Sadržaj

Vreme broj 463, 20. novembar 1999.

 

Politika
Sentandrejski sabor: Milion kiselih dolara (Miša Brkić)
Srbija u razbijenom ogledalu: Odbrana gradova? (Milan Milošević)
Srbija danas: Najbolji neprijatelj (Stojan Cerović)
Valjevo: Miloševićeva posledica (Dragan Todorović)
Zločini na Kosovu: U potrazi za pravdom (Roksanda Ninčić)
Zima, zima, e pa šta je: Počela havarija (Uroš Komlenović)
Ko ruši dinar: Sumnjivi falsifikati (Vladimir Milovanović)
Homofobija na sudu: Bez prava na sklonište (Jelena Grujić)
Univerzitet: Traže ostavku (Slobodanka Ast)

Feljton
Deset Miloševićevih godina u deset slika (9): Red rata, red pregovora (Zoran B. Nikolić)
Svedok Vremena - Otac Sava: U daljini gore sela. (Zoran B. Nikolić)
Mitrohinov arhiv (4): Najstarija špijunka na svetu (Miloš Vasić)

Društvo
Šerpasi iz Geneksa: Lift za gubilište (Biljana Vasić)
Sličice iz Postbeograda: Oh, Kalkuta (Teofil Pančić)

Ljudi i vreme

Kultura
Umetnost ulice: Aerosol pionir (Dragan Ambrozić)
Kubanska priča - Huan Gonzales: Ritam uspeha (Bojan Đorđević)
Reagovanja: Kuća duhova - ponovo (Radislav Trkulja)
Nova hrvatska publicistika (2): Za slobodu sećanja (Teofil Pančić)

Scena

Svet
Hrvatska i Tuđman: Poglavlje bez Poglavara (Miloš Vasić)
Izbori u Makedniji: Papuče za Trajkovsog (Nenad Lj. Stefanović)
Pad Berlinskog zida - deset godina posle (2): Glasnik sudbine (Frano Cetinić)
Emocije i interes: Grci i Klinton (Sonja Seizova)

Merdijani

Mozaik
Esej: Bogonosci i zviždači (Igor Marojević)
Pinočeov zločin. i kazna?: Mreža za satrape (The New York Times)

Zona sumraka: Kamen za pod srce ili enciklopedija mrtvih (Ljubomir Živkov)

Sport
Intervju - Dragan Stojković: Piksi ostaje u Japanu (Vladimir Stanković)

Pošta

Vreme uživanja: Kupujem limuzinu (Dimitrije Boarov)

Džak

Do pre neku godinu, od svih godišnjih doba najviše sam voleo zimu. Od nekog doba plašim se zime. Menja mi navike. I ovaj tekst, na primer, pišem s primišlju da će baš ovog časa, pred zatvaranje ovog broja "Vremena", havarija stići na 4B područje, da će mi se ekran zatamniti, da će u "tehničkoj" propasti strane već gotovo prelomljene, da ćemo onda paliti agregat na jutros nabavljen bezolovni benzin, kupljen "na crno"... Onda se plašim prevoza. On ni leti ne valja, ali je barem čekanje snošljivije. Ako izbegnem mrak u redakciji, hoću li ga izbeći kad dođem kući. Ako ne bude struje, neće biti ni onog slabašnog grejanja... Svako od nas uprtio je džak sopstvenog straha, i vući ćemo ga dok se od tih silnih strahova ne smrznemo i ne ukiselimo. Pogled u budućnost sveo se na pitanje - a kad je na redu naša grupa? Ne mislim samo na struju, reč je o opštoj havariji.

D.Ž.

 

Up_Arrow.gif (883 bytes)