Kineski za po�etnike

Drugovi izumiru

Danas �ete retko �uti re� "drug" u svakodnevnom govoru, a i kada je slu�ajno �ujete zvu�i kao eho iz pro�losti. Prolazi sli�no kao male crvene knji�ice sa Maovim izrekama

U svakodnevnom �ivotu moderne, urbane Kine jedan termin �ini se posebno nepodesnim. Zamislite sad: "Hej, dru�e, da li si za Starbuck kafu sa mlekom?" Ili: "Dru�e, kako si pro�ao na G.R.E. ispitu (klasifikacioni ispit za severnoameri�ke univerzitete)?" Ili jo� gore: "Dru�e, da li tvoje akcije bele�e porast?"

Mo�da zato i ne iznena�uje podatak da je u poslednjem izdanju kineskog re�nika termina "More re�i" (Cihai), zna�enje re�i "drug" (tongzi) promenjeno i izba�eno iz svakodnevnog �ivota. U obja�njenju stoji zaklju�ak da se termin "drug" ne mo�e vi�e smatrati pozdravom me�u kineskim gra�anima. U izdanju re�nika "More re�i" iz 1979. godine, termin "drug" se defini�e kao "uobi�ajeni oblik oslovljavanja me�u gra�anima na�e zemlje". U to vreme je u Kini termin "drug" bio zaista uobi�ajeni oblik obra�anja u svakodnevnom govoru. Revizijom re�nika iz 1989. godine, terminologija se promenila i "drug" je dobio �iri zna�aj - postao je "uobi�ajeni oblik oslovljavanja me�u gra�anima socijalisti�kih zemalja".

Me�utim, u najnovijem izdanju iz pro�log meseca izba�eni su svi ti pridevi i ka�e se: "U eri reforme i otvaranja, 'drug' nije vi�e jedini oblik oslovljavanja me�u obi�nim ljudima. Re�i 'gospodin, gospo�a i gospo�ica' ponovo se koriste kao termini kojima se izra�ava po�tovanje i srda�nost."

Danas �ete zapravo retko �uti re� "drug" u svakodnevnom govoru, a i kada je slu�ajno �ujete zvu�i kao eho iz pro�losti. Prolazi sli�no kao male crvene knji�ice sa Maovim izrekama koje se prodaju na uli�nim tezgama kao svojevrsni kurioziteti. I me�u pripadnicima komunisti�ke elite taj termin se danas retko koristi - jednostavno nije vi�e u modi.

"U principu, ne korisim taj termin u svakodnevnom govoru", ka�e Dong Juju, urednik "Guangiming Daily", novina Komunisti�ke partije. "Ali, naravno, u slu�benoj dokumentaciji i tokom zvani�nih sastanaka, 'drug' je jo� uvek prisutan." Upitao sam Kineze kada su poslednji put �uli re� "drug" u obra�anju, i uglavnom su navodili da je to bilo pre mesec dana kada se predsednik �ijang Cemin pojavio na televiziji, obu�en u odelo a la Mao. Predsednik je upotrebio tu re� u svom obra�anju narodu tokom ceremonije posve�ene pedesetogodi�njici Narodne republike Kine. Opadaju�a upotreba re�i "drug" u direktnoj je proporciji sa umanjenim uticajem ideologije u svakodnevnom �ivotu ove jo� nominalno komunisti�ke dr�ave.

Pro�le nedelje je bilo te�ko naleteti na nekog "druga". Oslovite neku mladu osobu sa "dru�e", i vrlo je verovatno da �e vam se zbunjeno osmehnuti i pogledati vas kao da ste isko�ili iz vremeplova. "Drug?", pita sedamnaestogodi�nji mladi� sa nadimkom Naj. "Ne, nikad mi nije palo na pamet da oslovim nekog sa 'dru�e'."

U �elji da o�uva svoj integritet i postojanje, Komunisti�ka partija je u poslednjih deset godina vodila gr�evitu borbu da zadr�i termin "drug" u upotrebi �to du�e. Komitet politbiroa je 1991. godine, dve godine posle krvavog ishoda studentskih prodemokratskih protesta na Tjenanmen skveru, osudio upotrebu re�i "gospodin" i "gospo�ica". Navode�i argumente jednog kineskog lingviste, objavili su da je najprigodniji termin za oslovljavanje me�u obi�nim ljudima - "drug". Re� "gospo�ica" isuvi�e podse�a na prostitutke iz perioda pre revolucije, ka�u zvani�nici.

Pro�le godine je u re�imskim dnevnim novinama "People's Daily" objavljen tekst u kome se ka�e da bi "druga" trebalo sa�uvati makar u vidu uobi�ajenog pozdrava izme�u �lanova partije. U daljem tekstu autor oplakuje tu�nu sudbinu druga iz pro�losti, zgra�avaju�i se nad �injenicom da se neki partijski �lanovi obra�aju jedan drugom na krajnje nesocijalisti�ki na�in. Naveo je primer da se, u nekim slu�ajevima, pot�injeni obra�aju svojim pretpostavljenima sa "�efe" (lao ban)! Bez obzira na novinsku notu koja opominje, "drug" nezadr�ivo odlazi u pro�lost. Generacijski terminolo�ki jaz dodu�e jo� postoji - vreme�niji Kinezi nisu sasvim raskrstili sa starim dru�kanom. Kada se sretnu stari partijski drugari, pozdravljaju se sa "gde si dru�e", a �esto se i u zvani�nim situacijama na poslu mo�e �uti ta ista re�. "U dru�tvu koristim re�i 'gospodin' i 'gospo�a', ali mi na univerzitetu i dalje koristimo re� 'dru�e' u dokumentaciji ili na sastancima", ka�e profesor filozofije i �lan Komunisti�ke partije.

Kineska re� tongzi, koju danas prevodimo kao "drug", poti�e iz doba rane kineske dinastije pre 2200 godina, i zna�ila je "vezu izme�u ljudi isti moralnih i ideolo�kih shvatanja". U godinama pre nego �to su komunisti do�li na vlast 1949. godine, originalno zna�enje se preto�ilo u jednu moderniju definiciju - re�nik termina "More re�i" iz 1936. godine, navodi da je "drug uzajamni oblik obra�anja me�u ljudima istih ideolo�kih ube�enja". (U to vreme je termin "tovari�" uveliko bio rasprostranjen u Moskvi).

U strogoj komunisti�koj Kini, zemlji jednakih, uskoro je termin "drug" postao uobi�ajen - �ak je i vojnicima bilo zabranjeno da javno izgovaraju �inove, ve� su morali da se pozdravljaju sa "dru�e". U zemlji u kojoj se ljudi retko oslovljavaju imenom, a kurtoazija nala�e oslovljavanje prezimenom, postavlja se pitanje kako se obratiti prijatelju? Nestajanjem termina "drug" iz re�nika nastalo je ne�to nalika na prazninu, vakuum sa velikim izborom mogu�nosti, ispunjen slojevitim socijalnim razlikama u dana�njoj Kini.

Nekada�nji drug Zang danas postaje generalni direktor Zang ili u�itelj Zang, ili gospo�ica Zang. "Ne oslovljavam ljude sa 'dru�e'", pri�a prodavac Vang Bing u �etnji po pekin�kim bulevarima, krcatim reklamnim panoima za Internet sajtove i kompjutere. "Mlade devojke oslovljavam sa 'gospo�ice', mu�karce sa 'gospodine'. Umesto toga, ponekad koristim njihove titule u oslovljavanju. Za�to? Zato �to svi ostali tako rade."