Pola veka Marfijevog zakona
Saplitanje o istinu
Bilo da Marfijeve zakone smatramo temeljnim principima univerzuma, obi�nom zbirkom dosetki ili najra�irenijim na�inom opravdavanja nesposobnosti i lo�eg upravljanja, nemogu�e je odupreti se njihovoj neodoljivoj privla�nosti
Arhimed, ser Isak Njutn i Ed
Marfi pripadaju malom broju slavnih nau�nika za koje se zna kako su do svojih klju�nih
otkri�a do�li. Prvi je do "Eureka!" stigao u kadi, drugi kad je udarcem jabuke
u glavu prekinut u popodnevnoj dremki, a samo kapetan Marfi usred napora da re�i
in�enjerski problem. Njegovo ljutito zapa�anje - "Ako postoji na�in da uradi
pogre�no, uradi�e pogre�no!" - ticalo se laboratorijskog tehni�ara koji nikako
nije uspevao da �ice na instrumentu za merenje pove�e kako valja.
Taj tehni�ar vazduhoplovno-medicinske laboratorije Rajt zauvek je ostao anoniman, �to se moglo desiti i kapetanu Edu Marfiju, jednom od u�esnika vojnog projekta MX981, kojim su 1949. godine u vazduhoplovnoj bazi Edvards (Kalifornija) eksperimentalno utvr�ivani uzroci avionskih udesa. Na sre�u, u blizini se na�ao D�ord� Nikols - tada jedan od rukovodilaca projekta, kasnije stru�njak NASA u projektu "Viking" (slanje dve sonde na Mars) - koji je originalnu izjavu i njene kasnije varijacije nazvao po autoru. Objavljuju�i nekoliko nedelja kasnije okon�anje vi�egodi�njeg istra�ivanja simuliranih udesa, pukovnik J.P. Stap je novinarima saop�tio da uspeha ne bi bilo bez �vrste vere svih u�esnika projekta u Marfijev zakon i njihovog doslednog odbijanja da se prizna neizbe�no.
Najpoznatija formulacija Marfijevog zakona glasi: "Ako ne�to mo�e po�i naopako, po�i �e naopako." U tom obliku ili u izvedenim dodacima - na primer: "Nemogu�e je bilo �ta u�initi otpornim na budale, jer su budale tako inventivne" - Marfijev zakon stimulisao je mno�tvo nau�nika da sopstveno iskustvo artikuli�u na sli�an ili isti na�in. Za manje od dve decenije, do sredine sedamdesetih, zbirka zakona, konstanti, izuzetaka, komentara, stavova, postulata, hipoteza i aksioma prevazi�la je obim Justinijanovog i Napolenovog kodeksa zajedno, zaslu�ila mno�tvo knjiga i posebnu odrednicu u svakoj ozbiljnoj enciklopediji i re�niku.
Prosvetljuju�i efekti naizgled banalnih zapa�anja o�igledni su u svakom ozbiljnijem sudaru sa stvarno��u - na �ta nau�nici nemaju neku posebnu privilegiju. Svaki celomudreni razgovor o dubljim uzrocima i smislu "neprirodnih" veza i koalicija (uzmimo, na primer, SPS-JUL-SRS) lako se mo�e okon�ati citiranjem Farberovog �etvrtog zakona ("Nu�da je majka �udnog dru�tva u krevetu"), isto onako kao �to �e nam "smisao" sopstvenog desetogodi�njeg srljanja od zla na gore biti mnogo jasniji ako se pozovemo na Kacov zakon ("Ljudi i narodi postupa�e razumno kad iscrpu sve druge mogu�nosti"). Bilo da Marfijeve zakone smatramo temeljnim principima univerzuma, obi�nom zbirkom dosetki ili - �emu je sklon Sel Marino, jedan od urednika svetski uglednog nedeljnika Industry Week - najra�irenijim na�inom opravdavanja nesposobnosti i lo�eg upravljanja, nemogu�e je odupreti se njihovoj neodoljivoj privla�nosti.
Posle Marfija slabo se moglo ozbiljno govoriti o "ozbiljnim" nau�nicima i "neozbiljnim" problemima. Slika Ajn�tajna koji se plazi u kameru po�ela je da se preklapa sa autonomnim tikovima ve�ta�ke ruke dr Strejnd�lava, a svi zajedno su se, u perspektivi, stapali u ne�to nalik na hibrid dobijen ukr�tanjem dr Franke�tajna i Grunfa, istaknutog nau�nog radnika grupe TNT.
Prvi (ne)ozbiljan i nepovratan korak u tom pravcu u�inio je britanski istori�ar Siril Nortkot Parkinson (1909-1993), objaviv�i 1958. godine "Parkinsonov zakon", rezultat istra�ivanja univerzalnih principa funkcionisanja birokratije. Parkinsonov zakon - kao i Marfijevi, uostalom - ozbiljno se prou�avaju i na nekim od vode�ih svetskih univerziteta, koliko god se �inila prostim zapa�anja da se svaki posao produ�ava do isteka poslednjeg roka (Prvi Parkinsonov zakon, iz iskustva mo�da najbolje poznat novinskim urednicima) ili ono drugo, da broj ljudi u svakoj radnoj grupi te�i umno�avanju bez obzira na koli�inu posla koji valja obaviti (�etvrti Parkinsonov zakon). Tridesetak godina kasnije, Parkinson je - dru�e�i se sa A.H. Hajnekenom - �iji su lik i delo najbolje poznati po zelenoj konzervi piva sa crvenom petokrakom na njoj, svakako mnogo vi�e nego po "Amsterdamskoj fondaciji za istoriju" �iji je osniva� - ovome sugerirao potrebu dr�avnog preure�enja Evrope. Federaciju Sjedinjenih dr�ava Evrope bi, po toj zamisli, trebalo da �ini osamdesetak nacionalnih dr�ava, od kojih nijedna ne bi imala manje od dva ni vi�e od desetak miliona stanovnika. Dve godine posle Parkinsonove smrti, Hajneken je - objavljuju�i mapu Evrotopije - naglasio da je na njegovo uverenje u ispravnost projekta znatno uticao "vrlo tu�an primer Jugoslavije". Marfijefski nastrojenog �itaoca to, me�utim i naravno, ne�e spre�iti da razmisli o skrivenom zakonu po kom raspad Jugoslavije mo�da �ini po�etak Parkinson-Hajnekenove vizije. Samo jo� da krenemo u udru�ivanje.
Stopama besmrtnog Eda Marfija krenuo je sredinom �ezdesetih godina i Piter Lorens, stru�njak za menad�ment kome se Piterov princip - kako je kasnije nazvan osnovni zakon hijerahologije - otkrivao postupno, bez prosvetljuju�eg bleska munje saznanja. Ili, kako sam ka�e, premda mnogi ljudi valjano rade svoj posao, "pa�ljivo sam posmatrao one druge, koji su se uspeli iznad nivoa svojih sposobnosti i posao obavljali lo�e ili nikako". Preliminarni zaklju�ak tog posmatranja formulisao je kao zapa�anje da "svaki posao na kugli zemaljskoj �eka nesposobnjakovi�a koji ne�e mo�i da ga obavlja", odnosno u obliku principa/zakona po kome �e uz dovoljno vremena "na svako mesto u hijerarhiji dospeti slu�benik nesposoban da svoj posao obavlja". Zvu�i zastra�uju�e poznato. Suo�en sa primedbom da tu i tamo ima sistema i organizacija koje ipak funkcioni�u, Piter Lorens je kriti�arima skrenuo pa�nju da se neki poslovi kako-tako obavljaju samo zato �to jo� postoje slu�benici koji se jo� nisu probili do nivoa sopstvene nesposobnosti. Uz dovoljno vremena, ta manjkavost �e prirodnim putem, po sili neumoljivog zakona, nestati.
Kao �to vidimo.
A.�.
