�panija

ETA se vra�a terorizmu

Odluka ETA-e je, razumljivo, izazvala veliku zabrinutost u celoj �paniji. Dok sve politi�ke partije jedinstveno osu�uju odluku ETA-e i kao jedinog krivca za povratak na staro optu�uju baskijske teroriste, dr�ava vra�a na snagu mere bezbednosti koje su bile uobi�ajene do septembra pro�le godine

Izme�u ubistva policajca Hose Pardinesa, prve �rtve ETA-e u Gipuskoi u junu 1968, i Manuela Samarenja, lokalnog poslanika vladaju�e Narodne partije u mesta�cu Renteira koji je u junu 1998. bio poslednja �rtva ETA-e, stalo je 30 godina terorizma, tenzije, nerazumevanja i me�usobnih optu�bi. U tih 30 godina ETA je egzekutirala 769 ljudi od kojih su 311 bili civili, a 458 pripadnici policije, vojske, politi�ari ili sudije. Tokom tri decenije terorizam ETA-e ostao je gotovo jedino "vezivno tkivo" izme�u Frankove diktatorske �panije i transformisane moderne parlamentarne monarhije sa visokim stepenom demokratije postignute u dvadesetgodi�njoj tranziciji kojom �panci s punim pravom mogu biti ponosni.

Ako je ETA nastala u doba pune Frankove mo�i kao odgovor na gu�enje ljudskih i nacionalnih prava Baskijaca, njene postfrankovske aktivnosti pretvorile su je u klasi�nu teroristi�ku organizaciju kojoj su politi�ki ciljevi �esto slu�ili kao izgovor za kriminalne aktivnosti poput otmica i nametanja takozvanog "revolucionarnog poreza" mnogim boljestoje�im Baskijcima, jer su te dve aktivnosti bile glavni izvor finansiranja ETA-e.

RAZLI�ITI MOTIVI: U slo�enim procesima koji se odvijaju u �paniji, posebno u Baskiji i Kataloniji, dvema autonomnim provincijama sa najvi�e separatisti�kih aspiracija, mada sa veoma razli�itih pozicija i sa drasti�no suprotnim metodima pritiska na Madrid, ETA je septembra 1998. procenila da oru�anu borbu treba zameniti - ovih dana ispostavi�e se samo privremeno - poja�anom politi�kom aktivno��u. Za to su bili stvoreni uslovi takozvanim "Paktom iz Lizare" kojim su se sve baskisje politi�ke partije, predstavnici Navare (autonomne pokrajine koju Baskijci smatraju svojom) i tri baskijske provincije u Francuskoj, u najkra�em, obavezale na rad na "zajedni�koj stvari", bez preciziranja rokova i jasnog postavljanja ciljeva, za koji je opet sasvim jasno da je re� o nezavisnoj i suverenoj baskijskoj dr�avi.

Ocenjuju�i da je u septembru pro�le godine cela "Euskal Herria" (na baskijskom - Zemlja Baska) bila pred "vratima nove situacije", ETA je 18. septembra sa stranica lista "Euskadi informasion" saop�tila odluku o "neograni�enom primirju". Sa stubaca drugog baskijskog dnevnika bliskog ETA-i - "Gara" - pro�le nedelje je stiglo sasvim suprotno saop�tenje: najava prekida primirja po�ev od 3. decembra.

�ta se u me�uvremenu dogodilo ? Na odluku ETA-e nije uticala �panska dr�ava, kako bi se moglo pomisliti, ve� sunarodnici iz dve vode�e nacionalne partije Baskije, PNV (Partido nacionalista vasko) i EA (Euskadi ta Askatasuna), koje ETA optu�uje za neispunjenje preuzetih obaveza iz avgusta 1999, �to, me�utim, predstavnici obe partije energi�no negiraju tvrde�i da nikada nisu potpisali dokument na koji se ETA poziva.

ZABRINUTOST: "ETA la�e", bio je kratak i jasan Havier Arsaljus, lider PNV-a, komentaru�u�i optu�be ETA-e. Me�u dokumentima prona�enim prilikom hap�enja Hose Javier Arizkuren Ruiza, alias Kantauri, 9. marta u Francuskoj nalazi se i sporazum koji su PNV i EA postigli sa ETA-om u avgustu 1998. Obe partije su se obavezale da �e "u�initi odlu�uju�e korake za stvaranje institucija sa jedinstvenom i suverenom strukturom na teritoriji Viskaje, Gipouskoe, Alave (baskijske provincije u �paniji), Navare (nezavisna provincija koju Baskijci smatraju svojom), Lapurdije, Zuberoe i Ba�ene (tri provincije u Francuskoj u kojima �ive Baskijci). U poslednjem, petom �lanu tog dokumenta stoji da se uspostavlja rok od �etiri meseca u kojima bi PNV i EA trebalo da doka�u svoju lojalnost zajedni�kom projektu, te da �e odluka o produ�enju primirja biti doneta u skladu sa izvr�enjem preuzetih obaveza. U avgustu 1999. ETA je pripremila novi sporazum u kome se od PNV-a i EA-e izri�ito tra�i da prekinu svaki kontakt sa onim snagama koje su "protiv Euskal Herria a za �paniju". Lideri PNV-a i EA-e tvrde da ovaj dokument nisu potpisali, �ak tvrde da nije bilo ni verbalnog sporazuma sa ETA-om pre nego �to je progla�eno primirje. Arzaljuz je osudio odluku ETA-e i zatra�io da nastavi primirje i prestane da bude "za�titnik" baskijske politike.

Odluka ETA-e je, razumljivo, izazvala veliku zabrinutost u celoj �paniji. Dok sve politi�ke partije jedinstveno osu�uju odluku ETA-e i kao jedinog krivca za povratak na staro optu�uju baskijske teroriste, dr�ava vra�a na snagu mere bezbednosti koje su bile uobi�ajene do septembra pro�le godine. Vlada je sa svoje strane tokom "mirovnog procesa" pokazala prili�no dobre volje, od septembra 1998. na slobodu je iza�lo 207 zatvorenika osu�enih zbog aktivnosti u okviru ETA-e, a 135 ih je preba�eno u zatvore na teritoriji Baskije.

Istovremeno, 304 pripadnika ETA-e "pozvano" je da se bez posledica vrati u zemlju iz izgnanstva, jer su dela za koja su bili optu�eni ili zastarela, ili su im opro�tena. �ak je 19. maja u Cirihu imala i jedan direktan kontakt sa predstavnicima ETA-e. Istina, tokom primirja je u �paniji i Francuskoj uhap�eno 49 �lanova ETA-e, me�u njima neki od najpoznatijih �efova i izvr�ilaca najkrvavijih atentata. ETA tako�e nije sasvim mirovala - u septembru je u Francuskoj iz jednog skladi�ta ukradeno osam tona eksploziva, svakako ne za proslavu Nove godine.

Me�utim, ETA u svom op�irnom saop�tenju o razlozima prekida primirja nijednom re�ju ne spominje zatvorenike niti se u principu �ali na �pansku dr�avu. ETA je, jednostavno, nezadovoljna brzinom kojom se odvijaju politi�ki procesi koji jednog dana treba da dovedu do slobodne i suverene Baskije. Po�to taj dan (jo�) nije na vidiku i po�to se drugima ne �uri kao njoj, ETA je re�ila da se ponovo lati oru�ja. �ak ni Eri Batasuna (HB), partija koja je zapravo politi�ka platforma ETA-e, nije podr�ala prekid primirja, mada ga tako�e nije ni osudila.

NEIZVESNOST: Premijer Hose Maria Asnar odr�ao je hitnu konsultaciju sa liderom opozicije Hoakinom Almunijom i sa koordinatorom Ujedinjene levice Huliom Angitom koji su predlo�ili op�tu dru�tvenu mobilizaciju pred novim mogu�im talasom terorizma. U pripremi su prve gra�anske manifestacije i u samoj Baskiji koja se lako navikla na mir i kojoj bi povratak straha i terora, kao i svima, izuzetno te�ko pao.

�ordi Pu�ol, lider katalonske Konvergencije i Unije, zatra�io je"jedinstvo demokratskih snaga za suprotstavljanje novom izazovu".

Sam Asnar u odluci ETA-e vidi "njen debakl" dok ministar unutra�njih poslova Haime Major Oreha smatra da za ETA-u primirje nije bilo deo mirovnog procesa ve� samo jedna pauza. "Imali smo istorijsku priliku da je ETA stvarno �elela mir", rekao je Oreha.

Strah i neizvesnost vra�aju se na ulice �panskih gradova. Policija smatra da komande ETA-e za Gipuskou i Madrid nisu ni prekidale aktivnost i procenjuje se da bi do formalnog kr�enja primirja moglo do�i vrlo brzo.