Deset godina Slobodana Miloševića u deset slika (10)

Godina bombardovanja, heroja i izdajnika

Nakon četvrtog izgubljenog rata Slobodan Milošević je u godini 1999. postao kandidat za orden narodnog heroja, ali i optuženik pred Haškim tribunalom

Eskalacija sukoba na Kosovu bio je razlog da na početku godine SAD produže sankcije protiv Jugoslavije. Krajem januara Kontakt-grupa je pozvala predstavnike vlasti i kosovskih Albanaca da 6. februara otpočnu mirovne pregovore u Rambujeu. Albanci su ekspresno prihvatili učešće na mirovnim pregovorima i za šefa delegacije odredili vođu UČK-a Hašima Tačija. Srpska strana je odugovlačila i tek na dva dana pre početka pregovora Skupština Srbije je imenovala delegaciju koju je vodio Ratko Marković. Francuski predsednik Žak Širak otvorio je pregovore koji su završeni 23. februara bez sporazuma.

DEBAKL MISIJE: Sredinom marta pregovori su drugom rundom nastavljeni u Parizu, a nakon tri dana (18. marta) ministri inostranih poslova Francuske i Velike Britanije, Iber Vedrin i Robin Kuk saopštavaju da se pregovori o Kosovu odlažu dok Beograd ne prihvati sporazum. Pregovori su propali jer Milošević nije hteo da prihvati razmeštanje stranih trupa na Kosovu.

Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana 23. marta je izdao naredbu za pokretanje vazdušnih operacija protiv Jugoslavije. Vlada SRJ proglašava stanje neposredne ratne opasnosti, što vlada Crne Gore nije prihvatila.

NATO je bombardovanje ciljeva po Jugoslaviji počeo 24. marta u 20.00 časova. Kampanja je trajala 78 dana, a okončana je potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova koji su predstavnici NATO-a i VJ-a potpisali u Kumanovu 9. juna. Sutradan je Savet bezbednosti UN-a usvojio rezoluciju koja međunarodnim mirovnim snagama pod komandom NATO-a odobrava da uđu na Kosovo.

Jugoslovenske snage napustile su Kosovo 20. juna, a Havijer Solana saopštio je istog dana da su vazdušni napadi na Jugoslaviju zvanično obustavljeni. Skupština Jugoslavije je 24. juna ukinula ratno stanje.

Nakon toga je Slobodan Milošević proglasio pobedu, narod herojem, a građanima čestitao mir i najavio obnovu zemlje. On je saopštio da su tokom agresije poginula 462 vojnika i 114 policajaca.

Prema izveštajima državnih medija, u bombardovanju je poginulo više od 2000 ljudi, a više od 5000 je ranjeno. Crveni krst Srbije saopštio da je agresijom NATO-a ugroženo oko tri miliona stanovnika Jugoslavije. Jugoslovenski izvori procenjuju da je šteta nastala bombardovanjem oko 100 milijardi dolara, dok zapadni izvori kažu da je cifra od 30 milijardi znatno realnija.

Sada je na Kosovu smešteno pedesetak hiljada vojnika KFOR-a, koji dnevno demonstriraju nesposobnost da ostvare svoje proklamovane ciljeve, odnosno da spreče etničko čišćenje, obezbede sigurnost svim stanovnicima te pokrajine i izgrade multietničku demokratsku zajednicu. Prema podacima Maki Šinohara, portparola beogradske kancelarije Visokog komesarijata UN-a za izbeglice, blizu 240.000 osoba (Srba, Roma i drugih) sa Kosova je u izbeglištvu.

HEROJI, ZLOČINCI I IZDAJNICI: Slobodan Milošević je prvi šef države koji je optužen za ratne zločine dok se još nalazi na funkciji. Milošević, Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Vlajko Stojiljković optuženi su maja meseca za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu. Optuženi su za deportaciju 740.000 Albanaca sa Kosova, za ubistvo 340 do sada identifikovanih.

Dok službenici Haškog tribunala najavljuju proširivanje optužnice, domaći branitelji predlažu Miloševića za narodnog heroja. Patriote ističu da je njihov vrhovni komandant "zaslužio ovo visoko priznanje svojom izuzetnom hrabrošću i državničkom mudrošću u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ", koji se "kao dostojan potomak slavnih junaka i heroja oslobodilačkih ratova herojski suprotstavio varvarima NATO-a koje predvode zlikovci Amerike i Zapada".

Režim je nakon prestanka bombardovanja krenuo u obnovu. "Prva faza obnove" okončana pred kraj godine. SPS je izgradnju porušenih objekata medijski plasirao kao uvod u svoju izbornu kampanju.

Prvi opozicioni miting posle bombardovanja NATO-a i ukidanja ratnog stanja u SRJ, pod nazivom "Dan posle", održan je u Čačku dan po Vidovdanu i počeo je intoniranjem himne "Bože pravde". Na centralnom trgu Savez za promene je okupio oko 10.000 pristalica. Usledila je zatim serija mitinga SZP-a koji su najavili povratak Zorana Đinđića na političku scenu.

U SZP-u su tvrdili da na srpskoj političkoj sceni jasno postoje dve struje - jedna je za promene, a druga je uz režim, i samouvereno su poručivali Vuku Draškoviću da može da im se priključi. Najbliža tačka približavanja bila je kada su se 9. avgusta 1999. u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve sreli i dva sata razgovarali sa patrijarhom srpskim Pavlom o potrebi promena u Srbiji. Ali ni patrijarh nije uspeo da ih ujedini.

San o ujedinjavanju je trajao deset dana do Preobraženjskog mitinga opozicije 19. avgusta 1999. u Beogradu. Nakon tog mitinga postalo je jasno da ujedinjenje čitave opozicije u jedan blok nije moguće. Izvestan stepen koordinacije opozicije postignut je tokom jeseni za Okruglim stolom opozicije o izbornim uslovima.

ATENTATI I POSLEDICE: Vlasnik lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila u Beogradu u ulazu zgrade u kojoj je stanovao. Otada se za izvršiocima tog kriminalnog dela intenzivno traga.

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 3. oktobra kod sela Petka, tri kilometra od Lazarevca, pod krajnje neobičnim okolnostima poginuli su direktor beogradske Direkcije za gradsko građevinsko zemljište Veselin Bošković, inače rođeni brat Danice Drašković, i članovi obezbeđenja predsednika SPO-a Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurević i Vušur Rakočević. Predsednik SPO-a Vuk Drašković je lakše povređen. Lider SPO-a je izjavio da je udes "očigledni atentat" na njega, i atentatore upozorio da "dobro razmisle šta će biti sa njima". Vozač kamiona koji je izazvao nesreću do danas nije pronađen, a saslušanja svedoka nisu dala nikakav rezultat, tako da su još mnogi detalji u vezi s nesrećom nejasni.

DVOVALUTNA FEDERACIJA: Sredinom jula predstavnici partija na vlasti Srbije i Crne Gore počeli su u Beogradu razgovore o redefinisanju odnosa između dve članice federacije. To je bio prvi zvanični susret vladajućih partija od oktobra 1997. godine kada je Đukanović pobedio Bulatovića na izborima za predsednika Crne Gore. Uprkos kurtoaznim formulacija koje su nagoveštavale pomak u odnosima ne bi se reklo da je učinjen suštinski pomak ka sređivanju odnosa, jedino je izvesno da su dogovorili novi susret. Nakon toga Crna Gora je postala Republika sa dvovalutnim režimom pod dominacijom nemačke marke.