Španija

ETA se vraća terorizmu

Odluka ETA-e je, razumljivo, izazvala veliku zabrinutost u celoj Španiji. Dok sve političke partije jedinstveno osuđuju odluku ETA-e i kao jedinog krivca za povratak na staro optužuju baskijske teroriste, država vraća na snagu mere bezbednosti koje su bile uobičajene do septembra prošle godine

Između ubistva policajca Hose Pardinesa, prve žrtve ETA-e u Gipuskoi u junu 1968, i Manuela Samarenja, lokalnog poslanika vladajuće Narodne partije u mestašcu Renteira koji je u junu 1998. bio poslednja žrtva ETA-e, stalo je 30 godina terorizma, tenzije, nerazumevanja i međusobnih optužbi. U tih 30 godina ETA je egzekutirala 769 ljudi od kojih su 311 bili civili, a 458 pripadnici policije, vojske, političari ili sudije. Tokom tri decenije terorizam ETA-e ostao je gotovo jedino "vezivno tkivo" između Frankove diktatorske Španije i transformisane moderne parlamentarne monarhije sa visokim stepenom demokratije postignute u dvadesetgodišnjoj tranziciji kojom Španci s punim pravom mogu biti ponosni.

Ako je ETA nastala u doba pune Frankove moći kao odgovor na gušenje ljudskih i nacionalnih prava Baskijaca, njene postfrankovske aktivnosti pretvorile su je u klasičnu terorističku organizaciju kojoj su politički ciljevi često služili kao izgovor za kriminalne aktivnosti poput otmica i nametanja takozvanog "revolucionarnog poreza" mnogim boljestojećim Baskijcima, jer su te dve aktivnosti bile glavni izvor finansiranja ETA-e.

RAZLIČITI MOTIVI: U složenim procesima koji se odvijaju u Španiji, posebno u Baskiji i Kataloniji, dvema autonomnim provincijama sa najviše separatističkih aspiracija, mada sa veoma različitih pozicija i sa drastično suprotnim metodima pritiska na Madrid, ETA je septembra 1998. procenila da oružanu borbu treba zameniti - ovih dana ispostaviće se samo privremeno - pojačanom političkom aktivnošću. Za to su bili stvoreni uslovi takozvanim "Paktom iz Lizare" kojim su se sve baskisje političke partije, predstavnici Navare (autonomne pokrajine koju Baskijci smatraju svojom) i tri baskijske provincije u Francuskoj, u najkraćem, obavezale na rad na "zajedničkoj stvari", bez preciziranja rokova i jasnog postavljanja ciljeva, za koji je opet sasvim jasno da je reč o nezavisnoj i suverenoj baskijskoj državi.

Ocenjujući da je u septembru prošle godine cela "Euskal Herria" (na baskijskom - Zemlja Baska) bila pred "vratima nove situacije", ETA je 18. septembra sa stranica lista "Euskadi informasion" saopštila odluku o "neograničenom primirju". Sa stubaca drugog baskijskog dnevnika bliskog ETA-i - "Gara" - prošle nedelje je stiglo sasvim suprotno saopštenje: najava prekida primirja počev od 3. decembra.

Šta se u međuvremenu dogodilo ? Na odluku ETA-e nije uticala španska država, kako bi se moglo pomisliti, već sunarodnici iz dve vodeće nacionalne partije Baskije, PNV (Partido nacionalista vasko) i EA (Euskadi ta Askatasuna), koje ETA optužuje za neispunjenje preuzetih obaveza iz avgusta 1999, što, međutim, predstavnici obe partije energično negiraju tvrdeći da nikada nisu potpisali dokument na koji se ETA poziva.

ZABRINUTOST: "ETA laže", bio je kratak i jasan Havier Arsaljus, lider PNV-a, komentarušući optužbe ETA-e. Među dokumentima pronađenim prilikom hapšenja Hose Javier Arizkuren Ruiza, alias Kantauri, 9. marta u Francuskoj nalazi se i sporazum koji su PNV i EA postigli sa ETA-om u avgustu 1998. Obe partije su se obavezale da će "učiniti odlučujuće korake za stvaranje institucija sa jedinstvenom i suverenom strukturom na teritoriji Viskaje, Gipouskoe, Alave (baskijske provincije u Španiji), Navare (nezavisna provincija koju Baskijci smatraju svojom), Lapurdije, Zuberoe i Baćene (tri provincije u Francuskoj u kojima žive Baskijci). U poslednjem, petom članu tog dokumenta stoji da se uspostavlja rok od četiri meseca u kojima bi PNV i EA trebalo da dokažu svoju lojalnost zajedničkom projektu, te da će odluka o produženju primirja biti doneta u skladu sa izvršenjem preuzetih obaveza. U avgustu 1999. ETA je pripremila novi sporazum u kome se od PNV-a i EA-e izričito traži da prekinu svaki kontakt sa onim snagama koje su "protiv Euskal Herria a za Španiju". Lideri PNV-a i EA-e tvrde da ovaj dokument nisu potpisali, čak tvrde da nije bilo ni verbalnog sporazuma sa ETA-om pre nego što je proglašeno primirje. Arzaljuz je osudio odluku ETA-e i zatražio da nastavi primirje i prestane da bude "zaštitnik" baskijske politike.

Odluka ETA-e je, razumljivo, izazvala veliku zabrinutost u celoj Španiji. Dok sve političke partije jedinstveno osuđuju odluku ETA-e i kao jedinog krivca za povratak na staro optužuju baskijske teroriste, država vraća na snagu mere bezbednosti koje su bile uobičajene do septembra prošle godine. Vlada je sa svoje strane tokom "mirovnog procesa" pokazala prilično dobre volje, od septembra 1998. na slobodu je izašlo 207 zatvorenika osuđenih zbog aktivnosti u okviru ETA-e, a 135 ih je prebačeno u zatvore na teritoriji Baskije.

Istovremeno, 304 pripadnika ETA-e "pozvano" je da se bez posledica vrati u zemlju iz izgnanstva, jer su dela za koja su bili optuženi ili zastarela, ili su im oproštena. Čak je 19. maja u Cirihu imala i jedan direktan kontakt sa predstavnicima ETA-e. Istina, tokom primirja je u Španiji i Francuskoj uhapšeno 49 članova ETA-e, među njima neki od najpoznatijih šefova i izvršilaca najkrvavijih atentata. ETA takođe nije sasvim mirovala - u septembru je u Francuskoj iz jednog skladišta ukradeno osam tona eksploziva, svakako ne za proslavu Nove godine.

Međutim, ETA u svom opširnom saopštenju o razlozima prekida primirja nijednom rečju ne spominje zatvorenike niti se u principu žali na špansku državu. ETA je, jednostavno, nezadovoljna brzinom kojom se odvijaju politički procesi koji jednog dana treba da dovedu do slobodne i suverene Baskije. Pošto taj dan (još) nije na vidiku i pošto se drugima ne žuri kao njoj, ETA je rešila da se ponovo lati oružja. Čak ni Eri Batasuna (HB), partija koja je zapravo politička platforma ETA-e, nije podržala prekid primirja, mada ga takođe nije ni osudila.

NEIZVESNOST: Premijer Hose Maria Asnar održao je hitnu konsultaciju sa liderom opozicije Hoakinom Almunijom i sa koordinatorom Ujedinjene levice Huliom Angitom koji su predložili opštu društvenu mobilizaciju pred novim mogućim talasom terorizma. U pripremi su prve građanske manifestacije i u samoj Baskiji koja se lako navikla na mir i kojoj bi povratak straha i terora, kao i svima, izuzetno teško pao.

Đordi Pužol, lider katalonske Konvergencije i Unije, zatražio je"jedinstvo demokratskih snaga za suprotstavljanje novom izazovu".

Sam Asnar u odluci ETA-e vidi "njen debakl" dok ministar unutrašnjih poslova Haime Major Oreha smatra da za ETA-u primirje nije bilo deo mirovnog procesa već samo jedna pauza. "Imali smo istorijsku priliku da je ETA stvarno želela mir", rekao je Oreha.

Strah i neizvesnost vraćaju se na ulice španskih gradova. Policija smatra da komande ETA-e za Gipuskou i Madrid nisu ni prekidale aktivnost i procenjuje se da bi do formalnog kršenja primirja moglo doći vrlo brzo.