Dekontaminacija nepodobnih medija

Porodi�ne zavrzlame

Od samog pojma dekontaminacije neuporedivo je zanimljiviji deo u kome se govori o neophodnosti "objedinjavanja i koordiniranja informativne aktivnosti"

Kada bi u svemu tome bilo nekog sistema, moglo bi se gotovo sa sigurno��u �iti kako nam uskoro predstoji ne�to veoma va�no. Oni iz JUL-a su opet udarali po nezavisnim medijima, i to tako da sada zahtevaju "dekontaminaciju sfere javnog komuniciranja i posebno novinarske profesije". U nekim ranijim prilikama kada su protivpo�arni iz JUL-a na sli�an na�in razmi�ljali o medijima u srpskoj politici su obi�no nailazile neke krupne politi�ke odluke, sledio je zaokret, ili je naprosto Milo�evi� sa predstavnicima me�unarodne zajednice potpisivao ne�to �to mu nije bilo po volji. U svim tim poprili�no nervoznim situacijama "medijska stvarnost" postajala je za vlast neuporedivo va�nija od same stvarnosti (na primer, "imamo najbr�u stopu industrijskog rasta u Evropi"), a objavljivanje istine neretko je ozna�avano kao "krajnje subverzivna delatnost".

U najnovijem julovskom saop�tenju polazi se od �injenice da je u toku "produ�ena agresija na Jugoslaviju" i da u tu svrhu agresor koristi i finansijski stimuli�e petu kolonu u medijima. U takvoj situaciji, ka�u u ovoj partiji, "niko nema prava da se progla�ava neutralnim u odbrani zemlje, niti da ugro�ava njenu sposobnost za pre�ivljavanjem", jer "kada je dr�ava napadnuta, mi smo njeni advokati, a ne sudije". Osim ovakvih i sli�nih konstatacija, JUL u svom saop�tenju ukazuje i na puteve za iskorenjivanje "pete kolone": jedan je dekontaminacija medijske sfere, drugi je da se radi odbrane zemlje "neophodno objedini i koordinira informativna aktivnost". Vrh Jugoslovenske levice polazi dakle od teze da rat ovde nije ni prestajao. A po�to rat traje, svaka kritika re�ima automatski zna�i i napad na dr�avu i njenu odbrambenu mo�, �to je najstro�e zabranjeno. Re�i, na primer, kako dr�ava koja isprazni penzijske fondove nema suverenitet sama pred sobom mo�e zvu�ati kao najve�e svetogr�e. Ratne uredbe ukinute su dodu�e jo� pre nekoliko meseci, ali ljudi iz vlasti procenjuju i propisuju kako bi ovde moralo da va�i isto pravilo koje je svojevremeno va�ilo u ratnoj Nema�koj - ako si ptica, ne sme� da prlja� sopstveno gnezdo, ina�e...

VI�EGODI�NJE �I��ENJE: Nedavno, dok je SRJ bila u ratu, avioni NATO-a �esto su koristili zabranjeno oru�je poput bombi sa tzv. osiroma�enim uranijumom, kontaminiraju�i �itave oblasti i ugro�avaju�i ljudske �ivote za mnogo godina unapred. U ovom produ�enom ratu, koji u julovskom saop�tenju jo� traje, takvih bombi vi�e nema, ali agresor izgleda finansira i sponzori�e medijsku radijaciju delovanjem "pete kolone". Tako je eto, dr�ava dospela u opasnu situaciju da svakog jutra pred gra�anima na kioscima osvane bar 4-5 dnevnih i nedeljnih novina (po julovskoj logici) kontaminiranih "osiroma�enim patriotizmom". Sli�na, zabrinjavaju�a kontaminacija sti�e i iz etra i sa ekrana, pogotovo u sredinama gde postoje i rade lokalne radio i TV stanice koje nisu pod kontrolom re�ima. Istovremeno, tira�i, uticaj i ugled medija "oboga�enih" patriotizmom, ili �ak podnadulih od patriotizma, klizi polako nadole �to vlasnike istine o Srbiji i SR Jugoslaviji posebno mora da brine.

U�esnici pro�lonedeljnog Press kluba u beogradskom "Medija centru", mahom glavni i odgovorni urednici nezavisnih medija, lako su se slo�ili s tezom da je ovda�nji medijski prostor zaista prili�no zaga�en. Kao paradoks su pomenuli, me�utim, �injenicu da se za dekontaminaciju zala�u upravo oni koji su svojevremeno slu�enje odre�enoj politici, a ne istini, kao i odbranu ogoljene partijske i li�ne vlasti pretvorili u vrhunski kriterijum profesije. Upravo oni �ijim su zaslugama mnoge nekada ugledne redakcije pretvorene u "grobnice profesionalizma", a mnogi mediji postali najobi�nije krpe i slu�kinje dnevne politike pozivaju sada na slu�enje istini kako bi se dr�ava lak�e oduprla agresiji i neprijateljima svake vrste.

Posao �i��enja nepodobnih medija traje ovde ve� godinama i imao je vi�e razli�itih faza. �to se aktuelne vlasti ti�e, sve je po�elo jo� u februaru 1987. kada je (tada jo� samo kandidat za "srpsko rosno cve�e") predsednik Gradskog komiteta SK Beograda Slobodan Milo�evi� na jednoj sednici ovog foruma "istakao potrebu potpunih kadrovskih promena u redakcijama koje se odupiru politici Saveza komunista". Milo�evi� je istom prilikom jo� primetio kako se "ozbiljna rekonstrukcija ne mo�e re�iti samo promenom glavnih urednika". Zatim su u mesecima koji su sledili uklonjeni �itavi redakcijski kolegijumi i mnogi najistaknutiji novinari onog vremena. Metla ideolo�ke diferencijacije �istila je sve pred sobom. Tek kada je zavr�io bitku za medije i preuzeo potpunu kontrolu nad njima, Slobodan Milo�evi� je sazvao istorijsku Osmu sednicu na kojoj je i kona�no ��epao vlast. Ne�to kasnije, jedan od onih koji su mu put ka vlasti kr�ili kroz velike novinske ku�e pobedonosno je zaklju�io kako je posle Osme sednice "u Srbiji iskopano vi�e istine nego �to su rudari iskopali rude."

UBIJANJE I KA�NJAVANJE: Od tada do danas se onom metlom neprekidno mlatara svuda naokolo, a mediji su i dalje u fokusu svih politi�kih borbi. Pogotovo kada se bli�e izbori. S pravom bi se �ak moglo re�i da su u pore�enju sa svim drugim profesijama novinari i najve�e �rtve ovda�nje nemilosrdne demokratije. Veliki broj njih izgubio je posao u poslednjih desetak godina kao �rtva represije re�ima, ni�ta manji broj je samovoljno napu�tao redakcije, smatraju�i to �inom sopstvene savesti u trenutku kada su kopa�i Milo�evi�eve istine stavili sve pod svoju kontrolu. Osim odstranjivanja novinara, pojam dekontaminacije medijskog prostora svih ovih godina zna�io je (i zna�i) mnogo toga: ukidani su i zabranjivani mnogi listovi, radio i TV stanice; oni koji su pre�iveli a nisu ba� po volji re�imu s vremena na vreme pronalaze vodu u koaksijalnom kablu, �udne �umove u tonu i pruge preko ekrana; svaki novi zakon o informisanju donosio je novo su�avanje medijskih sloboda; novi zakon usvojen oktobra pro�le godine omogu�io je beskrajno ka�njavanje medija i njihovo finansijsko iznurivanje, ovoga puta sa zakonskim pokri�em... Po mnogo �emu u svojevrsno "�i��enje" spada i fizi�ka likvidacija jednog od najistaknutijih ovda�njih novinara i izdava�a Slavka �uruvije, koji je 11. aprila ove godine ubijen ispred ku�e u kojoj je �iveo. Pre samog �uruvije sistematski su kaznama ubijane i novine koje je on pokrenuo i ure�ivao.

Iako mnogi tvrde da je ton najnovijeg julovskog saop�tenja o medijima bar za oktavu grublji od prethodnih (ina�e po pravilu veoma grubih), ovaj poslednji poziv za dekontaminaciju medijskog prostora trebalo bi mo�da najpre tuma�iti kao jak signal o tome kako �e se vlast pona�ati u pripremi narednih izbora. Od samog pojma dekontaminacije medija (u Hrvatskoj se ne tako davno �uo sli�an zahtev, ali za "deratizacijom" izdajni�kih medija) u ovom saop�tenju neuporedivo je zanimljiviji deo u kome se govori o neophodnosti "objedinjavanja i koordiniranja informativne aktivnosti". Pre mnogo godina, u ideolo�kim komisijama biv�eg SK tako�e se razmi�ljalo o "koordiniranju informativne delatnosti" i pri tom razmatrala ideja da se u svim redakcijama uvede neka vrsta komesara - paralelnog urednika iz CK koji bi sedeo u desku i vodio ra�una da se negde ne pogre�i. Ideja je bila da se, umesto odla�enja po mi�ljenje u komitet, neko iz komiteta useli u redakciju i na vreme ukloni sve balvane koji bi se pojavili na revolucionarnom putu. Zahvaljuju�i sna�nom otporu iz samih redakcija, takva ideja tada ipak nije pro�la. Kasnije su "kopa�i istine" u dobroj meri ostvarili taj neostvareni cekaovski ideal - da sve novine li�e jedne na druge i da zahvaljuju�i izuzetnoj koordinaciji i objedinjenim naporima objavljuju �ak i identi�ne komentare, potpisane dodu�e razli�itim imenima. Danas bi koordinacija mogla da zna�i da, na primer, asovi patriotskog novinarstva iz RTS-a, "Ekspresa" ili "Politike" ubudu�e provode po pola radnog vremena u nekoj "petokolona�koj sredini", rade sa ljudima, prevaspitavaju ih, u�e da budu advokati a ne sudije, obja�njavaju kako se jedna politika ceni ne po posledicama koje proizvodi ve� po saop�tenjima koja o sebi objavljuje, sve dok zabludeli ne nau�e kako se domovina brani saop�tenjima, �vrstim stavom i pravilnim komentarom. Oni koji se opiru ovakvom na�inu rada dobijali bi za po�etak tri puta na dan ka�iku ricinusa, dok se u potpunosti ne dekontaminiraju i pro�iste.

BK BEZ POLITIKE: �itavu stvar sa dekontaminacijom trebalo bi mo�da posmatrati i sa sasvim druge strane. Mo�e biti da je u JUL-u neko najzad shvatio kako je politika koja ostavlja ljudima samo dve mogu�nosti - da budu patriote ili izdajnici, poslu�nici ili jeretici - zapravo najgora mogu�a politika za jedno dru�tvo. Najavljena dekontaminacija mogla bi da pomogne da izdajnici-jeretici najzad nestanu, odnosno da se svi upi�u u novinare-patriote i pevaju u istom horu. O tome �ta nam re�im sprema, a JUL samo najavljuje, glasno je razmi�ljao pre nekoliko dana i glavni urednik lista "Danas" Grujica Spasovi�, jedan od onih koji je do sada ve� nekoliko puta po novom zakonu morao na sud. Njegov je utisak da je re�im trenutno pred dilemom da li da pridavi i "o�isti" sve preostale medije koji mu nisu po volji, ili da nastavi njihovo finansijsko iznurivanje u sudskim procesima. Spasovi� istovremeno pominje i ono drugo, podjednako opasno iznurivanje - u situaciji kada za sve �to izgovorite ili napi�ete mo�e da sledi visoka nov�ana kazna, u Srbiji mnogi danas odustaju i od poku�aja da se bave istra�iva�kim novinarstvom.

Slu�ajno ili ne, samo dan po�to je JUL najavio dekontaminaciju medija, iz BK televizije stigla je najava da �e ova ku�a zbog znatnih gubitaka uskoro ukinuti informativni program. Sve to, naravno, ne mora da ima nikakve veze sa najavom novog kursa prema medijima niti zna�i da su se ljudi u ovoj ku�i upla�ili kako nailaze vremena u kojima bi objavljivanje istine vi�e no ikada moglo da postane "subverzivna delatnost". Mo�da je Kari�ima zaista ponestalo para. Ono �to nikako ne bi valjalo je da BK po�ne da li�i na ideal julovske televizije "Pink". Na "Pinku" je ina�e trenutno glavni hit imbecilni kviz pod nazivom "Porodi�ne zavrzlame". Bra�ni parovi odgovoraju na razna pitanja, voditelji upadaju jedni drugima i sami sebi u re�, devojka zadu�ena za sabiranje osvojenih poena saop�tava kako su "Petrovi�i osvojili novih pet boda", i na kraju sledi premija - Petrovi�i dobijaju �poret "Spasoje". Svi su sre�ni, veseli i zadovoljni jer jo� jedna porodica patriotski ulazi u novi milenijum sa �poretom na drva i ugalj i zemlji �uva preko potrebnu struju.

Ovde je ionako sve odavno postalo porodi�na zavrzlama.