Hitler i grejalice

Fa li je Firer i dalje ve�a "zvezda" od Betovena, Getea, Bekenbauera, Klaudije �ifer i �tefi Graf zajedno

Ako ovih dana skoknete po bakaluk do Tajvana iliti Formoze, odmetnutog kapitalisti�kog ostrva formalno u sastavu NR Kine, spremite se na vizuelni �ok: u hodnicima podzemne �eleznice glavnog grada Tajpeha lokalni predstavnici neke nema�ke firme koja proizvodi grejalice postavili su ogromne reklamne panoe sa kojih vas jurodivo gleda li�no Adolf Hitler, upara�en u braon uniformu i crne �izme, s desnom rukom podignutom u nacisti�ki pozdrav, i poru�uje vam: "Objavite rat na hladnom frontu!" Kada su �uli za ovo - tj. tek kada je pukla globalna bruka - javili su se proizvo�a�i iz Nema�ke da izraze svoju konsternaciju i da se zakunu da nisu imali pojma kako im Tajvanci reklamiraju grejalice; tamo�nji predstavnici dr�ave Izrael celu su stvar okvalifikovali kao "neverovatnu"; jedan bizaran slu�aj ekstremnog advertisinga tako je dobio neslu�ene politi�ko-medijske dimenzije. Me�utim, Ju-�an-�en, predstavnica lokalne firme koja je osmislila reklamnu kampanju, nije preterano impresionirana nastalom tarapanom, i stalo�eno obja�njava izvor svoje "inspiracije": "Odlu�ili smo se da upotrebimo Hitlerov lik jer �im njega vidite, pomislite na Nema�ku. On uvek ostavlja sna�an utisak." Gospo�(ic)a nije previ�e zabrinuta ni zbog implikacija njihovog originalnog marketin�kog pristupa: "Ve�ina Tajvanaca nije previ�e osetljiva na Hitlera."

Bi�e da Ju-�an-�en zna o �emu govori, utoliko �to je za nekoga sa Dalekog istoka Adolf Hitler tek neki nejasno mra�an lik iz krvave istorije dalekih i egzoti�nih evropskih predela. U tom delu sveta su u Hitlerovo vreme ionako uglavnom imali posla s Japancima. Opet, s druge strane, Hitler je i dovoljno poznat - vi�e od Betovena, Getea, Franca Bekenbauera, Klaudije �ifer i �tefi Graf zajedno - da mo�e da bude instant-asocijacijski reprezent jedne Tajvancima tako daleke i slabo poznate zemlje. Unekoliko se ovde radi i o "�anru": slavni sportisti ili umetnici su ipak likovi iz globalne pop-kulture i biznisa pa, i ako su Nemci, ne mogu da reprezentuju nekakvo ekskluzivno nemstvo; Hitler mo�e: �ak, to je sve �to je oduvek i �eleo.

Moralne implikacije i komplikacije ovakvog totalnog marketinga - verovatno uspe�nog sa fahidiotskog stanovi�ta - jasne su i nesumnjive. Nema nikakve dileme da se radi o pomanjkanju dobrog ukusa i eti�kih obzira. Me�utim, u jednom "vi�em" smislu, i ovaj slu�aj je samo jo� jedan recidiv ogromnog, u budu�nost projektovanog zra�enja uspe�ne tiranije. Drugim re�ima, zemlja koja potpadne pod tiransku vlast, a potom - nakon �to je sebi napravila ogromne probleme - po�ne da pravi rusvaj po okolnom svetu posle se decenijama pere od svog traumati�nog iskustva tiranide. I kada se iscrpu sve prakti�nopoliti�ke, ekonomske i sli�ne posledice te sramote i nesre�e, i dalje ostaju oni simboli�ki reperi koji ukazuju na ogromnu snagu Tiranina-kao-simbola. Utoliko je i taj plakatirani Hitler sa grejalicama samo jedna od "metastaza" te zastra�uju�e "predstavlja�ke" mo�i Organizovanog Zla. Zagrebite malo ispod povr�ine (pod)svesti ljudi na planeti, i na spomen re�i "Nema�ka" ukaza�e im se sumanuti gornjoaustrijski moler. Nije to ni�ta "antinema�ko": tako, jednostavno, funkcioni�e "asocijativni sistem" ve�ine, takav je njen imunitet na simboli�ku fascinantnost Zla. I to je, dakle, onaj "fascinantni fa�izam" iz vokabulara Suzan Zontag, nema �ta.

Kada je tako u simboli�kom-podsvesnom poretku sveta pro�la jedna velika i mo�na zemlja kakva je Nema�ka, �ta se tek mo�e o�ekivati kada je u pitanju mala, poluperiferna, neafirmisana i slabo razvijena zemlja? Znamo kako je to neko� bilo: decenijama su se mnogi gra�ani rahmetli SFRJ infantilno ponosili �injenicom da je Najve�i Sin Na�ih Naroda i Narodnosti bio svojevrsni trade mark zemlje; ako vas neko u Patagoniji, �adu ili na ostrvu Nauru pogleda u �udu kada mu ka�ete odakle ste, samo recite "Tito", i svi �e se lupiti po �elu uzvikuju�i "Eureka! Znam �oveka!". Pa naravno da ga zna kada je Drug Tito decenijama bio najuspe�niji izvozni produkt zemlje. Osim za njega, poneko je jo� znao za Dubrovnik, �evap�i�e, �ljivovicu, Dragana D�aji�a, Gospu iz Me�ugorja i "mu�ku vodu" iz Kladnja; ostalo - tutumrak. Terra incognita.

Danas je, sa novim Velikim Vo�om, stvar napadno sli�na, osim �to je vrednosni predznak drasti�no izmenjen. Jedine dve re�i koje �irom globusa danas nepogre�ivo asociraju na Srbiju glase ovako: Slobodan Milo�evi�. Svojom istorijskom "veli�inom" - a u ovakvom poretku stvari veli�ina vladara se meri koli�inom zla koje je po�inio - on je natkrilio sve drugo i sve druge; pridev "srpsko" u globalnoj (pod)svesti miliona danas gotovo ne postoji izvan zone zra�enja pojma "Slobodan Milo�evi�". Ako, dakle, neko nekada bude reklamirao srpske grejalice po Tajvanu, ne bih se �udio da upotrebi mrgodni Milo�evi�ev lik (recimo iz faze "volim i ja vas") kao, �to ka�u Slovenci, razpoznavni znak zemlje porekla, i to �ak mnogo vremena nakon okon�anja njegove politi�ke ere. Bilo bi, razume se, neukusno i pretenciozno praviti jeftine paralele izme�u Milo�evi�a i �oveka koji je zapalio Evropu i pola sveta, i svako ko ovo tako shvati sam je kriv za �evrdanja svoje imaginacije. Ovde se radi o odmeravanju simbola nad kojima niko nema kontrolu. Jednostavno, Milo�evi� je onaj "elemenat razlike" izme�u Nas i svih ostalih. Ovih nedelja i meseci �esto nailazim po svetskoj �tampi, na najneverovatnijim mestima i u tekstovima o temama koje sa Nama nemaju nikakve neposredne veze, na re� "Srbija" kao simbol (koji �itaocu vi�e i ne treba posebno obrazlagati) ne�ega zatvorenog, zatrovanog, beznade�no propalog usled vlastite (auto)destruktivnosti. Tako�e, pojam "Slobodan Milo�evi�" po�inje sve vi�e da se odvaja od stvarnog �oveka koji se tako zove, i postaje samostoje�i Simbol, opisna imenica koja se mo�e tretirati kao najte�a zamisliva uvreda; politi�ari su po belom svetu, po prirodi svog zanata, navikli i oguglali na svakakve uvrede i diskvalifikacije, ali kada nekoga javno nazovete slobodanom milo�evi�em, sru�ili ste sve mostove za sobom: to se pamti do kraja �ivota.

Imena i likovi Vladara kao simboli nikako nisu nevini i bezazleni; kada jedna zemlja katastrofalno skrene s puta, odsjaj njenog skretanja osta�e u masovnoj svesti dok god su �ivi ljudi koji to pamte. Tako �e i Srbija dobar deo XXI veka provesti u uveravanju ostatka kosmosa da je ona (sada) ne�to drugo od �ubaste personifikacije njenog najdubljeg moralnog pada u istoriji. Sve dok se neki tajvanski pametnjakovi� ne doseti da "originalno" izreklamira srpske grejalice.