Sudbina prelazne vlade
Viseći kabinet
Dragoslav Avramović priznaje da čitava stvar bez izbora prilično visi ali je siguran da će posla biti odmah po formiranju prelazne vlade. Može li se na međunarodnom legitimitetu graditi unutrašnja podrška
Dve nedelje pre nego što bi
Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, u ime Saveza za promene
evropskim i američkim funkcionerima trebalo da predstavi sastav i program svoje prelazne
vlade, podjednake su šanse da se ispostavi da je ceo projekat mrtvorođenče, kao i da
njegov kabinet postane relevantna alternativa režimu. Avramoviću treba verovati kada
kaže kako je Medlin Olbrajt, državni sekretar SAD, bila oduševljena kada joj je
predložio da tim srpskih stručnjaka bude deo tripartitne komisije koju će činiti još
i predstavnici Evropske unije i Amerike, ali je isto tako jasno da je čuveni "deda
Avram" do sada uspeo da dobije podršku jedino SZP-a, čiji je nestranački lider.
Štaviše, Avramović odbija da uopšte govori o prelaznoj vladi.
"Ja to ne bih nazivao nikakvom vladom, vlada već postoji. Moram da priznam da ni ne znam šta znači prelazna vlada. Možemo govoriti o radnoj grupi ili takvom nečem. Ono što ja radim je sledeće: pripremam program koji ću predstaviti 17. decembra u Berlinu, kada zaseda ministarski savet EU i kada treba da bude formirana tripartitna komisija u kojoj će osim mog tima biti i predstavnici Unije i Amerike", kaže Avramović za "Vreme".
Ustavno-pravna teorija, prema rečima dr Zorice Radović, stručnjaka Instituta za Evropske studije, kaže da je Avramović u pravu kada ne želi da govori o prelaznoj vladi. "Teorija poznaje nešto što se zove vlada de facto. Reč je o kabinetu koji nema pravni legitimitet, ali koji vlada na delu ili celoj teritoriji jedne zemlje", kaže dr Radović. U praksi je to ono što su kosovski Albanci formirali kao svoju vladu i činjenica je da je ona na Kosovu imala vlast do dolaska KFOR-a i UNMIK-a. "Dakle, ideji o prelaznoj vladi koja je lansirana kod nas nedostaje da postane realna, umesto da bude kao dosad fiktivnog karaktera", kaže dr Radović.
Ono što je poznato i što Avramović želi da otkrije jeste da će njegova radna grupa, ili prelazna vlada, kako lideri SZP-a više vole da kažu, biti sastavljena iz tri dela - političkog saveta, koji će činiti predstavnici svih stranaka koje budu podržale ovaj projekat, ekonomskog saveta, u koji će ući najbolji domaći ekonomisti, po Avramovićevom izboru naravno, i dela u kojem će sedeti stručnjaci raznih profila, uključujući niz istaknutih javnih ličnosti. Ono što Avramović ne želi da otkrije jeste činjenica da je borba za mesta u prelaznom kabinetu već počela, da je sam mandatar počeo da pregovara s ljudima koje bi voleo da vidi pored sebe, kao i da se bori za što širu stranačku podršku u Srbiji. Do 17. decembra Avramović bi trebalo da zna čiju političku podršku može da očekuje, ali i u kakvom je odnosu njegov projekat sa još tri ili četiri programa izlaska Srbije iz krize, čiji su autori Grupa 17 Mlađana Dinkića, stručnjaci okupljeni oko Veća za demokratske promene Dušana Batakovića i grupa oko Branka Dragaša, bivšeg bankara.
Na unutrašnjem planu, mada to sigurno nije želeo, Avramoviću je pomogao Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, zadržavajući gorivo koje je EU uputila opozicionim gradovima Nišu i Pirotu. Promoterima buduće prelazne vlade biće utoliko lakše što je cela Srbija saznala za projekat "Energija za demokratiju", koji se, iako je u njenoj realizaciji učestvovala i Grupa 17, može smatrati prvim potezom Avramovićevog kabineta. Prema rečima dr Srboljuba Antića, stručnjaka Grupe 17, i pored opstrukcije, program "Energija za demokratiju" nije ugrožen. "Evropa je računala na mogućnost opstrukcije, pa je zato krenula s dva pilot projekta - Niš i Pirot", ali to ne znači da Avramović ima bezuslovnu podršku Dinkićeve ekipe. "Načelno, da", kaže Antić za "Vreme", i dodaje da bi bilo poželjno da ideju prelazne vlade podrži širi opozicioni blok. "Ideja o prelaznoj vladi nije nova i daleko od toga da je najbitnija koncentracija ekonomske pameti na jednom mestu. Mnogo je bitnija šira politička podrška", kaže Antić.
"Svakako da bih voleo da dobijem podršku pre svega Srpskog pokreta obnove. Ja sam do sada dobro sarađivao sa Vukom Draškovićem. Onaj dokument koji smo pripremili za Luksemburg, kada nismo otišli na ministarski sastanak EU, pisali smo Predrag Simić, Draškovićev savetnik, i ja", kaže Avramović u razgovoru za naš list.
Drugi Draškovićev savetnik, onaj za ekonomska pitanja, dr Miladin Kovačević, međutim, tvrdi da Avramović ne može da računa na podršku SPO-a. "Mi se borimo za izbore, pa da posle njih formiramo vladu. Avramović zloupotrebljava ugled od ranije da bi minirao ono za šta Drašković već dugo lobira, a to su prevremeni izbori", kaže Kovačević u razgovoru za "Vreme". Naš sagovornik priču o prelaznoj vladi definiše kao pravljenje računa bez krčmara. "Ni Avramović ni Đinđić još nisu uspeli da objasne šta znači vlada bez vlasti", kategoričan je naš sagovornik.
Evo kako to objašnjava Avramović. "Pretpostavka je da će uskoro biti izbora i da postoji šansa da za dva-tri meseca dođemo na vlast, pa se postavlja pitanje šta onda da uradite da biste postali prava vlast. Zato ćemo u decembru proveriti imamo li podršku velikih sila, mada bih rekao da je međunarodno priznanje gotovo stvar, pošto ćemo postati deo međunarodne tripartitne komisije. Već u februaru bi trebalo da usledi donatorska konferencija, to obećava Medlin Olbrajt. E, to je već velika stvar. Znate, to je neka vrsta Maršalovog plana za Srbiju, što nijedna zemlja nije dobila", kaže Avramović. Do tada, navodi naš sagovornik, tripartitna komisija, uključujući i tim ljudi koji će okupiti sam Avramović, treba da napravi program rada - od plana demokratizacije zemlje, do makroekonomskog programa izlaska Srbije iz krize. U okviru toga, obećava Avramović, postojaće manji programi podrške izbeglicama, socijalno ugroženim kategorijama i lokalnim medijima.
Avramović priznaje da cela stvar, bez izbora, prilično "visi", ali dodaje da će njegov kabinet odmah imati šta da radi. Pod pretpostavkom da se nastavi realizacija "Energije za demokratiju" i da EU uputi obećanu humanitarnu pomoć koja bi se delila izbeglicama, ali i stanovništu najpre opozicionih gradova, velike su šanse da čuveni deda Avram dobije široku podršku na unutrašnjem planu. Načelnu podršku Grupe 17 već ima a, kako sam Avramović tvrdi, grupa stručnjaka oko Batakovića takođe je spremna na saradnju. Izvan SZP-a, ideju o prelaznoj vladi podržalo je još šest-sedam manjih stranaka, uključujući one koje su nekada bile u SZP-u, kao i nekoliko vojvođanskih stranaka. Avramoviću, kako i sam ističe, predstoji nimalo laka borba za Draškovićev blagoslov.
U slučaju dogovora najvećeg dela opozicije, smatra dr Radović, priča o Avramovićevoj prelaznoj vladi mogla bi da dobije na težini. "Mi smo imali prelazne vlade 1918. i 1945. godine, ali su one bile formirane na bazi opšteg političkog konsenzusa, a sadašnju ideju podržava samo Savez za promene", kaže dr Radović. Prema njenim rečima, potezi zagovornika formiranja prelazne vlade liče na "hod unatraške". "Izgleda da promoteri te ideje idu na to da dobiju međunarodni legimitet, a da na osnovu toga grade podršku unutra. Slažem se da Amerika utiče na unutrašnju politiku i mnogo većih i značajnijih zemalja od nas, ali nisam sigurna da je međunarodna podrška dobra preporuka na domaćem terenu", zaključuje naša sagovornica.
Vladimir Milovanović
