Dekontaminacija nepodobnih medija

Porodične zavrzlame

Od samog pojma dekontaminacije neuporedivo je zanimljiviji deo u kome se govori o neophodnosti "objedinjavanja i koordiniranja informativne aktivnosti"

Kada bi u svemu tome bilo nekog sistema, moglo bi se gotovo sa sigurnošću čiti kako nam uskoro predstoji nešto veoma važno. Oni iz JUL-a su opet udarali po nezavisnim medijima, i to tako da sada zahtevaju "dekontaminaciju sfere javnog komuniciranja i posebno novinarske profesije". U nekim ranijim prilikama kada su protivpožarni iz JUL-a na sličan način razmišljali o medijima u srpskoj politici su obično nailazile neke krupne političke odluke, sledio je zaokret, ili je naprosto Milošević sa predstavnicima međunarodne zajednice potpisivao nešto što mu nije bilo po volji. U svim tim poprilično nervoznim situacijama "medijska stvarnost" postajala je za vlast neuporedivo važnija od same stvarnosti (na primer, "imamo najbržu stopu industrijskog rasta u Evropi"), a objavljivanje istine neretko je označavano kao "krajnje subverzivna delatnost".

U najnovijem julovskom saopštenju polazi se od činjenice da je u toku "produžena agresija na Jugoslaviju" i da u tu svrhu agresor koristi i finansijski stimuliše petu kolonu u medijima. U takvoj situaciji, kažu u ovoj partiji, "niko nema prava da se proglašava neutralnim u odbrani zemlje, niti da ugrožava njenu sposobnost za preživljavanjem", jer "kada je država napadnuta, mi smo njeni advokati, a ne sudije". Osim ovakvih i sličnih konstatacija, JUL u svom saopštenju ukazuje i na puteve za iskorenjivanje "pete kolone": jedan je dekontaminacija medijske sfere, drugi je da se radi odbrane zemlje "neophodno objedini i koordinira informativna aktivnost". Vrh Jugoslovenske levice polazi dakle od teze da rat ovde nije ni prestajao. A pošto rat traje, svaka kritika režima automatski znači i napad na državu i njenu odbrambenu moć, što je najstrože zabranjeno. Reći, na primer, kako država koja isprazni penzijske fondove nema suverenitet sama pred sobom može zvučati kao najveće svetogrđe. Ratne uredbe ukinute su doduše još pre nekoliko meseci, ali ljudi iz vlasti procenjuju i propisuju kako bi ovde moralo da važi isto pravilo koje je svojevremeno važilo u ratnoj Nemačkoj - ako si ptica, ne smeš da prljaš sopstveno gnezdo, inače...

VIŠEGODIŠNJE ČIŠĆENJE: Nedavno, dok je SRJ bila u ratu, avioni NATO-a često su koristili zabranjeno oružje poput bombi sa tzv. osiromašenim uranijumom, kontaminirajući čitave oblasti i ugrožavajući ljudske živote za mnogo godina unapred. U ovom produženom ratu, koji u julovskom saopštenju još traje, takvih bombi više nema, ali agresor izgleda finansira i sponzoriše medijsku radijaciju delovanjem "pete kolone". Tako je eto, država dospela u opasnu situaciju da svakog jutra pred građanima na kioscima osvane bar 4-5 dnevnih i nedeljnih novina (po julovskoj logici) kontaminiranih "osiromašenim patriotizmom". Slična, zabrinjavajuća kontaminacija stiže i iz etra i sa ekrana, pogotovo u sredinama gde postoje i rade lokalne radio i TV stanice koje nisu pod kontrolom režima. Istovremeno, tiraži, uticaj i ugled medija "obogaćenih" patriotizmom, ili čak podnadulih od patriotizma, klizi polako nadole što vlasnike istine o Srbiji i SR Jugoslaviji posebno mora da brine.

Učesnici prošlonedeljnog Press kluba u beogradskom "Medija centru", mahom glavni i odgovorni urednici nezavisnih medija, lako su se složili s tezom da je ovdašnji medijski prostor zaista prilično zagađen. Kao paradoks su pomenuli, međutim, činjenicu da se za dekontaminaciju zalažu upravo oni koji su svojevremeno služenje određenoj politici, a ne istini, kao i odbranu ogoljene partijske i lične vlasti pretvorili u vrhunski kriterijum profesije. Upravo oni čijim su zaslugama mnoge nekada ugledne redakcije pretvorene u "grobnice profesionalizma", a mnogi mediji postali najobičnije krpe i sluškinje dnevne politike pozivaju sada na služenje istini kako bi se država lakše oduprla agresiji i neprijateljima svake vrste.

Posao čišćenja nepodobnih medija traje ovde već godinama i imao je više različitih faza. Što se aktuelne vlasti tiče, sve je počelo još u februaru 1987. kada je (tada još samo kandidat za "srpsko rosno cveće") predsednik Gradskog komiteta SK Beograda Slobodan Milošević na jednoj sednici ovog foruma "istakao potrebu potpunih kadrovskih promena u redakcijama koje se odupiru politici Saveza komunista". Milošević je istom prilikom još primetio kako se "ozbiljna rekonstrukcija ne može rešiti samo promenom glavnih urednika". Zatim su u mesecima koji su sledili uklonjeni čitavi redakcijski kolegijumi i mnogi najistaknutiji novinari onog vremena. Metla ideološke diferencijacije čistila je sve pred sobom. Tek kada je završio bitku za medije i preuzeo potpunu kontrolu nad njima, Slobodan Milošević je sazvao istorijsku Osmu sednicu na kojoj je i konačno ščepao vlast. Nešto kasnije, jedan od onih koji su mu put ka vlasti krčili kroz velike novinske kuće pobedonosno je zaključio kako je posle Osme sednice "u Srbiji iskopano više istine nego što su rudari iskopali rude."

UBIJANJE I KAŽNJAVANJE: Od tada do danas se onom metlom neprekidno mlatara svuda naokolo, a mediji su i dalje u fokusu svih političkih borbi. Pogotovo kada se bliže izbori. S pravom bi se čak moglo reći da su u poređenju sa svim drugim profesijama novinari i najveće žrtve ovdašnje nemilosrdne demokratije. Veliki broj njih izgubio je posao u poslednjih desetak godina kao žrtva represije režima, ništa manji broj je samovoljno napuštao redakcije, smatrajući to činom sopstvene savesti u trenutku kada su kopači Miloševićeve istine stavili sve pod svoju kontrolu. Osim odstranjivanja novinara, pojam dekontaminacije medijskog prostora svih ovih godina značio je (i znači) mnogo toga: ukidani su i zabranjivani mnogi listovi, radio i TV stanice; oni koji su preživeli a nisu baš po volji režimu s vremena na vreme pronalaze vodu u koaksijalnom kablu, čudne šumove u tonu i pruge preko ekrana; svaki novi zakon o informisanju donosio je novo sužavanje medijskih sloboda; novi zakon usvojen oktobra prošle godine omogućio je beskrajno kažnjavanje medija i njihovo finansijsko iznurivanje, ovoga puta sa zakonskim pokrićem... Po mnogo čemu u svojevrsno "čišćenje" spada i fizička likvidacija jednog od najistaknutijih ovdašnjih novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, koji je 11. aprila ove godine ubijen ispred kuće u kojoj je živeo. Pre samog Ćuruvije sistematski su kaznama ubijane i novine koje je on pokrenuo i uređivao.

Iako mnogi tvrde da je ton najnovijeg julovskog saopštenja o medijima bar za oktavu grublji od prethodnih (inače po pravilu veoma grubih), ovaj poslednji poziv za dekontaminaciju medijskog prostora trebalo bi možda najpre tumačiti kao jak signal o tome kako će se vlast ponašati u pripremi narednih izbora. Od samog pojma dekontaminacije medija (u Hrvatskoj se ne tako davno čuo sličan zahtev, ali za "deratizacijom" izdajničkih medija) u ovom saopštenju neuporedivo je zanimljiviji deo u kome se govori o neophodnosti "objedinjavanja i koordiniranja informativne aktivnosti". Pre mnogo godina, u ideološkim komisijama bivšeg SK takođe se razmišljalo o "koordiniranju informativne delatnosti" i pri tom razmatrala ideja da se u svim redakcijama uvede neka vrsta komesara - paralelnog urednika iz CK koji bi sedeo u desku i vodio računa da se negde ne pogreši. Ideja je bila da se, umesto odlaženja po mišljenje u komitet, neko iz komiteta useli u redakciju i na vreme ukloni sve balvane koji bi se pojavili na revolucionarnom putu. Zahvaljujući snažnom otporu iz samih redakcija, takva ideja tada ipak nije prošla. Kasnije su "kopači istine" u dobroj meri ostvarili taj neostvareni cekaovski ideal - da sve novine liče jedne na druge i da zahvaljujući izuzetnoj koordinaciji i objedinjenim naporima objavljuju čak i identične komentare, potpisane doduše različitim imenima. Danas bi koordinacija mogla da znači da, na primer, asovi patriotskog novinarstva iz RTS-a, "Ekspresa" ili "Politike" ubuduće provode po pola radnog vremena u nekoj "petokolonaškoj sredini", rade sa ljudima, prevaspitavaju ih, uče da budu advokati a ne sudije, objašnjavaju kako se jedna politika ceni ne po posledicama koje proizvodi već po saopštenjima koja o sebi objavljuje, sve dok zabludeli ne nauče kako se domovina brani saopštenjima, čvrstim stavom i pravilnim komentarom. Oni koji se opiru ovakvom načinu rada dobijali bi za početak tri puta na dan kašiku ricinusa, dok se u potpunosti ne dekontaminiraju i pročiste.

BK BEZ POLITIKE: Čitavu stvar sa dekontaminacijom trebalo bi možda posmatrati i sa sasvim druge strane. Može biti da je u JUL-u neko najzad shvatio kako je politika koja ostavlja ljudima samo dve mogućnosti - da budu patriote ili izdajnici, poslušnici ili jeretici - zapravo najgora moguća politika za jedno društvo. Najavljena dekontaminacija mogla bi da pomogne da izdajnici-jeretici najzad nestanu, odnosno da se svi upišu u novinare-patriote i pevaju u istom horu. O tome šta nam režim sprema, a JUL samo najavljuje, glasno je razmišljao pre nekoliko dana i glavni urednik lista "Danas" Grujica Spasović, jedan od onih koji je do sada već nekoliko puta po novom zakonu morao na sud. Njegov je utisak da je režim trenutno pred dilemom da li da pridavi i "očisti" sve preostale medije koji mu nisu po volji, ili da nastavi njihovo finansijsko iznurivanje u sudskim procesima. Spasović istovremeno pominje i ono drugo, podjednako opasno iznurivanje - u situaciji kada za sve što izgovorite ili napišete može da sledi visoka novčana kazna, u Srbiji mnogi danas odustaju i od pokušaja da se bave istraživačkim novinarstvom.

Slučajno ili ne, samo dan pošto je JUL najavio dekontaminaciju medija, iz BK televizije stigla je najava da će ova kuća zbog znatnih gubitaka uskoro ukinuti informativni program. Sve to, naravno, ne mora da ima nikakve veze sa najavom novog kursa prema medijima niti znači da su se ljudi u ovoj kući uplašili kako nailaze vremena u kojima bi objavljivanje istine više no ikada moglo da postane "subverzivna delatnost". Možda je Karićima zaista ponestalo para. Ono što nikako ne bi valjalo je da BK počne da liči na ideal julovske televizije "Pink". Na "Pinku" je inače trenutno glavni hit imbecilni kviz pod nazivom "Porodične zavrzlame". Bračni parovi odgovoraju na razna pitanja, voditelji upadaju jedni drugima i sami sebi u reč, devojka zadužena za sabiranje osvojenih poena saopštava kako su "Petrovići osvojili novih pet boda", i na kraju sledi premija - Petrovići dobijaju šporet "Spasoje". Svi su srećni, veseli i zadovoljni jer još jedna porodica patriotski ulazi u novi milenijum sa šporetom na drva i ugalj i zemlji čuva preko potrebnu struju.

Ovde je ionako sve odavno postalo porodična zavrzlama.