Skupština Srbije

Kupovina vremena

Vladajuće partije manevrisanjem odbijaju svaku pomisao na okrugli sto, nastavljajući vladavinu arogantnom većinom - u izgledu je jedna od lošijih varijanti - da se izbori na svim nivoima sami zakažu

Kako se i moglo pretpostaviti, sednica Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, na kojoj je u prošli četvrtak 25. novembra počeo neplodni dijalog u vezi sa izborima, predstavljala je puku kupovinu vremena i mesto međusobnog ispipavanja vlasti i opozicije.

Predsednik tog skupštinskog odbora Goran Perčević je rekao da predlagač (SPO) treba da uobliči inicijativu u formu pravnog akta, što raspravu može odvesti korak dalje i stvar je stavljena na listu čekanja. Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije tako u četvrtak 25. novembra formalno nije odbio predlog Poslaničke grupe SPO-a u vezi sa izborima, a po socijalistima "sama rasprava je pokazala da želimo da odemo korak dalje". Nije ga, međutim, ni prihvatio.

LAVIRINT ILI ĆORSOKAK: Na početku sednice Odbora kojoj je, pored 14 prisutnih članova, gostovalo još tridesetak poslanika (što treba da govori o izvesnom podizanju političke temperature), Milan Miković, šef Poslaničkog kluba SPO-a, insistirao je da se u formi okruglog stola ili neke druge institucije zajednički "usvoji ono što će predstavnici stranaka i eksperti zaključiti". Stavljao je do znanja da u situaciji u kojoj se nalazimo Odbor za pravosuđe i upravu ne može da zameni okrugli sto.

Po završetku te sednice g. Miković je izjavio da će SPO "proučiti" tok sednice, a nije bio siguran da će do nastavka razgovora uopšte doći. Izrazi kao što su "učinićemo što nam je činiti" i "izvući ćemo zaključak" zasad su senka pretnje na koju skupštinska većina reaguje prilično hladnokrvno. Predsednik Odbora je sa svoje strane konstatovao da, ako podnosilac inicijative odustane, "onda tu ne možemo ništa".

SPO zahteva da skupštinska većina najpre načelno prihvati predlog za održavanje izbora na svim nivoima, pa da se onda razgovara o detaljima. To bi podrazumevalo da se izborni uslovi definišu nekom vrstom konsenzusa. Ova partija nastupa u ime ostalih parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, i bila bi dovedena u veoma lošu poziciju ako bi skupštinska većina probrala i usvojila iz izbornog paketa samo ono što joj odgovara.

Spolja gledano, "predmet" je možda u nekom delu skupštinskog lavirinta, ako možda nije i sasvim u ćorsokaku. Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije možda i ima neke nadležnosti u izbornim pitanjima, ali nije jasno zašto je početak rasprave lociran baš u tom telu. Pravnik Zorica Radović, saradnik Instituta za evropske studije, u Pres klubu 15. novembra zapaža da bi po sadržaju opozicione inicijative za ta pitanja morali da budu nadležni i drugi odbori - između ostalih i Odbor za ustavna pitanja, Zakonodavni odbor, pa i Odbor za kulturu i informisanje s obzirom na to da su mediji važan deo izbornog paketa. S druge strane, skupštinski odbor nije pravo mesto za onu vrstu generalnog političkog konsenzusa kakav bi podrazumevala revizija pravila igre.

MANDAT PREDSEDNIKA: Ustavna procedura za raspisivanje vanrednih republičkih izbora predviđa da je vlada ta koja treba da dâ obrazloženi predlog na osnovu koga predsednik Republike raspušta Skupštinu, a potom predsednik Skupštine raspisuje nove izbore. Teško da predsednik Skupštine može na taj način i da skrati mandat predsednika Republike, ukoliko ovaj ne podnese ostavku, pošto je za njegovu smenu potrebno da se izjasni skupštinska većina i više od polovine birača Srbije (sa smenu predsednika potrebno je dva puta više glasova nego za njegov izbor). Predsednik Republike je po ustavu praktično nesmenjiv, no Miković je, podnoseći inicijativu 9. novembra, podsetio da u praksi ima jedan izuzetak, takoreći "leks specijalis" sličan onom iz 1997, podsetio je da je krajem 1992. godine doneta skupštinska odluka u formi zakona da se u Republici Srbiji do kraja 1992. godine održe prevremeni izbori za Skupštinu i za predsednika Republike. Tadašnje zaobilaženje ustava bilo je rezultat političkog konsenzusa vlasti i opozicije, konsenzusa iznuđenog mnogobrojnim masovnim zbivanjima te godine.

Sada se krenulo drugim putem. Predstavnici opozicionih partija nisu bili u audijenciji kod predsednika Republike i nema nikakvog nagoveštaja o tome da on razmišlja o ostavci ili o raspuštanju republičke skupštine; na uobičajenim konsultacijama predsednika Skupštine sa šefovima poslaničkih grupa izborna tema nije pominjana; a u Skupštini je u odsustvu predlagača (koji je napustio skupštinu zbog odbijanja inicijative za formiranje Anketnog odbora za ispitivanje okolnosti vezanih za atentat na g. Vuka Draškovića) formalno i bez ikakve drame prihvaćeno otpočinjanje dijaloga na izbornu temu.

Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, sazvanog po nalogu Skupštine, predstavnici skupštinske većine su ponavljali da "treba razgovarati konkretno, na osnovu akta". Oni tvrde da i naredna sednica tog odbora može da se održi vrlo brzo i da na njoj može da se ostvari produktivan dijalog, ako predlagač ostane pri svojoj volji da se naredna sednica posveti "konkretnim aktima". Tok rasprave u tom odboru za pravosuđe ličio je pomalo na onaj simulirani "razgovor o izborima" koji je januara 1997. započeo u Skupštini Srbije u toku zimskih protesta i nije ostavio nikakav utisak.

"PROCEDURALNA GREŠKA": Vladajuće partije, zapravo, bez mnogo imaginacije prave proceduralne manevre upravo da bi izbegle onu vrstu obaveznosti koju okrugli sto i slične institucije podrazumevaju - ne žele da se liše prednosti koje im donosi skupštinska većina. U osporavanju inicijative za vanredne izbore radikali idu dalje od socijalista. Stevo Dragišić, šef Poslaničkog kluba SRS-a, direktno je saopštio da Odbor ne može da izigrava okrugli sto i da skupštinska većina ne pristaje na ultimatume. Tehnički gledano, SPO bi inače lako mogao da podnese zakonski predlog za regulisanje izborne materije. Za okruglim stolom opozicije stavovi su usaglašeni na osnovu studiozno urađenih modela zakona o izboru poslanika i odbornika, modela zakona o političkim strankama, na osnovu modela zakona o finansiranju političkih stranaka, modela novog zakona o informisanju... Ono što SPO traži, taj odbor, međutim, ne može da dâ, pošto svako može uočiti da taj odbor, a ni ljudi koji s režimske strane u njemu sede, nema težinu za odluku o prekidu mandata predsednika Republike niti o raspuštanju Skupštine. SPO najavljuje da će predloge svakako podneti, ali prvo traži dogovor o izborima. U utorak 30. novembra portparol SPO-a Ivan Kovačević najavljuje da će ova stranka uputiti pismene predloge u kojima će se tražiti raspisivanje novih izbora, ali i uspostavljanje građanskog mira u Srbiji. Ovo poslednje valjda ipak podrazumeva neki generalni konsenzus ključnih aktera. Drugim rečima, predlagač inicijative čeka ključni odgovor, kako se to nekada govorilo, s najvišeg mesta.

Dragišić je tvrdio da je SPO prošle nedelje namerno napravio "proceduralnu grešku", pošto je, po njegovom mišljenju, nejasno o čemu Odbor treba da se izjasni.

Dragišić je ponavljao (slično se moglo čuti i od predstavnika SPS-a van skupštine) da se izbori ne raspisuju kada postoji stabilna većina, kao što je to, na primer, slučaj u Skupštini Srbije, gde postoji čak dvotrećinska većina. Radikali, međutim, ponavljaju da razlog za raspisivanje lokalnih izbora postoji, jer u Beogradu, ne postoji većina u Skupštini, pa se ne može raspravljati o suštinskim pitanjima. Vođa radikala Vojislav Šešelj je obnarodovao da radikali pokreću inicijativu da političke stranke zastupljene u saveznom parlamentu pristupe dijalogu o izbornim uslovima za raspisivanje saveznih izbora sledeće godine, s obzirom na to da se situacija u federaciji iskomplikovala.

Drugim rečima, vladajući blok nastoji da se utvrdi u na republičkom nivou u Srbiji; da na lokalnom nivou preuzme vlast, a na federalnom nivou da konsoliduje vlast. Ovakvim razvojem situacije Slobodan Milošević bi, doduše, mogao da ostane bez federalne državne funkcije (nova skupština bi mogla da ga po konstituisanju smeni), no pripreme za njegov ponovni izbor za predsednika SPS-a su počele i on ima obezbeđen rezervni položaj moći. Što se republičkih izbora tiče, socijalisti nastupaju mekše od radikala, pa Života Cvetković (SPS) kaže da "ne treba dozvoliti stranačko prepucavanje na Odboru", kao ni "raspravu bez pravnog akta". Zoran Nikolić (SPS), predsednik Zakonodavnog odbora, tvrdi da su naši izborni zakoni usklađeni sa međunarodnim normama, ali opet inicijativu ocenjuje kao legitimnu i ozbiljnu i predlaže da se eventualno osnuje neka radna grupa.

Stari štos - kad nećeš da rešiš problem - formiraj komisiju.

Kako stvari stoje, u izgledu je jedna od lošijih varijanti da se izbori na svim nivoima sami zakažu.