Sudbina prelazne vlade
Vise�i kabinet
Dragoslav Avramovi� priznaje da �itava stvar bez izbora prili�no visi ali je siguran da �e posla biti odmah po formiranju prelazne vlade. Mo�e li se na me�unarodnom legitimitetu graditi unutra�nja podr�ka
Dve nedelje pre nego �to bi
Dragoslav Avramovi�, biv�i guverner Narodne banke Jugoslavije, u ime Saveza za promene
evropskim i ameri�kim funkcionerima trebalo da predstavi sastav i program svoje prelazne
vlade, podjednake su �anse da se ispostavi da je ceo projekat mrtvoro�en�e, kao i da
njegov kabinet postane relevantna alternativa re�imu. Avramovi�u treba verovati kada
ka�e kako je Medlin Olbrajt, dr�avni sekretar SAD, bila odu�evljena kada joj je
predlo�io da tim srpskih stru�njaka bude deo tripartitne komisije koju �e �initi jo�
i predstavnici Evropske unije i Amerike, ali je isto tako jasno da je �uveni "deda
Avram" do sada uspeo da dobije podr�ku jedino SZP-a, �iji je nestrana�ki lider.
�tavi�e, Avramovi� odbija da uop�te govori o prelaznoj vladi.
"Ja to ne bih nazivao nikakvom vladom, vlada ve� postoji. Moram da priznam da ni ne znam �ta zna�i prelazna vlada. Mo�emo govoriti o radnoj grupi ili takvom ne�em. Ono �to ja radim je slede�e: pripremam program koji �u predstaviti 17. decembra u Berlinu, kada zaseda ministarski savet EU i kada treba da bude formirana tripartitna komisija u kojoj �e osim mog tima biti i predstavnici Unije i Amerike", ka�e Avramovi� za "Vreme".
Ustavno-pravna teorija, prema re�ima dr Zorice Radovi�, stru�njaka Instituta za Evropske studije, ka�e da je Avramovi� u pravu kada ne �eli da govori o prelaznoj vladi. "Teorija poznaje ne�to �to se zove vlada de facto. Re� je o kabinetu koji nema pravni legitimitet, ali koji vlada na delu ili celoj teritoriji jedne zemlje", ka�e dr Radovi�. U praksi je to ono �to su kosovski Albanci formirali kao svoju vladu i �injenica je da je ona na Kosovu imala vlast do dolaska KFOR-a i UNMIK-a. "Dakle, ideji o prelaznoj vladi koja je lansirana kod nas nedostaje da postane realna, umesto da bude kao dosad fiktivnog karaktera", ka�e dr Radovi�.
Ono �to je poznato i �to Avramovi� �eli da otkrije jeste da �e njegova radna grupa, ili prelazna vlada, kako lideri SZP-a vi�e vole da ka�u, biti sastavljena iz tri dela - politi�kog saveta, koji �e �initi predstavnici svih stranaka koje budu podr�ale ovaj projekat, ekonomskog saveta, u koji �e u�i najbolji doma�i ekonomisti, po Avramovi�evom izboru naravno, i dela u kojem �e sedeti stru�njaci raznih profila, uklju�uju�i niz istaknutih javnih li�nosti. Ono �to Avramovi� ne �eli da otkrije jeste �injenica da je borba za mesta u prelaznom kabinetu ve� po�ela, da je sam mandatar po�eo da pregovara s ljudima koje bi voleo da vidi pored sebe, kao i da se bori za �to �iru strana�ku podr�ku u Srbiji. Do 17. decembra Avramovi� bi trebalo da zna �iju politi�ku podr�ku mo�e da o�ekuje, ali i u kakvom je odnosu njegov projekat sa jo� tri ili �etiri programa izlaska Srbije iz krize, �iji su autori Grupa 17 Mla�ana Dinki�a, stru�njaci okupljeni oko Ve�a za demokratske promene Du�ana Batakovi�a i grupa oko Branka Draga�a, biv�eg bankara.
Na unutra�njem planu, mada to sigurno nije �eleo, Avramovi�u je pomogao Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina, zadr�avaju�i gorivo koje je EU uputila opozicionim gradovima Ni�u i Pirotu. Promoterima budu�e prelazne vlade bi�e utoliko lak�e �to je cela Srbija saznala za projekat "Energija za demokratiju", koji se, iako je u njenoj realizaciji u�estvovala i Grupa 17, mo�e smatrati prvim potezom Avramovi�evog kabineta. Prema re�ima dr Srboljuba Anti�a, stru�njaka Grupe 17, i pored opstrukcije, program "Energija za demokratiju" nije ugro�en. "Evropa je ra�unala na mogu�nost opstrukcije, pa je zato krenula s dva pilot projekta - Ni� i Pirot", ali to ne zna�i da Avramovi� ima bezuslovnu podr�ku Dinki�eve ekipe. "Na�elno, da", ka�e Anti� za "Vreme", i dodaje da bi bilo po�eljno da ideju prelazne vlade podr�i �iri opozicioni blok. "Ideja o prelaznoj vladi nije nova i daleko od toga da je najbitnija koncentracija ekonomske pameti na jednom mestu. Mnogo je bitnija �ira politi�ka podr�ka", ka�e Anti�.
"Svakako da bih voleo da dobijem podr�ku pre svega Srpskog pokreta obnove. Ja sam do sada dobro sara�ivao sa Vukom Dra�kovi�em. Onaj dokument koji smo pripremili za Luksemburg, kada nismo oti�li na ministarski sastanak EU, pisali smo Predrag Simi�, Dra�kovi�ev savetnik, i ja", ka�e Avramovi� u razgovoru za na� list.
Drugi Dra�kovi�ev savetnik, onaj za ekonomska pitanja, dr Miladin Kova�evi�, me�utim, tvrdi da Avramovi� ne mo�e da ra�una na podr�ku SPO-a. "Mi se borimo za izbore, pa da posle njih formiramo vladu. Avramovi� zloupotrebljava ugled od ranije da bi minirao ono za �ta Dra�kovi� ve� dugo lobira, a to su prevremeni izbori", ka�e Kova�evi� u razgovoru za "Vreme". Na� sagovornik pri�u o prelaznoj vladi defini�e kao pravljenje ra�una bez kr�mara. "Ni Avramovi� ni �in�i� jo� nisu uspeli da objasne �ta zna�i vlada bez vlasti", kategori�an je na� sagovornik.
Evo kako to obja�njava Avramovi�. "Pretpostavka je da �e uskoro biti izbora i da postoji �ansa da za dva-tri meseca do�emo na vlast, pa se postavlja pitanje �ta onda da uradite da biste postali prava vlast. Zato �emo u decembru proveriti imamo li podr�ku velikih sila, mada bih rekao da je me�unarodno priznanje gotovo stvar, po�to �emo postati deo me�unarodne tripartitne komisije. Ve� u februaru bi trebalo da usledi donatorska konferencija, to obe�ava Medlin Olbrajt. E, to je ve� velika stvar. Znate, to je neka vrsta Mar�alovog plana za Srbiju, �to nijedna zemlja nije dobila", ka�e Avramovi�. Do tada, navodi na� sagovornik, tripartitna komisija, uklju�uju�i i tim ljudi koji �e okupiti sam Avramovi�, treba da napravi program rada - od plana demokratizacije zemlje, do makroekonomskog programa izlaska Srbije iz krize. U okviru toga, obe�ava Avramovi�, postoja�e manji programi podr�ke izbeglicama, socijalno ugro�enim kategorijama i lokalnim medijima.
Avramovi� priznaje da cela stvar, bez izbora, prili�no "visi", ali dodaje da �e njegov kabinet odmah imati �ta da radi. Pod pretpostavkom da se nastavi realizacija "Energije za demokratiju" i da EU uputi obe�anu humanitarnu pomo� koja bi se delila izbeglicama, ali i stanovni�tu najpre opozicionih gradova, velike su �anse da �uveni deda Avram dobije �iroku podr�ku na unutra�njem planu. Na�elnu podr�ku Grupe 17 ve� ima a, kako sam Avramovi� tvrdi, grupa stru�njaka oko Batakovi�a tako�e je spremna na saradnju. Izvan SZP-a, ideju o prelaznoj vladi podr�alo je jo� �est-sedam manjih stranaka, uklju�uju�i one koje su nekada bile u SZP-u, kao i nekoliko vojvo�anskih stranaka. Avramovi�u, kako i sam isti�e, predstoji nimalo laka borba za Dra�kovi�ev blagoslov.
U slu�aju dogovora najve�eg dela opozicije, smatra dr Radovi�, pri�a o Avramovi�evoj prelaznoj vladi mogla bi da dobije na te�ini. "Mi smo imali prelazne vlade 1918. i 1945. godine, ali su one bile formirane na bazi op�teg politi�kog konsenzusa, a sada�nju ideju podr�ava samo Savez za promene", ka�e dr Radovi�. Prema njenim re�ima, potezi zagovornika formiranja prelazne vlade li�e na "hod unatra�ke". "Izgleda da promoteri te ideje idu na to da dobiju me�unarodni legimitet, a da na osnovu toga grade podr�ku unutra. Sla�em se da Amerika uti�e na unutra�nju politiku i mnogo ve�ih i zna�ajnijih zemalja od nas, ali nisam sigurna da je me�unarodna podr�ka dobra preporuka na doma�em terenu", zaklju�uje na�a sagovornica.
Vladimir Milovanovi�
