Mitrohinov arhiv (6)

Pra�ko prole�e Jurija Andropova

Sveobuhvatna operacija KGB-a "Progres" (�pijuniranje saveznika iz Isto�nog bloka) ro�ena je u �ehoslova�koj po�etkom 1968, da bi se kasnije ra�irila na Poljsku, Ma�arsku, Bugarsku i druge zemlje. �ini se da je uloga Andropova u dono�enju odluke o oru�anoj intervenciji protiv "pra�kog prole�a" bila odlu�uju�a u Politbirou KPSS-a

Zemlje Isto�ne Evrope u koje je komunizam do�ao na sovjetskim tenkovima bile su punih pedeset godina izvor te�kih glavobolja u KGB-u, u tolikoj meri da su se neki stariji kadrovi prise�ali one Berijine ideje iz 1953, izme�u Staljinove i sopstvene smrti - da bi najpametnije bilo okanuti se satelitskih dr�ava i �uvati socijalizam samo u jednoj zemlji, SSSR. Pobedonosni generali Crvene armije tada su odbili i samu pomisao na tako ne�to. Nedovoljno uvereni u lojalnost "bratskih slu�bi", �ekisti su imali svoje puteve i na�ine za procenjivanje "politi�ko-bezbednosne situacije". Vasilij Nikiti� Mitrohin imao je uvid u stotine takvih izve�taja.

ROK DEVIJACIJE: Po�etkom �ezdesetih godina po�inje da raste zabrinutost u Moskvi zbog "ideolo�kih skretanja" u satelitskim zeljama: KGB zapa�a sve ve�u popularnost kratkotalasnih radio-mre�a kakve su BBC, Glas Amerike, Radio Sloboda i Radio Slobodna Evropa; gra�ani isto�nih zemalja sve vi�e putuju na Zapad; rokenrol i ostali �tetni uticaji su u porastu. KGB je imao neku svoju metodologiju merenja "�tetnih uticaja" i njihovih pokazatelja, koja je nekako kombinovala fenomene toliko razli�ite kakvi su sklonost zapadnoj pop muzici s jedne, ideolo�ke devijacije s druge i politi�ki vicevi s tre�e strane. Statistike radi, to je trebalo nekako kvantifikovati, pa je neko to i radio. Rezultat je, na primer, izve�taj o tome kako je u Ma�arskoj 1965. bilo 87.000 "�tetnih stavova i neprijateljskih �inova" me�u omladinom. Broj je opao na 68.000 u 1968. i ostao tu tokom naredne decenije; uznemiriju�i detalj bio je da je 30 odsto tih pojava prime�eno u �lanstvu komunisti�ke omladine...

Opsednuti pratnjama iz kulture i umetnosti kao i svi komunisti, analiti�ari KGB-a uo�avali su "nezdrave tendencije" ka "ideolo�koj koegzistenciji sa neprijateljem", a naro�ito sklonost ka �itanju opasnih knjiga. Jedan izve�taj kao najopasnije knjige pominje �ilasovu "Novu klasu" i dela Fridriha Ni�ea.

Dok se KGB tako bavio knjigama i pesnicima - �to svojim, �to tu�im - u �ehoslova�koj se ne�to po�elo da pomera. Zanimljivo je da �SSR nije bio u sredi�tu pa�nje KGB-a do 1967: na Antonjina Novotnog, tada�njeg lidera, u Moskvi se gledalo kao na matorog i dosadnog staljinistu i anahronizam iz pedesetih godina. Krajem 1967. Bre�njev je oti�ao u Prag na poziv Novotnog, koji ga moli za pomo� protiv mla�ih komunista namernih da ga penzioni�u; Bre�njev je odbio da ga za�titi. Izbor 46-godi�njeg Aleksandra Dub�eka za novog generalnog sekretara KP �SSR, 5. januara 1968, nije uzbudio ni Moskvu, ni Centar: Dub�ek je odrastao u SSSR, diplomirao na Visokoj partijskoj �koli 1958. i zvali su ga "na� Sa�a". �ak i kad je u �ehoslova�koj po�ela i �ivnula kampanja za "socijalizam sa ljudskim likom", KGB je pretpostavljao da su Dub�eka izmanipulisali "bur�oaski elementi" u KP �ehoslova�ke. Dub�eku je, pak, bilo jasno da �e Moskva upotrebiti i silu da skr�i bilo kakav poku�aj reformi u �ehoslova�koj. Iz Mitrohinovih papira, me�utim, vidi se da su Bre�njev i premijer Kosigin imali ozbiljne sumnje oko toga je li pametno intervenisati.

TAKTIKA "PROGRES": Intervenciju je prvi predlo�io ukrajinski partijski sekretar Pjotr �eljest, ve� 21. marta 1968, na sednici Politbiroa KPSS-a. Predsednik KGB-a Jurij Andropov �estoko ga je podr�ao: pozivaju�i se na svoje iskustvo sa Ma�arima 1956, Andropov je savetovao brze "konkretne mere", kombinaciju vojnog i obave�tajnog pristupa. Tako je i bilo.

Obave�tajni pristup Andropov je zasnovao na dve linije: na pouzdanim drugovima u �ehoslova�koj slu�bi StB i na iskusnim "ilegalcima" KGB-a pod la�nom zastavom "zapadnih simpatizera" �ehoslova�kih reformista. Tako je ro�ena nova taktika koja �e kasnije prerasti u operaciju "Progres". Do tada su "ilegalci" na teritoriji Bloka radili samo prema zapadnim turistima, tra�e�i mogu�e kandidate za regrutovanje. Po prvi put su "ilegalci" u "bratskoj socijalisti�koj zemlji" upotrebljeni u ve�em broju i za istovremeno prikupljanje informacija i aktivne mere tek tokom Pra�kog prole�a 1968. Predstavljali su se kao zapadni novinari, turisti, poslovni ljudi, studenti i levi�ari skloni �ehoslova�kim reformama. KGB je pretpostavljao da �e "kontrarevolucionari" lak�e komunicirati sa zapadnim simpatizerima nego sa gra�anima "narodnih demokratija". Unutar Prve glavne uprave (spoljna �pijuna�a) KGB-a broj ljudi upoznatih sa tom operacijom bio je u prvo vreme veoma ograni�en: operativna dosijea stajala su u kancelariji na�elnika Uprave S (ilegalci) gen. Anatolija Lazareva dok se operacija nije pro�irila.

Od prvih dvadeset "ilegalaca" poslatih u �ehoslova�ku 1968. barem sedam je imalo zapadnonema�ke identitete; troje su bili la�ni Austrijanci; jo� troje la�ni Britanci; dvoje la�ni �vajcarci; jedan la�ni Libanac i jedan la�ni Meksikanac. Po nare�enju Andropova, petnaestoro ih je ve� do 12. maja 1968. bilo na terenu, vi�e nego �to je ikada KGB u tako kratkom roku infiltrirao u bilo koju zapadnu zemlju. Dobili su novac da iznajme stanove i po 300 dolara d�eparca, uz potrebne operativne tro�kove.

Andropov je tako�e pro�irio sastav legalne rezidenture u Pragu na diskretan na�in: pored odeljenja za vezu u StB-u, otvorio je tajni centar u sovjetskoj ambasadi i tu doveo zamenika na�elnika Prve glavne uprave Borzova. Posao obe legalne rezidenture bio je da identifikuju i uve�u "pouzdane elemente" u KP �ehoslova�ke radi formiranja kvislin�ke vlade posle okupacije i radi saradnje do okupacije. Na njihovoj listi najpouzdanijih bili su Alojz Indra, Jozef Lenart, Drahomir Kolder i Vasil Bilak, kao i biv�i ministar unutra�njih poslova Rudolf Barak, smenjen i uhap�en 1962, zvani�no zbog pronevere, a u stvari zato �to je skupljao kompromitantne podatke o Novotnom. Sa prvom �etvoricom bilo je lako uspostaviti kontakt i saradnju, ali Barak je tek nedavno bio pu�ten iz zatvora, pa su za njega zadu�ili "ilegalku" Galinu Linickuju, kodno ime "Ala", sa �vajcarskim paso�em na ime Marija Verner. Personalni dosije KGB-a opisuje "Alu" kao "suvi�e seksualno stimulisanu" i "ne ba� porodi�nu osobu".

AGENTI I SABOTERI: Glavni posao - infiltracija me�u "kontrarevolucionare" - poveren je timu od pet agenata "ilegalaca". Njihovi zadaci bili su da se zbli�e sa nosiocima reformisti�kih ideja u: Udru�enju knji�evnika (Eduard Gold�tiker, Jan Prohaska, Pavel Kohout i Milan Kundera); novinama nezavisnijeg tipa, kakve su bile "Literarne listi", "Svobodne slovo", ali i partijski organ "Rude pravo"; na radio-televiziji (Jir�i Pelikan); na Karlovom univerzitetu, naro�ito na katedri za filozofiju i u studentskom pokretu; u dru�tvu biv�ih politi�kih zatvorenika K-231 (po �lanu Krivi�nog zakona za neprijateljsku delatnost) itd. Ti �e agenti posti�i izvesne rezultate.

U me�uvremenu je lokalna slu�ba bezbednosti StB postajala sve nepouzdanija sa ta�ke gledi�ta moskovskog Centra. Prvomajska parada u Pragu 1968. nije vi�e nimalo li�ila na ono na �ta su navikli. Naprotiv, bio je to spontan i masovan izraz podr�ke Dub�eku i njegovoj ekipi; pojavili su se transparenti kao "Sa SSSR ve�no - i ni dana du�e!" i "�iveo SSSR - o sopstvenom tro�ku!". U Moskvi je zavladala panika: bila je to "kontrarevolucionarna provokacija" koja je pokazala kako je �ehoslova�ka Socijalisti�ka Republika u smrtnoj opasnosti. A na �elu organa unutra�njih poslova sedeo je krajnje nepouzdani Jozef Pavel, koji je - �im je postao ministar unutra�njih poslova - objavio kako javna bezbednost (VB) i dr�avna bezbednost (StB) vi�e ne�e biti pod kontrolom Partije nego vlade, a onda je penzionisao ve�inu starog kadra. Jedan od njih, na�elnik StB, prosovjetski nastrojeni Jozef Housek usput je poneo i ve�u koli�inu fotokopiranih dosijea i predao ih KGB-u. Kosigin je 10. maja napisao Old�ihu �ernjiku, premijeru, jedno ljutito pismo u kome se �ali kako su strani "agenti i saboteri" preplavili �ehoslova�ku zbog traljave kontrole granica. Ono �to nije napisao bilo je da ve�inu aktivnih agenata i sve sabotere sa zapadnim paso�ima �ine zapravo "ilegalci" KGB-a. Tog istog 10. maja dvojica agenata, kodna imena "Gromov" (Vasilij Gordijevski) i "Gurjev" (Valentin Gutin), poku�ala su da na prevaru kidnapuju dva najelokventnija tribuna pra�kog prole�a: Vaclava �ernog i Jana Prohasku. Ideja je bila da ih - glume�i nema�ke simpatizere - prepla�e od tobo�nje opasnosti od tvrdolinija�a i "sakriju" tako �to bi ih predali kolegama iz Odelenja V (Specijalne akcije) Prve glavne uprave, koji bi ih u diplomatskim kolima odvezli u Isto�nu Nema�ku. Ako bi se opirali, "specijalne supstance" bile su predvi�ene. Ispalo je, me�utim, da �erni ne�e da se sakriva, jer je pre�iveo ve� sve mogu�e progone i ne pla�i se, a da Prohaska govori samo �e�ki, koji poliglota "Gromov" slu�ajno ne zna...

AMERI�KO ORU�JE - RUSKO PAKOVANJE: Druga linija rada "ilegalaca" KGB-a u �ehoslova�koj bile su aktivne mere: psiholo�ko-propagandna dejstva koja bi opravdala predstoje�u vojnu intervenciju. Predstavljaju�i se kao zapadni simpatizeri reformi, "ilegalci" su poku�avali da uvere novinske urednike, novinare i politi�ke aktiviste da objavljuju napade na SSSR i druge provokativne tekstove. Poku�avali su da reformiste dovedu u vezu sa nepostoje�om "tajnom organizacijom" i uvale im oru�je i eksploziv. Kad to nije uspelo, u julu mesecu "ilegalci" su podmetnuli jedno "tajno skladi�te" ameri�kog oru�ja u blizini granice sa Zapadnom Nema�kom. "Pravda" je 19. jula objavila slavodobitan �lanak o "otkri�u oru�ja u ambala�i sa oznakama 'Made in USA', prokrijum�arenog u �SSR od strane revan�ista i pristalica starog poretka". Tako�e je objavljeno da se SSSR do�epao "tajnog plana" SAD za obaranje komunisti�ke vlasti u Pragu (�to obja�njava odakle svoje ideje crpu �e�elj, Boji� i Markovi�). �tampa ostalih zemalja isto�nog bloka odmah je proglasila da su stotine skladi�ta oru�ja otkrivena u �ehoslova�koj. Tako je pripremljen �uveni sastanak sovjetskog i �ehoslova�kog rukovodstva u �ierni nad Tisou. �esi se nisu dali zastra�iti, a Jozef Pavel obavestio je Politbiro i Vladu da je skladi�te oru�ja "provokacija": oru�je jeste bilo ameri�ko, iz Drugog svetskog rata, ali je za ambala�u utvr�eno da je sovjetskog porekla. Optu�be da su se K-231 i jo� neke organizacije povezale sa zapadnim obave�tajnim slu�bama proverene su i pokazale su se kao izmi�ljene. Najgori udarac tim "aktivnim merama" KGB-a u �ehoslova�koj stigao je, me�utim, od Olega Kalugina, �efa politi�ko-obave�tajnog sektora rezidenture KGB-a u Va�ingonu: on se do�epao (preko jednog agenta) "apsolutno pouzdanih dokumenata" iz kojih se vidi da ni CIA, niti bilo koja druga zapadna agencija nemaju veze sa �ehoslova�kim reformistima oko Dub�eka. Kalugin �e kasnije, na svoje veliko iznena�enje, otkriti da je njegov izve�taj o tome sakriven. Nare�enje Jurija Andropova bilo je da se u Bloku stvori strah da bi �ehoslova�ka mogla postati �rtvom agresije NATO-a ili dr�avnog udara.

Na sastanku u Moskvi 18. avgusta Var�avski pakt doneo je odluku da izvr�i invaziju na �ehoslova�ku.

(nastavi�e se)