Kineski za početnike

Drugovi izumiru

Danas ćete retko čuti reč "drug" u svakodnevnom govoru, a i kada je slučajno čujete zvuči kao eho iz prošlosti. Prolazi slično kao male crvene knjižice sa Maovim izrekama

U svakodnevnom životu moderne, urbane Kine jedan termin čini se posebno nepodesnim. Zamislite sad: "Hej, druže, da li si za Starbuck kafu sa mlekom?" Ili: "Druže, kako si prošao na G.R.E. ispitu (klasifikacioni ispit za severnoameričke univerzitete)?" Ili još gore: "Druže, da li tvoje akcije beleže porast?"

Možda zato i ne iznenađuje podatak da je u poslednjem izdanju kineskog rečnika termina "More reči" (Cihai), značenje reči "drug" (tongzi) promenjeno i izbačeno iz svakodnevnog života. U objašnjenju stoji zaključak da se termin "drug" ne može više smatrati pozdravom među kineskim građanima. U izdanju rečnika "More reči" iz 1979. godine, termin "drug" se definiše kao "uobičajeni oblik oslovljavanja među građanima naše zemlje". U to vreme je u Kini termin "drug" bio zaista uobičajeni oblik obraćanja u svakodnevnom govoru. Revizijom rečnika iz 1989. godine, terminologija se promenila i "drug" je dobio širi značaj - postao je "uobičajeni oblik oslovljavanja među građanima socijalističkih zemalja".

Međutim, u najnovijem izdanju iz prošlog meseca izbačeni su svi ti pridevi i kaže se: "U eri reforme i otvaranja, 'drug' nije više jedini oblik oslovljavanja među običnim ljudima. Reči 'gospodin, gospođa i gospođica' ponovo se koriste kao termini kojima se izražava poštovanje i srdačnost."

Danas ćete zapravo retko čuti reč "drug" u svakodnevnom govoru, a i kada je slučajno čujete zvuči kao eho iz prošlosti. Prolazi slično kao male crvene knjižice sa Maovim izrekama koje se prodaju na uličnim tezgama kao svojevrsni kurioziteti. I među pripadnicima komunističke elite taj termin se danas retko koristi - jednostavno nije više u modi.

"U principu, ne korisim taj termin u svakodnevnom govoru", kaže Dong Juju, urednik "Guangiming Daily", novina Komunističke partije. "Ali, naravno, u službenoj dokumentaciji i tokom zvaničnih sastanaka, 'drug' je još uvek prisutan." Upitao sam Kineze kada su poslednji put čuli reč "drug" u obraćanju, i uglavnom su navodili da je to bilo pre mesec dana kada se predsednik Đijang Cemin pojavio na televiziji, obučen u odelo a la Mao. Predsednik je upotrebio tu reč u svom obraćanju narodu tokom ceremonije posvećene pedesetogodišnjici Narodne republike Kine. Opadajuća upotreba reči "drug" u direktnoj je proporciji sa umanjenim uticajem ideologije u svakodnevnom životu ove još nominalno komunističke države.

Prošle nedelje je bilo teško naleteti na nekog "druga". Oslovite neku mladu osobu sa "druže", i vrlo je verovatno da će vam se zbunjeno osmehnuti i pogledati vas kao da ste iskočili iz vremeplova. "Drug?", pita sedamnaestogodišnji mladić sa nadimkom Naj. "Ne, nikad mi nije palo na pamet da oslovim nekog sa 'druže'."

U želji da očuva svoj integritet i postojanje, Komunistička partija je u poslednjih deset godina vodila grčevitu borbu da zadrži termin "drug" u upotrebi što duže. Komitet politbiroa je 1991. godine, dve godine posle krvavog ishoda studentskih prodemokratskih protesta na Tjenanmen skveru, osudio upotrebu reči "gospodin" i "gospođica". Navodeći argumente jednog kineskog lingviste, objavili su da je najprigodniji termin za oslovljavanje među običnim ljudima - "drug". Reč "gospođica" isuviše podseća na prostitutke iz perioda pre revolucije, kažu zvaničnici.

Prošle godine je u režimskim dnevnim novinama "People's Daily" objavljen tekst u kome se kaže da bi "druga" trebalo sačuvati makar u vidu uobičajenog pozdrava između članova partije. U daljem tekstu autor oplakuje tužnu sudbinu druga iz prošlosti, zgražavajući se nad činjenicom da se neki partijski članovi obraćaju jedan drugom na krajnje nesocijalistički način. Naveo je primer da se, u nekim slučajevima, potčinjeni obraćaju svojim pretpostavljenima sa "šefe" (lao ban)! Bez obzira na novinsku notu koja opominje, "drug" nezadrživo odlazi u prošlost. Generacijski terminološki jaz doduše još postoji - vremešniji Kinezi nisu sasvim raskrstili sa starim druškanom. Kada se sretnu stari partijski drugari, pozdravljaju se sa "gde si druže", a često se i u zvaničnim situacijama na poslu može čuti ta ista reč. "U društvu koristim reči 'gospodin' i 'gospođa', ali mi na univerzitetu i dalje koristimo reč 'druže' u dokumentaciji ili na sastancima", kaže profesor filozofije i član Komunističke partije.

Kineska reč tongzi, koju danas prevodimo kao "drug", potiče iz doba rane kineske dinastije pre 2200 godina, i značila je "vezu između ljudi isti moralnih i ideoloških shvatanja". U godinama pre nego što su komunisti došli na vlast 1949. godine, originalno značenje se pretočilo u jednu moderniju definiciju - rečnik termina "More reči" iz 1936. godine, navodi da je "drug uzajamni oblik obraćanja među ljudima istih ideoloških ubeđenja". (U to vreme je termin "tovariš" uveliko bio rasprostranjen u Moskvi).

U strogoj komunističkoj Kini, zemlji jednakih, uskoro je termin "drug" postao uobičajen - čak je i vojnicima bilo zabranjeno da javno izgovaraju činove, već su morali da se pozdravljaju sa "druže". U zemlji u kojoj se ljudi retko oslovljavaju imenom, a kurtoazija nalaže oslovljavanje prezimenom, postavlja se pitanje kako se obratiti prijatelju? Nestajanjem termina "drug" iz rečnika nastalo je nešto nalika na prazninu, vakuum sa velikim izborom mogućnosti, ispunjen slojevitim socijalnim razlikama u današnjoj Kini.

Nekadašnji drug Zang danas postaje generalni direktor Zang ili učitelj Zang, ili gospođica Zang. "Ne oslovljavam ljude sa 'druže'", priča prodavac Vang Bing u šetnji po pekinškim bulevarima, krcatim reklamnim panoima za Internet sajtove i kompjutere. "Mlade devojke oslovljavam sa 'gospođice', muškarce sa 'gospodine'. Umesto toga, ponekad koristim njihove titule u oslovljavanju. Zašto? Zato što svi ostali tako rade."