Hrvatska

Država na aparatima

Vladajuća stranka u zlo doba se setila da bi predsednik Tuđman mogao biti ne baš smrtan, ali možda "privremeno spriječen" da obavlja dužnost. Pošto priključivanje države na medicinske aparate ne uspeva, sada treba predsednika priključiti po svaku cenu na državni aparat

Od našeg specijalnog dopisnika iz Zagreba

Predsednik Vlade Republike Hrvatske Zlatko Mateša u ponedeljak je bio priteran uza zid: na sastanku sa stranačkim prvacima morao je da prizna kako o zdravstvenom stanju predsednika Republike dr Franje Tuđmana zna koliko i običan svet, da ne zna ko su članovi lekarskog konzilijuma, ni ko ih je imenovao. Da stvari budu još gore, o tome ništa više ne zna ni akademik Vlatko Pavletić, predsednik Zastupničkog doma Sabora, čovek koji u slučaju smrti, ostavke ili "trajne spriječenosti" šefa države po Ustavu preuzima njegovu dužnost do izbora. Posedovanje informacija o zdravstvenom stanju dr Tuđmana očigledno je privilegija "neformalnih centara moći", kako se to nekada zvalo; te informacije mora biti da su veoma dragocene, čim se tako uspešno kriju od narodnih zastupnika i njihove vlade. Dok predsednik Republike leži teško bolestan, sa melanholičnim prognozama, već treću nedelju, Hrvatska klizi u ustavnu krizu, a vladajuća stranka splela se kao pile u kučine u svoje dvorske spletke.

Već je, na primer, prošao rok u kome je predsednik morao da potpiše privremeni državni budžet za prvo tromesečje 2000. godine; prošao je i rok u kome je trebalo da raspiše parlamentarne izbore, ako je već trebalo da se održe 22. decembra kao što je planirano; niz zakona čeka da ih predsednik svojim potpisom proglasi. HDZ za to vreme tvrdi da predsednik nije sprečen u obavljanju svojih dužnosti, da će "pri punoj svijesti i vlastitom rukom" potpisati šta treba čim se odluči.

OGOLJAVANJE SUŠTINE: Za to vreme polako se ogoljava suština harizmatske i autokratske vlasti dr Franje Tuđmana i njegove stranke HDZ. Prvo je ispalo da sastanke glavnih rukovodećih i izvršnih tela stranke može da sazove samo predsednik; vodeći hadezeovci odbili su da kažu ko ih je sazivao tokom prošle nedelje na nebrojene i dugačke sastanke. Onda je režimu veoma bliski "Večernji list" u jednom trenutku - kao usput - propustio aber kako je, k'o biva, dr Tuđman pred odlazak u bolnicu ostavio vlastoručno pismo kojim za svoju naslednicu imenuje dr Ljerku Mintas-Hodak, potpredsednicu Vlade i stranke. Gospođa Mintas-Hodak odmah je izjavila da za tako nešto prvi put čuje. Tek prošlog petka HDZ je smogao snage da - sve čuvajući "dignitet predsjednika" - pokuša da premosti očiglednu paralizu države. Vladimir Šeks, potpredsednik Sabora i stranke i vođa najjače frakcije unutar HDZ-a, pojavio se u javnosti sa nečim što je skromno i bojažljivo nazvao "prijedlogom za institut privremene spriječenosti" šefa države. Taj "institut" bio je danima, sve do ponedeljka, ni riba, ni meso, to jest pola riba - pola devojka. Niti je promena Ustava, niti je "organski zakon", niti je ustavni zakon, niti je običan zakon, nego šta ispadne i kako se dogovorimo. Šeks, stari aparatski lisac i intrigant, pokazao je postmodernističku fleksibilnost u tumačenju ustavno-pravnog sistema: ne mora predsednik da proglasi taj akt koji ćemo zajedno doneti, može i Sabor; s druge strane, akt o svojoj privremenoj sprečenosti potpisuje predsednik - ako nije sprečen, to jest; trajanje privremene sprečenosti nije određeno. Ta Šeksova "kvaka 22" nije naišla na oduševljenje parlamentarnih stranaka: sve redom su izjavile da je predlog neozbiljan, odbile promenu Ustava i izrazile hladno neodobravanje.

U ponedeljak, međutim, opozicione stranke pristale su da se sretnu sa Šeksom kod predsednika Sabora Pavletića i da razmotre predlog. To je izazvalo komentare u kojima je opozicija nazvana "plačljivom" i još gorim imenima. Naime, u političkoj logici to pristajanje opozicije na Šeksovu sumnjivu ustavno-pravnu skalameriju javlja se u najmanju ruku kao nejasno. Tuđman i HDZ sami su se zafarbali u ćošak, kao Paja Patak, svojim Ustavom i svojim načinom vladanja; zašto bi im opozicija sada pomagala?

U utorak su se prvaci opozicionih koalicija našli sa Šeksom kod Pavletića, ali su se razišli bez dogovora: nisu pristali na period "privremene spriječenosti" duži od trideset dana, a HDZ je tražio dva meseca, plus produženje na još toliko. Možda nisu pristali i zato što je Zagrebom u utorak ujutro prostrujala vest da je dr Tuđman preminuo, a što je javila i jedna švedska TV mreža; ali, takvih glasina bilo je i ranije. Možda zato što druga glasina kaže da je u porodici Tuđman došlo do sukoba oko toga treba li predsednika isključiti iz sistema za održavanje života i skratiti mu muke. Pre će biti da su oporbeni prvaci stigli da malo razmisle i shvate kako im je ovoga trenutka najpametnije da sede, odugovlače i ne postupaju, a da im se ne zameri zluradost. Vreme je, naime, na njihovoj strani: rokovi ističu, a jedina ustavna procedura - proglašavanje trajne sprečenosti predsednika da obavlja dužnost - nepovratan je ustavno-pravni čin, jer podrazumeva predsedničke izbore u roku od 60 dana. Vršiocu dužnosti Vlatku Pavletiću ne preostaje ništa drugo nego da ispotpisuje sve zakone i odluke koje su Tuđmana čekale tri nedelje, uključujući i odluku o raspisivanju izbora.

PANIKA U HDZ-u: Pokušaj priključenja predsednika na državni aparat, dakle, propao je u utorak. Na vanrednoj konferenciji za štampu u utorak u podne, premijer Mateša izrazio je "duboku zabrinutost" za zdravlje dr Tuđmana. U HDZ-u je panika, jer su i najgluplji shvatili da su u makazama. Novinari već špijuniraju po groblju Mirogoj, gde je dr Tuđman za vremena uzurpirao jednu grobnicu u prestižnom pravoslavno-jevrejskom delu za svoju porodicu; drugi spekulišu na temu mauzoleja na Medvedgradu, u sklopu Oltara domovine, novokomponovanog spomen-kompleksa; kažu da će poslednje počasti biti odavane u muzeju Mimara. Čeka se samo da vest neko saopšti. Ali, kako upozorava prof. dr Žarko Puhovski, filozof iz Zagreba, "prvi koji kaže 'kralj je mrtav' ostat će bez glave, jer je to prerano; treći koji to ustvrdi će zakasniti, pa treba biti dovoljno pametan i biti na poziciji broj dva". Ima ih i koji se prisećaju da je upravo Lavrentije Berija prvi uzviknuo "tiranin je mrtav" kad je Staljin umro, a da je Hruščov oprezno puzio do samrtničke postelje Oca naroda...