Svet |
Vreme broj 465, 4. decembar 1999. |
Makedonija Izbori - treći put S obzirom na činjenicu da su se glasači na spornim biračkim mestima uglavnom izjasnili za predstavnika VMRO-a, izgledi da će se 5. decembra dogoditi preokret i nisu tako veliki Nakon odluke Vrhovnog suda Makedonije da prihvati prigovore na neregularnosti tokom glasanja na predsedničkim izborima, ime novog makedonskog predsednika saznaće se tek nakon što budu objavljeni rezultati ponovoljenog glasanja - 5. decembra. Od oko trista prijavljenih slučajeva neregularnosti u drugom izbornom krugu, sud je uvažio oko dve trećine, i izbori će se ponoviti na 199 biračkih mesta. "Veoma smo zadovoljni odlukom Vrhovnog suda", izjavio je šef izbornog štaba Socijaldemokrata Nikola Popovski, jer je prigovore prethodno odbila makedonska Izborna komisija, nakon čega se slučaj i našao pred Vrhovnim sudom. Većina biračkih mesta na kojima će glasanje biti ponovljeno nalaze se u zapadnoj Makedoniji, oblasti sa pretežno albanskim stanovništvom koje je svoju podršku u drugom krugu dalo kandidatu VMRO-a Borisu Trajkovskom. Portparol pobedničke VMRO Ljuben Paunovski optužio je sudije Vrhovnog suda da je njihova odluka stranački pristrasna i da su se rukovodili interesom opozicionog Socijaldemokratskog saveza. Paunovski je naglasio da je najveći uticaj na Vrhovni sud imao ministar pravde Makedonije Vlado Kambovski, koji je član Demokratske alternative Vasila Tupurkovskog, koalicionog partnera VMRO-a. Da nešto nije u redu sa izbornim rezultatima videlo se čim je utvrđeno da je oko 85 odsto glasova bilo u korist Trajkovskog, što će reći, da je više Albanaca izašlo u drugom krugu nego u prvom, kada su imali prilike da glasaju za svog kandidata. Na nekim mestima odziv je bio gotovo stoprocentan i znatno veći nego na ostalim mestima, a na bar pet biračkih mesta pronađene su kutije u kojima je bilo više glasačkih listića od upisanih birača. Servet Avziju, makedonski ambasador u Hrvatskoj, otkrio je jednom makedonskom dnevniku da je registrovano kao da su on i njegova porodica "ispunili građansku dužnost" i glasali, iako su sve vreme bili u Zagrebu gde im, po proceduri, nije dozvoljeno da glasaju. Slične izborne krađe otkrile su se i na prošlogodišnjim parlamentarnim izborima, ali ni tada se prilikom ponovljenog glasanja nije dogodio preokret, jer su dve najveće partije makedonskih Albanaca bile u čvrstoj koaliciji. Kandidat Socijaldemokratskog saveza Tito Petkovski izgubio je od Trajkovskog za 70.000 glasova, pa se pristalice oštećene strane nadaju da bi na ponovljenom glasanju moglo doći do preokreta, jer biračka mesta gde će se glasanje ponoviti obuhvataju oko 160.000 glasača, odnosno deset odsto od ukupnog biračkog tela. Međutim, s obzirom na činjenicu da su se glasači na spornim biračkim mestima uglavnom izjasnili za predstavnika VMRO-a, izgledi da će se 5. decembra dogoditi preokret i nisu tako veliki. S druge strane, Vrhovni sud nije usvojio zahteve Socijaldemokratskog saveza da se izbori ponove sredinom decembra, što bi im pružilo više vremena za energičniju predizbornu kampanju u finišu. Pretpostavlja se da će Socijaldemokrati iskoristiti kao predizborni adut izbornu bruku i krađu, ali i dalje nije verovatno da će taj adut biti dovoljno jak da preokrene naklonost albanskih glasača koji su ušli u sračunatu koaliciju sa VMRO-om, a i demonstracije koje su priredile pristalice Socijaldemokrata donekle su zaoštrile međuetničke odnose među pravoslavnim Makedoncima i albanskim manjinama. "Izdajice! Lopovi! Zar će nam Albanci odlučivati o predsedniku", samo su neke od parola koje su se čule na demonstracijama. I premijer Makedonije Ljubčo Georgijevski i koalicioni saveznik Arben Džaferi, predsednik Demokratske partije Albanaca, izjavili su da Petkovski nema razloga da veruje da je "moralni pobednik", jer rezultat samo pokazuje posledice njegove "antialbanske politike". Bez obzira na to što iznenađenja možda i neće biti ni posle 5. decembra, izborna krađa uzdrmala je donekle vladajuću koaliciju, a samim tim i VMRO, jer lider DA Vasil Tupurkovski smatra da nakon ovakvog skandala međupartijska "saradnja nema budućnosti" i zahteva novo razmatranje koalicionog dogovora. D. Anastasijević |