Skup�tina Srbije

Kupovina vremena

Vladaju�e partije manevrisanjem odbijaju svaku pomisao na okrugli sto, nastavljaju�i vladavinu arogantnom ve�inom - u izgledu je jedna od lo�ijih varijanti - da se izbori na svim nivoima sami zaka�u

Kako se i moglo pretpostaviti, sednica Odbora za pravosu�e i upravu Skup�tine Srbije, na kojoj je u pro�li �etvrtak 25. novembra po�eo neplodni dijalog u vezi sa izborima, predstavljala je puku kupovinu vremena i mesto me�usobnog ispipavanja vlasti i opozicije.

Predsednik tog skup�tinskog odbora Goran Per�evi� je rekao da predlaga� (SPO) treba da uobli�i inicijativu u formu pravnog akta, �to raspravu mo�e odvesti korak dalje i stvar je stavljena na listu �ekanja. Odbor za pravosu�e i upravu Skup�tine Srbije tako u �etvrtak 25. novembra formalno nije odbio predlog Poslani�ke grupe SPO-a u vezi sa izborima, a po socijalistima "sama rasprava je pokazala da �elimo da odemo korak dalje". Nije ga, me�utim, ni prihvatio.

LAVIRINT ILI �ORSOKAK: Na po�etku sednice Odbora kojoj je, pored 14 prisutnih �lanova, gostovalo jo� tridesetak poslanika (�to treba da govori o izvesnom podizanju politi�ke temperature), Milan Mikovi�, �ef Poslani�kog kluba SPO-a, insistirao je da se u formi okruglog stola ili neke druge institucije zajedni�ki "usvoji ono �to �e predstavnici stranaka i eksperti zaklju�iti". Stavljao je do znanja da u situaciji u kojoj se nalazimo Odbor za pravosu�e i upravu ne mo�e da zameni okrugli sto.

Po zavr�etku te sednice g. Mikovi� je izjavio da �e SPO "prou�iti" tok sednice, a nije bio siguran da �e do nastavka razgovora uop�te do�i. Izrazi kao �to su "u�ini�emo �to nam je �initi" i "izvu�i �emo zaklju�ak" zasad su senka pretnje na koju skup�tinska ve�ina reaguje prili�no hladnokrvno. Predsednik Odbora je sa svoje strane konstatovao da, ako podnosilac inicijative odustane, "onda tu ne mo�emo ni�ta".

SPO zahteva da skup�tinska ve�ina najpre na�elno prihvati predlog za odr�avanje izbora na svim nivoima, pa da se onda razgovara o detaljima. To bi podrazumevalo da se izborni uslovi defini�u nekom vrstom konsenzusa. Ova partija nastupa u ime ostalih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, i bila bi dovedena u veoma lo�u poziciju ako bi skup�tinska ve�ina probrala i usvojila iz izbornog paketa samo ono �to joj odgovara.

Spolja gledano, "predmet" je mo�da u nekom delu skup�tinskog lavirinta, ako mo�da nije i sasvim u �orsokaku. Odbor za pravosu�e i upravu Skup�tine Srbije mo�da i ima neke nadle�nosti u izbornim pitanjima, ali nije jasno za�to je po�etak rasprave lociran ba� u tom telu. Pravnik Zorica Radovi�, saradnik Instituta za evropske studije, u Pres klubu 15. novembra zapa�a da bi po sadr�aju opozicione inicijative za ta pitanja morali da budu nadle�ni i drugi odbori - izme�u ostalih i Odbor za ustavna pitanja, Zakonodavni odbor, pa i Odbor za kulturu i informisanje s obzirom na to da su mediji va�an deo izbornog paketa. S druge strane, skup�tinski odbor nije pravo mesto za onu vrstu generalnog politi�kog konsenzusa kakav bi podrazumevala revizija pravila igre.

MANDAT PREDSEDNIKA: Ustavna procedura za raspisivanje vanrednih republi�kih izbora predvi�a da je vlada ta koja treba da d� obrazlo�eni predlog na osnovu koga predsednik Republike raspu�ta Skup�tinu, a potom predsednik Skup�tine raspisuje nove izbore. Te�ko da predsednik Skup�tine mo�e na taj na�in i da skrati mandat predsednika Republike, ukoliko ovaj ne podnese ostavku, po�to je za njegovu smenu potrebno da se izjasni skup�tinska ve�ina i vi�e od polovine bira�a Srbije (sa smenu predsednika potrebno je dva puta vi�e glasova nego za njegov izbor). Predsednik Republike je po ustavu prakti�no nesmenjiv, no Mikovi� je, podnose�i inicijativu 9. novembra, podsetio da u praksi ima jedan izuzetak, takore�i "leks specijalis" sli�an onom iz 1997, podsetio je da je krajem 1992. godine doneta skup�tinska odluka u formi zakona da se u Republici Srbiji do kraja 1992. godine odr�e prevremeni izbori za Skup�tinu i za predsednika Republike. Tada�nje zaobila�enje ustava bilo je rezultat politi�kog konsenzusa vlasti i opozicije, konsenzusa iznu�enog mnogobrojnim masovnim zbivanjima te godine.

Sada se krenulo drugim putem. Predstavnici opozicionih partija nisu bili u audijenciji kod predsednika Republike i nema nikakvog nagove�taja o tome da on razmi�lja o ostavci ili o raspu�tanju republi�ke skup�tine; na uobi�ajenim konsultacijama predsednika Skup�tine sa �efovima poslani�kih grupa izborna tema nije pominjana; a u Skup�tini je u odsustvu predlaga�a (koji je napustio skup�tinu zbog odbijanja inicijative za formiranje Anketnog odbora za ispitivanje okolnosti vezanih za atentat na g. Vuka Dra�kovi�a) formalno i bez ikakve drame prihva�eno otpo�injanje dijaloga na izbornu temu.

Na sednici Odbora za pravosu�e i upravu, sazvanog po nalogu Skup�tine, predstavnici skup�tinske ve�ine su ponavljali da "treba razgovarati konkretno, na osnovu akta". Oni tvrde da i naredna sednica tog odbora mo�e da se odr�i vrlo brzo i da na njoj mo�e da se ostvari produktivan dijalog, ako predlaga� ostane pri svojoj volji da se naredna sednica posveti "konkretnim aktima". Tok rasprave u tom odboru za pravosu�e li�io je pomalo na onaj simulirani "razgovor o izborima" koji je januara 1997. zapo�eo u Skup�tini Srbije u toku zimskih protesta i nije ostavio nikakav utisak.

"PROCEDURALNA GRE�KA": Vladaju�e partije, zapravo, bez mnogo imaginacije prave proceduralne manevre upravo da bi izbegle onu vrstu obaveznosti koju okrugli sto i sli�ne institucije podrazumevaju - ne �ele da se li�e prednosti koje im donosi skup�tinska ve�ina. U osporavanju inicijative za vanredne izbore radikali idu dalje od socijalista. Stevo Dragi�i�, �ef Poslani�kog kluba SRS-a, direktno je saop�tio da Odbor ne mo�e da izigrava okrugli sto i da skup�tinska ve�ina ne pristaje na ultimatume. Tehni�ki gledano, SPO bi ina�e lako mogao da podnese zakonski predlog za regulisanje izborne materije. Za okruglim stolom opozicije stavovi su usagla�eni na osnovu studiozno ura�enih modela zakona o izboru poslanika i odbornika, modela zakona o politi�kim strankama, na osnovu modela zakona o finansiranju politi�kih stranaka, modela novog zakona o informisanju... Ono �to SPO tra�i, taj odbor, me�utim, ne mo�e da d�, po�to svako mo�e uo�iti da taj odbor, a ni ljudi koji s re�imske strane u njemu sede, nema te�inu za odluku o prekidu mandata predsednika Republike niti o raspu�tanju Skup�tine. SPO najavljuje da �e predloge svakako podneti, ali prvo tra�i dogovor o izborima. U utorak 30. novembra portparol SPO-a Ivan Kova�evi� najavljuje da �e ova stranka uputiti pismene predloge u kojima �e se tra�iti raspisivanje novih izbora, ali i uspostavljanje gra�anskog mira u Srbiji. Ovo poslednje valjda ipak podrazumeva neki generalni konsenzus klju�nih aktera. Drugim re�ima, predlaga� inicijative �eka klju�ni odgovor, kako se to nekada govorilo, s najvi�eg mesta.

Dragi�i� je tvrdio da je SPO pro�le nedelje namerno napravio "proceduralnu gre�ku", po�to je, po njegovom mi�ljenju, nejasno o �emu Odbor treba da se izjasni.

Dragi�i� je ponavljao (sli�no se moglo �uti i od predstavnika SPS-a van skup�tine) da se izbori ne raspisuju kada postoji stabilna ve�ina, kao �to je to, na primer, slu�aj u Skup�tini Srbije, gde postoji �ak dvotre�inska ve�ina. Radikali, me�utim, ponavljaju da razlog za raspisivanje lokalnih izbora postoji, jer u Beogradu, ne postoji ve�ina u Skup�tini, pa se ne mo�e raspravljati o su�tinskim pitanjima. Vo�a radikala Vojislav �e�elj je obnarodovao da radikali pokre�u inicijativu da politi�ke stranke zastupljene u saveznom parlamentu pristupe dijalogu o izbornim uslovima za raspisivanje saveznih izbora slede�e godine, s obzirom na to da se situacija u federaciji iskomplikovala.

Drugim re�ima, vladaju�i blok nastoji da se utvrdi u na republi�kom nivou u Srbiji; da na lokalnom nivou preuzme vlast, a na federalnom nivou da konsoliduje vlast. Ovakvim razvojem situacije Slobodan Milo�evi� bi, dodu�e, mogao da ostane bez federalne dr�avne funkcije (nova skup�tina bi mogla da ga po konstituisanju smeni), no pripreme za njegov ponovni izbor za predsednika SPS-a su po�ele i on ima obezbe�en rezervni polo�aj mo�i. �to se republi�kih izbora ti�e, socijalisti nastupaju mek�e od radikala, pa �ivota Cvetkovi� (SPS) ka�e da "ne treba dozvoliti strana�ko prepucavanje na Odboru", kao ni "raspravu bez pravnog akta". Zoran Nikoli� (SPS), predsednik Zakonodavnog odbora, tvrdi da su na�i izborni zakoni uskla�eni sa me�unarodnim normama, ali opet inicijativu ocenjuje kao legitimnu i ozbiljnu i predla�e da se eventualno osnuje neka radna grupa.

Stari �tos - kad ne�e� da re�i� problem - formiraj komisiju.

Kako stvari stoje, u izgledu je jedna od lo�ijih varijanti da se izbori na svim nivoima sami zaka�u.