Peking

Kina u orbiti

Kineski naučnici lansirali su prvu svemirsku letelicu u orbitu bez brodske posade, javljaju sve svetske agencije. Kina se posle sedam godina upornog rada pridružila elitnom svemirskom klubu kome pripadaju Sjedinjene Američke Države i Rusija. Bespilotni svemirski brod poleteo je u svemir u subotu pred zoru, obleteo zemlju 14 puta i sleteo u kinesku provinciju u unutrašnjosti Mongolije u nedelju ujutro, 21 sat posle poletanja. "Uspešnim letom svemirskog broda 'Šendžou' (Božiji brod) najzad je ostvaren dugogodišnji san kineskog naroda", izjavili su kineski zvaničnici. "U težnji da ostvare svoj san kineski narod je oduvek puštao zmajeve, a pre 500 godina ispaljena je prva raketa u nebo." Kina je počela da razmišlja o svemirskim letelicama kasnih šezdesetih godina, ali je napustila taj program zato što je premijer Džu Enlaj smatrao da je previše novca potrebno za njegovu realizaciju. Početkom 1990. godine premijer Djijang je pokrenuo realizaciju programa - cilj mu je bio da njegovi ljudi polete u svemir do kraja ovog veka. Nemoguće je u ovom trenutku prognozirati datum poletanja kineskog kosmonauta u svemir, ali analitičari tvrde da bi se to moglo desiti za godinu ili dve. Kina je krenula sa programom lansiranja satelita 1970. godine i pokazala se kao vrlo uspešna u tome. Mnoge kompanije koje se bave telekomunikacijama širom sveta koristile su njihove usluge zato što su bile jeftine i relativno pouzdane. Analitičari smatraju da je ovonedeljna uspešna misija predstavljala veliki korak napred za kineski svemirski program. Čarls Vik, stručnjak za pitanja svemira, iz vašingtonske Federacije američkih stručnjaka predviđa da bi Kinezi mogli poslati u svemir četvoronožnog pilota već u toku narednog meseca, a čoveka već u prvoj polovini sledeće godine. "Kinezi su probali sve osim ukrcavanja čoveka u svemirski brod", kaže Čarls Vik. Kineski zvaničnici izjavljuju da je nekoliko hiljada stručnjaka bilo uključeno u takozvani program "921". Koliko je sve to koštalo kinesku vladu, za sada je nepoznato široj javnosti; zvaničnici nisu davali izjave na tu temu.

Njujork

Silikonsko ostrvo

Vilijam Taker, propali novinar, umišljeni internet guru i vešti preduzetnik sedeo je jednog dana na klupi u parku preko puta njujorške luke. Dok mu je u krilu ležala mapa, posmatrao je zgrade vojnog istraživačkog tehnološkog centra Governor Island, zamišljajući da u njima žive sanjalice poput njega. Taker ima velike planove za ostrvo - želi da pretvori dve stotine godina staru vojnu bazu u "Informativni centar", istraživački kompjuterski centar visoke tehnologije. Kompjuterska meka visokih tehnoloških standarda njegova je vizija - oko 2500 studenata, 300 članova fakulteta i administratora praktično bi živelo u njoj. Studentima bi bilo omogućeno da koriste prednosti centra za multidisciplinarne studije, elektronske biblioteke, prodavnice i otvorene terene, koji ni po čemu ne bi zaostajali za travnjacima u čuvenom Central parku. U svemu tome postoji jedan problem - gospodin Taker nije neka ugledna ličnost, on je "niko i ništa" u tom svetu. Ipak, 58-godišnji Taker ne odustaje od svoje ideje i bori se svim sredstvima za njeno ostvarenje. Uprkos činjenici da Taker nema novaca, političkih veza, a ni iskustvo u sličnim poslovima, zvaničnici grada Njujorka i istraživači iz vojnog centra Governor Island razmatraju mogućnost da makar delimično realizuju njegov san. Naime, 1. septembra ove godine odobren je plan o izgradnji konferencijskog centra-hotela na mestu napuštene vojne baze (ostrvo je 1997. godine napustila obalska straža). Taker se vrlo kritično izjašnjavao o tom planu, ali pošto u njemu postoje neke rupe, vizionar je dobio šansu da razradi plan i oformio komitet koji se sastoji od arhitekata i istraživača. Sredinom novembra Taker se susreo sa projektnim menadžerom plana da zvanično razgovaraju o njegovoj ideji. Međutim, ljudi iz vojske nisu tako uvereni da je Takerov plan dobra zamisao. Major Rendi Levin, predvodnik grupe majora sa Governor Islanda, kaže da je ideja o pretvaranju vojne baze u internet ostrvo nešto o čemu treba dobro razmisliti. Silikonsko ostrvo je zamišljeno samo delimično kao koledž u kome bi se obučavale nove kompjuterske generacije. Drugi aspekt Takerovog plana je izdavanje kancelarijskih prostorija po niskim cenama kompanijama koje se bave kompjuterskom tehnologijom i komunikacijama. I političar Toni Bulok, iako podržava preuzimanje kontrole grada nad ostrvom, skeptičan je u vezi s planom. "Industrija visoke tehnologije je uveliko doživela ekspanziju i prilično su se dobro ustoličili. Čini mi se da njima nije potrebna nikakva inkubacija. Mi se nećemo truditi da obezbedimo jeftin prostor za buduće milionere." Bil Taker, međutim, smatra da je njegova ideja od velikog značaja za grad. "U Njujorku postoji Vol strit i marketinška industrija, ali ne postoji nijedna tehnološka baza. Moja ideja je dobra i zato to radim", kaže inovator.

London

Trudnica

Britanski premijet Toni Bler i njegova žena Čeri očekuju četvrto dete u maju mesecu 2000. godine. Gospođa Bler je samo dve reči rekla reporterima okupljenim ispred Dauning Strita: "Iznenađena sam". Dauning strit je zvanično potvrdio ovu vest londonskim tabloidima, rekavši da su supružnici Bler "ushićeni zbog ove vesti koja ih je totalno šokirala". Gospođa Bler ima 45 godina, ugledni je advokat sa kancelarijom u Londonu. Ako vam zatreba advokat, gospođu Bler nećete naći na spisku advokata pod prezimenom svog muža - praksu obavlja pod devojačkim prezimenom - But. Bračni par Bler ima dva sina, Nikolasa (14) i Juana (15) i devojčicu Ketrin (11). Rođenje četvrtog deteta u porodici Bler poklapa se sa majskim izborima za gradonačelnika Londona i sa implementacijom sporazuma za Severnu Irsku. Premijer Bler je, prema nekim izvorima, nameravao da zvanično objavi rođenje četvrtog deteta tek nakon Božića. Međutim, novinari su to nekako saznali i Bler je potvdio tu vest nakon poziva iz redakcije "Dejli Mirora". Poslednji britanski premijer sa četvoro dece bio je lord Džon Rasel, čiji je četvrti sin rođen 1848. godine.