Milošević i Šešelj na izborima

Kongres bez prave teme

U samom SPS-u vlada poprilična konfuzija jer nikada do sada pred vladajućom strankom nije bilo toliko nerešenih pitanja: Kosovo, Crna Gora, sankcije, ekonomska katastrofa

Jedini izbori koji su u Srbiji već zakazani i sasvim sigurno slede početkom iduće godine jesu za sada oni unutarpartijski. Početkom februara srpski radikali održaće partijski kongres i izabrati novo rukovodstvo, a odmah za njima, 17. februara, svoj IV kongres održaće i Socijalistička partija Srbije. Radikalska partijska baza već mesecima predlaže dr Vojislava Šešelja za novog/starog predsednika stranke, dok su socijalisti Kragujevca prvi i jedini koji su se do sada izjasnili o tome kako bi Slobodan Milošević na narednom kongresu trebalo da sačuva kormilo ove stranke. Jedini, jer je i vest o zakazivanju kongresa objavljena dan-dva pred praznik pa ostali nisu stigli. U decembru će ionako vest o Miloševićevoj kandidaturi biti jedna od glavnih na dnevnicima RTS-a.

Socijalisti su prvobitno planirali da kongres održe početkom marta. Na prošlonedeljnoj sednici Glavnog odbora stranke, kojoj je prisustvovao i sam Slobodan Milošević, datum održavanja ovog skupa pomeren je za sredinu februara. Mnogi su tu činjenicu protumačali kao indirektan znak da socijalisti ostavljaju sebi nešto više vremena ukoliko se odluče da prihvate prevremene izbore koje opozicija traži. Jer logično je da predizbornu kampanju vodi novo partijsko rukovodstvo, a ne oni koji eventualno gube čelne partijske funkcije. Na prošlonedeljnoj sednici Glavnog odbora, predsednik SPS-a Slobodan Milošević je u jednom trenutku pomenuo savezne izbore i rekao da će oni biti održani u redovnom terminu, na jesen iduće godine. Lokalne izbore nije uopšte pomenuo.

Socijalisti su do sada održali tri kongresa. Onaj prvi, osnivački, održan je 17. jula 1990, kada su budući espeesovci ušli u Centar "Sava", zanoćili u njemu kao komunisti i sutradan ujutro izašli iz njega kao socijalisti. Prvi predsednik ove stranke Slobodan Milošević rekao je tada u završnoj reči kako je "pred nama vreme levice" i naglasio kako je "nova Socijalistička partija Srbije brana desnici" koja je aktivna u "propagiranju krajnje destruktivnih političkih usmerenja". Novoosnovana stranka ubedljivo je pobedila na prvim višepartijskim izborima u Srbiji održanim krajem 1990. godina. Tadašnja predizborna strategija SPS-a bila je da prikaže sebe kao snagu koja će Srbiji obezbediti "mir i bogatstvo", nasuprot opoziciji čija pobeda može Srbiju uvesti u "rat i siromaštvo". Iz ovog perioda ostala je i SPS parola u kojoj se kaže kako se ova partija bori da "majke rađaju i čuvaju decu za radosti i rođendane, a ne za ratove i siromaštvo".

Program stranke usvojen je na Drugom kongresu, održanom 23. i 24. oktobra 1992, dva meseca pre prevremnih izbora u SR Jugoslaviji. Kao osnovne vrednosti u programu određeni su sloboda, socijalna pravda, stvaralaštvo, solidarnost i mir. Na ovom kongresu izbačena je i kasnija predizborna parola "Sa nama nema neizvesnosti". Te iste godine inflacija je prešla u hiperinflaciju. Treći kongres održan marta 1996. trebalo je da ostavi utisak o SPS-u kao o moderno profilisanoj partiji. U Centar "Sava" ušao je veliki video-bim, izgledalo je da se zemlja najzad izvukla iz nikada objavljenih ratova i da je na putu da bar nešto popravi u ekonomiji.

Sudeći po prvim najavama novog, četvrtog kongresa, on će takođe proteći u znaku velikih reči, ovoga puta okrenutih obnovi i izgradnji zemlje. Socijalisti Kragujevca već su rekli kako će na ovom skupu "biti sumirani rezultati i pozitivna iskustva prethodnog perioda" i ujedno biti trasiran put za aktivnu politiku u narednom periodu. Jedan od mogućih slogana kandidovao je (doduše nezvanično) jedan od potpredsednika SPS-a i savezni ministar inostranih poslova Živadin Jovanović, izgovorivši rečenicu - "Narod nas razume, i narod je sa nama". Socijalisti bi, dakle, ponovo mogli da zaigraju na sklonost naroda da pre veruje u nešto nego što rasuđuje. Ovoga puta takva vrsta ubeđivanja ići će neuporedivo teže. U samom SPS-u vlada poprilična konfuzija jer nikada do sada pred vladajućom strankom nije bilo toliko nerešenih pitanja: Kosovo, Crna Gora, sankcije, ekonomska katastrofa... Upućeni kažu da je zbog svega toga sve teže ubediti ljude iz drugih i trećih ešalona ove partije da se prihvate neke funkcije i konkretnog posla.

Što se samog kongresa tiče, glavnog posla se prihvatila Gorica Gajević, gensek SPS-a, kojoj je pripalo zaduženje da pripremi kongresna dokumenta. Izuzmu li se premijer Mirko Marjanović i savezni sekretar Živadin Jovanović, koji pripremaju ekonomski (razvoj, reforme) i spoljnopolitički (međunarodni odnosi) deo kongresnih dokumenata, sva druga zaduženja poverena su uglavnom mlađem kadru. Uroš Šuvaković je zadužen za kadrovska i organizaciona pitanja, Ivica Dačić za informisanje i propagandu, Goran Perčević za politički sistem... U ovoj fazi priprema čini se da socijalisti još nemaju pravu temu kongresa koji bi mogao da liči na ono "više pažnje raznim pitanjima". Stanje u partiji je takvo da zahteva i hitne personalne promene, i to što provereni igrači pripremaju kongresna dokumenta još ne znači da će svi i zadržati sadašnje pozicije. Milošević s vremena na vreme voli da promeša karte, iako najčešće igra sa istim špilom. Sami socijalisti inače kažu kako je važeći kadrovski princip u SPS-u isti kao i na početku: "Tri puta se krstiš kada nekoga postave na jednu funkciju i samo jednom kada ga smene."