Kubanskog priča: Huan Gonzales

Ritam uspeha

Jedan od ključnih ljudi za nastanak čuvenog albuma "Buena Vista Social Club" govori za "Vreme" o talasu kubanske muzike koji je zanjihao svet. "Bila je to prilika da udahnem novi život mojim idolima iz zlatnog perioda Kubanske muzike", kaže Gonzales

Legenda o nastanku albuma "Buena Vista Social Club", i istoimeni dokumentarac Wima Wendersa nepravedno ali marketinški razumljivo veličaju ulogu Ry Coodera. Medjutim, pored samih muzičara, pravi junaci projekta su šef izdavačke kuće World Circuit Nick Gold i pre svih Juan de Marcos Gonzalez, u to vreme samo vodja kubanskog sastava Sierra Maestra i vodeći aranžer na Ostrvu. De Marcosova ideja bila je da okupi kubanske muzičare različitih generacija u projektu Afro-Cuban All Stars, a Nick Gold je celoj priči priključio i Coodera, pa su nastala dva projekta. Originalna ideja se može čuti na albumu "A Toda Cuba Le Gusta", a paralelno je nastao i "Buena Vista Social Club", sa muzikom koja obuhvata najzanimljivije kubanske pesme iz dužeg perioda i sa nekim od ljudi koji su tu muziku originalno izvodili. I tu je Juan de Marcos bio glavni aranžer, pa je njegova uloga vodje orkestra na Buena Vista koncertima u Amsterdamu i Njujorku sasvim primerena. Uspeh koji su doživela sva tri albuma snimljena za dve nedelje 1996. u Havani (treći je solo debi pijaniste Rubena Gonzaleza) prevazišao je okvire world music scene, a usledio je i nagradom Grammy 98.

Najvažniji projekat Juana de Marcosa u ovom trenutku ostao je Afro-Cuban All Stars (napustio je Sierra Maestra, za koje i dalje tvrdi da su najbolji "son" bend na svetu), i rezultat je novi album "Distinto, Diferente" (vidi okvir), objavljen pre dvadeset dana. Odmah po objavljivanju albuma bend se zaputio na turneju po većim gradovima Evrope. Istog dana kada je nastupio u berlinskoj Areni, Juan de Marcos Gonzalez dobio je WOMEX nagradu za svoj doprinos sjajnom "Buena Vista" albumu i rastu interesa za world music. Koncert pred preko pet hiljada gledalaca u stalnom pokretu pretvorio se u skoro dvosatno slavlje. Juan de Marcos suvereno vodi osamnaestočlani orkestar, ponekad pomaže pevanjem, a redje svirkom. Nema kompromisa pri izboru materijala, hitovi sa "Distinto Diferente" se nižu, mogla se čuti još jedna balada i dve pesme sa prvog albuma. Razgovor sa njim vodjen je pre koncerta, nakon dobijanja nagrade kojom je, to je svima bilo jasno, zatvoren krug započet pronalaženjem muzičara za "Buena Vista" session.

JUAN DE MARCOS: U stvari ne. Pretpostavljali smo da će "Buena Vista" biti prodat u trista hiljada primeraka, a Afro-Cuban All Stars u sto hiljada, a evo danas, hvala Bogu, "Buena Vista Social Club" prodat je u više od dva miliona kopija, a Afro-Cuban All Stars u pola miliona, kao i album Rubena Gonzaleza, što je veliki uspeh. Novi Ibrahim Ferrer je samo za tri-četiri meseca prodat u preko petsto hiljada kopija. Naravno, nadao sam se uspehu, ali uspehu u okviru okruženja world musica i tradicionalne muzike, nikako uspehu koji smo postigli. Znao sam da je World Circuit prava kuća za taj projekat, jer je Nick Gold idealista iza koga stoji sjajna organizacija koja ume da promoviše ploču, investira, ali ni meni, ni njemu novac nije krajnji cilj.

Kakav je osećaj skupiti sve te muzičare na jednom mestu?

Najvažnije u celom projektu je što mi je omogućio da udahnem novi život mnogima koji su to zaslužili. Da se ovo nije desilo, verovatno bi neki od njih bili mrtvi. Možda i sam Ruben Gonzalez, a on sada deluje mladje od mene. Bila je to prilika da započnu nove karijere neki od mojih idola iz zlatnog perioda kubanske muzike. To je najvažnije, zbog toga sam presrećan, kao i zbog činjenice da kubanska muzika ponovo zauzima mesto koje je imala ranije. Zbog političkih razloga kubanska muzika je bila potpuno izlovana više od četiri decenije. Mi smo i dalje komunistička zemlja, ali uprkos tome naša se muzika vraća na mesto koje zaslužuje.

Kako su uspeh "Buena Viste" i ostalih albuma uticali na Kubu, kubansku muziku, muzičare mladje generacije?

Pre četiri - pet godina mladi kubanski muzičari su radili neku vrstu "fusiona", gde su uklapali svoje vidjenje američke bleh muzike sa rifovima grupa poput Weather Report ili Earth, Wind & Fire na "son montuno" osnovama i sa mnogo pop efekata. U to vreme sam mnogima govorio da to nije pravi put za kubansku muziku. Nemam ništa protiv "fusiona", ali postoji limit i ako ga prekoračiš jednostavno gubiš identitet. Danas, zahvaljujući sreći i uticaju ovih albuma, mladi pokušavaju da nadju Afro-Cuban All Stars zvuk. Dok se za Buena Vista može reći da je stari bend koji prati davno postavljene koordinate, Afro-Cuban All Stars je sastav koji daje novu viziju muzičkih korena. Ja mešam elemente tradicionalne muzike sa modernim akordima i modernim harmonijama, i to je put koji sada mnogi prate, pokušavajući da nadju svoj način. Kada živite izolovani mislite da je sve što dolazi sa strane bolje, ali to nije baš tačno. Naša muzika je i u izolaciji nastavila da se razvija na Kubi. Naši muzički koreni nisu važni samo za Kubu nego i za celu Latinsku Ameriku, pa i Sjedinjene Države; najvažniji uticaj u okviru američke pop, rok i džez muzike jeste kubanska muzika. Ljudi kažu "latin jazz", to nije "latin jazz"; to je "Afro-Cuban jazz". Šta su Meksikanci ili Portorikanci dali džezu - ništa, a kubanska muzika je džezu dala toliko toga. No, živeći u izolaciji i smatrajući da je sve strano bolje, naši muzičari su kopirali portorikansku i američku muziku, ali su sada shvatili da je ono što imamo na Kubi sam vrh i da mogu, radeći na sopstvenim korenima, kreirati novi produkt sa novom vizijom naše muzike. To je jednostavno odlično!

Vaš novi album "Distinto, Diferente" donosi određene promene.

Tako obično radim. Kada završim album, znam šta želim da radim na sledećem. Ne možete ostati isti. Ako ste stvaralac, naći ćete za svaki album drugačiji jezik. Svaki album je novi početak. Na ovom sam probao da pronađem suštinu kubanskih muzičkih korena, u nešto modernijem stilu. Na primer, pesma "Reconcilacion" potpuno je drugačija od "son montuno" pesama sa prvog albuma. Isto je i sa "Distinto Diferente". Prvi album je bio posveta muzici pedesetih, ima na njemu par mojih pesama, ali su to uglavnom instrumentalne kompozicije. Na novom albumu sam uradio nekoliko tekstova bitnih za našu naciju i kulturu.

Kada stvarate, kubanska muzika i koreni su primetni, svejedno da li radite nešto modernizovane verzije ili nove pesme?

Napisao sa četiri pesme za ovaj album mada je moj uobičajeni stil da uradim nove verzije starih melodija. Još nije vreme da se napravi potpuni prekid, i sada treba mešati kubanske korene sa mnogim stvarima. No, i aranžmani su potpuno nove verzije klasičnih stvari. Imam da kažem još mnogo toga, i to ću reći ako mi Bog dâ snage.

Povratak u mladost

Afro Cuban All Stars "Distinto, Diferente"

(World Circuit/Nikad Robom)

Kome treba još jedna kubanska ploča? Posle lavine pretežno solidnih kubanskih izdanja i reizdanja kojima izgleda nema kraja? Prošle su dve godine od izlaska istorijske World Circuit trilogije koja je Kubu postavila na muzičku mapu devedesetih, a već je nemoguće i zamisliti vreme kada Kubanci nisu bili svuda oko nas. Mada nam pevaju na slabo razumljivom jeziku, pod imenima i u žanrovima koje malo ko razlikuje, Kubanci su izgradili na ovim prostorima nezapamćen muzički konsenzus, što će posvedočiti svako ko je prisustvovao ustajanju Srbije na nedavnom koncertu kubanizma u Beogradu. Imaju li šta da kažu u svoju odbranu? Siva eminencija kubanskog prevrata Huan de Markos Gonzalez, koji je u vreme fascinacije istorijskom trilogijom ostao u senci Raja Kudera, oglasio se ovih dana nastavkom projekta Afro Cuban All Stars, kojim je 1997. sve i počelo. S obzirom na pauzu od dve burne godine i zavidno visok standard prethodnih izdanja te simptome izvesne zasićenosti kubanskim zvukom, teško je bilo očekivati da će se ponoviti ono što smo doživeli pri prvom preslušavanju Buena Viste ili A Toda Cuba Le Gusta. Ipak, već posle prvih par numera nije bilo sumnje da je Gonzalez, uz pomoć pedesetak okupljenih muzičara, prevazišao sebe i ponovo nas zatekao nespremne. Ako je prvi deo ACAS projekta bio posvećen afrokubanizmu pedesetih, moglo bi se reći da se u nastavku Gonzalez približava vremenu sopstvene mladosti i rekvirira nasleđe sedamdesetih godina, zlatnog doba kubanske muzike u egzilu, ukrštajući ga sa probranim specijalitetima iz riznice koju kubanski Kubanci u ono vreme nisu bili u prilici da podele sa svetom. Kamerno-klupsku atmosferu ploča namenjenih mami i tati zamenjuje plesno orijentisan visokooktanski zvuk stadionskog formata spram koga Kubanizmo zvuči kao latin-džez vežbanka. Rezultat je još jedan srećan spoj produkcijskog fundamentalizma i muzičkog nacionalizma kojim se World Circuit ukopava na vrhu liste esencijalnih kubanskih izdanja. Distinto. Diferente. I album godine u svojoj kategoriji, naravno.