašnog grejanja... Svako od nas uprtio je džak sopstvenog straha, i vući ćemo ga dok se od tih silnih strahova ne smrznemo i ne ukiselimo. Pogled u budućnost sveo se na pitanje - a kad je na redu naša grupa? Ne mislim samo na struju, reč je o opštoj havariji. D.Ž. |