Srbija u razbijenom ogledalu

Rok isti�e, ponavlja�i

Nije najva�nije da li �e opozicija sakupiti dovoljno ljudi na ulici, nego da li �e kona�no nadma�iti jakog protivnika i pokazati se sposobnom da izvede izbornu promenu na koju se bezuspe�no �eka punih deset godina

Ove nedelje isti�e desetodnevni rok u kome je opozicija trebalo da dobije odgovor od vladaju�e stranke na svoj usagla�eni zahtev za definisanje pravila igre za vanredne izbore na svim nivoima. Savetnik predsednika Srpskog pokreta obnove (SPO) Ognjen Pribi�evi� izjavio je 5. decembra u intervjuu kragujeva�koj televiziji "Kanal 9" da �e Vuk Dra�kovi� pozvati opozicione stranke, medije, sindikate, kao i nezavisne i nevladine grupacije na dogovor, ukoliko vlasti do �etvrtka ne odgovore na zahteve opozicije o izbornim uslovima i raspisivanju izbora na svim nivoima; da �e vladaju�a partija poku�ati da odgodi odgovor na zahtev opozicije o izborima tako �to �e opet napraviti "neku malu komisiju" koja treba da se bavi tim pitanjem narednih mesec ili dva, ali da SPO ne�e �ekati ve� �e "adekvatno reagovati".

Niko sa sigurno��u ne mo�e da prognozira na kakav bi odjek mogao nai�i novi poziv na proteste protiv re�ima. Pro�le nedelje, kada je u Ni�u bio uhap�en direktor toplane, ina�e funkcioner SPO-a, bio je upu�en jedan dramati�an poziv �lanstvu SPO-a da iza�e na ulice i da ga oslobodi. Sakupilo se desetak hiljada ljudi, po oceni organizatora, a onda je stvar splasnula jer ni vlast nije htela da se dalje igra, pa je uhap�enog pustila.

Dosada�nje akcije opozicije o�ito nisu fascinirale vlast, koja se ne pona�a kao da je stisnuta uz zid, naprotiv, stavlja do znanja da �e raspisati izbore kad to njoj bude odgovaralo. Preko radikala i julovaca re�im odr�ava pogroma�ku atmosferu, satanizuje protivnike i poku�ava da bar nekog od oponenata ugu�i.

Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Ko�tunica ocenio je ovih dana da vlasti, ali i pojedine opozicione stranke "svesno ili nesvesno", svojim akcijama odla�u vanredne izbore na svim nivoima u Srbiji. Da je Srpski pokret obnove umesto nekoliko stotina zakona Skup�tini dostavio predlog deklaracije u kojoj se vladaju�e stranke pozivaju da se jasno opredele - da ili ne za izbore - odgovor vlasti bismo imali ve� 9. novembra, kada je zasedala Skup�tina Srbije. Ni Savez za promene (SZP) svojim predlozima o formiranju prelazne vlade Dragoslava Avramovi�a ne doprinosi br�em raspisivanju izbora, smatra Ko�tunica. SZP poku�ava da formira prelaznu vladu zasnivaju�i je na legitimnosti koju bi ona imala u inostranstvu, no svaka takva vlada mora pre svega da bude efikasna i legitimna na doma�em tlu.

Ko�tuni�ino zapa�anje verno odra�ava stanje na politi�koj sceni - svi pomalo li�e na �aka pred ispit iz matematike, morao bi da u�i a on jede, sva�a se s bratom, slu�a muziku, ne�to crta... SZP istrajava u svojim protestima ra�unaju�i jo� sa u�inkom nepoznate sile koja se iznenada pojavljuje i re�ava stvar. SPO se jo� koncentri�e na slu�aj atentata na Vuka Dra�kovi�a i tu�i sudu �efa dr�avne bezbednosti.

Za opoziciju i nije najva�nije sa koliko �e ljudi iza�i na ulicu, nego da li �e ubediti javno mnjenje u to da je mogu�a brza izborna promena i da li �e regrutovati i pripremiti svoje aktiviste za tako va�an poduhvat; da li �e, napokon, shvatiti da protiv sebe imaju profi igra�e - drugim re�ima ho�e li opozicija pokazati da je tehni�ki spremna za takav poduhvat.

TRI SONDA�E: Istra�iva� javnog mnjenja Sr�an Bogosavljevi�, kao gost Pres kluba pro�log ponedeljka (6. decembar), konstatuje da sonda�e javnog mnjenja koje je on tri puta radio u toku ove godine pokazuju da ovde ipak nema ni�eg bitno druga�ijeg u odnosu na prethodna vremena, ve� da je ovde samo sve bitno druga�ije "u odnosu na prostor", u odnosu na druge zemlje. Bogosavljevi� zapa�a "pesimizam onih koji nisu na vlasti", a da se istovremeno ni iz jednog podatka ne �ita optimizam vladaju�e strukture: "U normalnim zemljama kad neko ukrade 100.000, drugi su o�te�eni za 100.000; kad neko ovde ukrade 100.000, drugi su o�te�eni za nekoliko miliona...", ka�e Bogosavljevi�.

U Bogosavljevi�evim sonda�ama (jedna u martu, pred bombardovanje, jedna u septembru i jedna u novembru) registruje se, dodu�e, permanentan pad najja�e koalicije SPS-JUL (ona je imala podr�ku 23 odsto bira�a u sonda�i pred bombardovanje, oko 18 u septembru; da bi u novembru imala oko 16 odsto. Razlog za pesimizam opozicije je �to je SPS i dalje najja�a grupacija na politi�koj sceni Srbije. Ovom podatku treba dodati i to da se radikali u Bogosavljevi�evim sonda�ama vrte izme�u 4 i 5 odsto, �to ide uz konstataciju da su radikali jedina stranka koju ankete ne mere ta�no sonda�ama, �to zna�i da je njihova snaga verovatno ve�a.

SPO pokazuje veliku stabilnost oko 7 odsto u septembru i novembru, i ne�to lo�iji rejting u martu.

SZP je u Bogosavljevi�evim sonda�ama napredovao u odnosu na sonda�e iz marta - u septembru je ova grupacija imala 17 odsto podr�ke; a u novembru je pala na 14,2. Kad anketari pitaju za koju stranku ispitanik �eli da glasa, �lanice koalicije SZP u zbiru imaju 6,7 ili 8 odsto, dakle dva puta manje nego �to se dobija kad se u listu odgovora uklju�i koalicija.

Zbirno gledano, ipak ima jedna indicija koja govori da bi ovde uskoro moglo biti i nekih novosti. Prvi put je u istra�ivanjima opozicioni blok ne�to ja�i od vladaju�ih stranaka - vladaju�e strukture sakupljaju 22,3 odsto, a opozicione mogu ra�unati na 27,3 odsto bira�kog tela, ali u opozicionom bloku �ak oko 6 odsto glasova moglo bi se rasuti zbog toga �to jedna grupa partija ne bi mogla da pre�e cenzus. Uticaj vladaju�e koalicije, dakle, slabi u odnosu na opoziciju, ali je problem u tome �to rascepkana opozicija ne mo�e da pobedi na izborima.

Veliki broj (oko 40 odsto) izborno neopredeljenih, po Bogosavljevi�u, razlog je za aktivizam stranaka i pesimizam onih koji navijaju za promene. "Neodlu�ni" su kao grupa mekani, "jedva su se odlu�ili da budu neutralni", "oni su tu negde", relativno siroma�ni, me�u njima dominiraju razo�arani bira�i SPS-a i SRS-a ali su ipak jo� bli�i radikalima i socijalistima nego opoziciji, jo� gledaju vesti RTS-a... Oni su jedina grupa u kojoj su zastupljene sve starosne dobi.

Oko 10-15 odsto bira�a ne izlazi na izbore.

Na pitanje "Kakva je situacija", radikali ka�u da ne znaju. Taj odgovor: "Ne znam!" za istra�iva�e je jedna od najinteresantnijih misterija. U Sloveniji je ra�ena studija pod naslovom "I don't know!".

Neodlu�ni glasa�i tako�e nemaju stav u kom pravcu sve ovo ide, nisu zainteresovani za politiku, a u kom pravcu ide politi�ka situacija vidi se i po nedavnom istra�ivanju lista "Vol strit d�ornal" - od 12 kriterijuma Jugoslavija je u njih 7 izrazito poslednja me�u 27 zemalja Isto�ne Evrope, a po tri kriterijuma - pretposlednja. Jedino glasa�i SPS-a tvrde da se ona kre�e u dobrom pravcu.

(Ovde dobro le�i Gabrijel Garsija Markes iz "Jeseni patrijarha": "Svestan da se ne�to u njegovom �ivotu ima desiti svakog trena, prekidao je spore partije domina i pitao generala Rodriga Agilara kako stoji stvar sa ovim na�im sranjem, burazeru, situacija je u na�im rukama, generale, u zemlji je zaveden mir...")

�VRSTI STUBOVI: Jovica Trkulja, politikolog s Pravnog fakulteta, nakon zbivanja u prole�e i leto 1999. u vreme euforije velikih nada i o�ekivanja, kada su gotovo svi govorili da je odlazak Slobodana Milo�evi�a samo pitanje vremena, izrekao je jeres da su koreni re�ima mnogo dublji nego �to izgleda i da bi stvar mogla potrajati. On i sada (Pres klub, 6. decembra) pesimisti�ki ocenjuje da je nakon bombardovanja Jugoslavije jasno da ne�e biti lako skinuti ovaj re�im sa vlasti, te da do toga ne�e do�i ni uli�nim demonstracijama, ni vojnim pu�em, niti treba o�ekivati da �e se unutar SPS-a desiti nekakav preporod.

Sr�an Bogosavljevi� uo�ava da se javno mnjenje vezuje za oligarhiju koja je u�la u institucije sistema, institucije su u potpunosti odane vladaju�em re�imu, one nisu dr�avne one su re�imske i svaki napad na re�im progla�ava se antidr�avnim. To je nasle�eno iz pro�log sistema, ali je ovde veoma efikasno - Narodna banka, vojska, policija i jedan u su�tini ne tako nesposoban aparat, kako ljudi vole da prika�u, koji ima veliko iskustvo i dugo je na vlasti, va�an su oslonac re�ima koji �alje i emituje jasne signale javnom mnjenju. Va�an oslonac re�ima su i mediji. RTS i Pink koji pokrivaju celu teritoriju mese javno mnjenje kako to odgovara onima koji ure�uju RTS i Pink. Dodu�e, u Srbiji radi preko 100 TV stanica i preko 500 radio stanica... Neobave�teni stranac bi pred tim brojevima zaklju�io da u Srbiji postoji medijski pluralizam, a da u tome onda mora biti i malo demokratije, �to u nekim gradovima centralne Srbije i jeste slu�aj. Me�utim, u Srbiji se jako malo �ita. Na novine se u Srbiji tro�i mese�no 4,4 marke po stanovniku.

Jedan od stubova re�ima, po Bogosavljevi�u, jeste me�unarodna birokratija (me�unarodna zajednica nije ni�ta drugo nego me�unarodna birokratija): "Nema vi�e nekih milenijumskih vekovnih i sli�nih projekta. Projekti me�unarodne zajednice vezani su za njihove mandate, veoma su u�urbani, kratkih horizonata, iako postoji neka doslednost u tome. Me�utim, uvek su ograni�eni izbornim procedurama u nekoj zemlji... Odatle proizilazi �esto nedosledno pona�anje me�unarodne zajednice, a to onda daje mogu�nost da se ovde preko medija manipuli�e i poka�e kako je, eto, mogu�e etni�ko �i��enje Srba na Kosovu, kako je reakcija bilo kad su Srbi ne�to poku�ali na Kosovu, a nije bilo reakcije kad su Hrvati radili �to su radili u Krajini... Daje se mogu�nost za jednostrane, �esto �ak i ta�ne informacije, ali �esto plasirane na na�in koji mnoge stvari ovde opravdava."

MO�AN APARAT: �injenica je da vladaju�a partija nije platila cenu glasa�ima za pora�avaju�e vo�enje dr�ave; da se nije ni raspala, ni bitno okrnjila. Politikolog Dijana Vukomanovi� ka�e da treba razdvojiti ulogu i harizmu Slobodana Milo�evi�a od uloge i �vrstine jedne partijske strukture kakva je SPS, koja nije izgra�ivana od '89, nego je izgra�ivana decenijama. Jedna od njenih poenti glasi da februara meseca 2000. godine SPS ne�e odr�ati svoj �etvrti redovni kongres nego �e to biti u stvari 15. kongres jedne partijske strukture i njene nomenklature. Poslednji kongres pod starim imenom ova nomenklatura je odr�ala 1989, kada je tada�nji SKS odr�ao svoj 11. kongres i dao zeleno svetlo za stvaranje vi�estrana�kog sistema, naravno ne po svojoj volji nego slede�i trendove u regionu. Za razliku od drugih kompartija, SPS nije bio bitno okrnjen - oko 40 odsto �lanova ostalo je u SPS-u koji je 1991. brojao 500.000 �lanova u odnosu na 1989. kada ih je bilo 840.000. Sada oni ka�u da imaju oko 600.000 �lanova.

Dijana Vukomanovi� uo�ava da �vrstinu SPS-a �ine lojalni aparat�ici, profesionalni partijski menad�eri koji ideologiju operacionalizuju na delu. Ona smatra da �e SPS verovatno ostati �vrsta politi�ka snaga na politi�kom polju Srbije i posle eventualne voljne ili nevoljne demisije Slobodana Milo�evi�a, koja ne�e biti klju�na za sudbinu SPS-a: "Nije mogu�e o�ekivati da �e nakon ovih deset godina na politi�koj sceni Srbije biti regrutovan novi vo�a, kao �to je to bio Milo�evi�, ni iz redova SPS-a ni iz redova opozicije. Mobiliziraju�a harizma za politi�ku akciju istro�ena je ovim turbulentnim vremenima, kada je ona dovedena do krajnosti sa najgorim mogu�im ishodom - kao �to su rat i razaranje." Unazad nekoliko godina, konstatuje Vukomanovi�eva, funkcioni�e sprega vladaju�a partija-vojska-policija. U vreme masovnih protesta 1996. u jednom istra�ivanju javnog mnjenja Instituta dru�tvenih nauka prou�avano je kako gra�ani vrednuju institucije - te '96. godine, dakle u vreme masovnih protesta, na prvom mestu je bila vojska, na drugom predsednik Milo�evi�, na tre�em policija - tu nema ni skup�tine, ni vlade, ni opozicije. Dijana Vukomanovi� ocenjuje da SPS i Slobodan Milo�evi� nisu sami svojom voljom oja�ali ulogu vojske i policije na politi�koj sceni Srbije ve� da su, paradoksalno, tu spregu oja�ali najpre U�K, odnosno NATO.

Ona "ide i malo dalje u paradoks" tvrde�i da demokratsku strukturu ne ugro�ava samo vladaju�a stranka ve� i opozicione stranke: "Vladaju�a stranka se pozicionira kao �uvar demokratske procedure, a procedura podrazumeva za�titu institucija i pre�utni dogovor da nema revan�izma prema pora�enom nakon izbora." Lojalnost aparat�ika sada je potencirana �injenicom da se 583 imena nalaze na crnim listama. Oni su dodatno podstaknuti na lojalnost i zainteresovani su da se SPS odr�i na sceni kako bi obezbedili da ne�e biti revan�izma. Dijana Vukomanovi� ina�e konstatuje da je revan�izam, odnosno takvo nekakvo privremeno nepo�tovanje demokratske procedure, uspeo samo Nemcima; poku�ali su to i u �e�koj, takozvanom "politikom debele crte", bez uspeha; u Poljskoj, gde to nije i�lo slavno..."

Ona pretpostavlja da se unutar SPS-a ve� razmi�lja o postmilo�evi�evskoj eri, te da �e budu�i politi�ar na �elu SPS-a verovatno biti �ovek koji �e nalikovati na reformatora Antu Markovi�a, a nikako novi harizmati�ni vo�a. Orijentacija ka postepenoj reformi jedina je �ansa za opstanak SPS-a, a ta promena verovatno ne�e imati oblik frakcijske borbe ili pu�a. Dijana Vukomanovi� tipuje na menad�ere koji bi mogli izvesti transformacije i bezbolno razre�iti politi�ku krizu.

Pitanje je da li se ta lucidna analiza odnosi na neposrednu ili malo dalju budu�nost. Suo�en s pretkongresnim pripremama vladaju�e partije, s retorikom obnove i telegramima op�tinskih odbora SPS-a koji Slobodana Milo�evi�a kandiduju za predsednika Socijalisti�ke partije, va� hroni�ar ovde intuitivno i bespomo�no opet tra�i ilustrativni odgovor u Markesovoj "Jeseni patrijarha", a mudrosti �itaoca prepu�ta da zaklju�i u kom smo delu tog romana, da li u sredini, kod re�enice: "Vlada�u dok ne do�e slede�a kometa!", ili na kraju, gde se govori kako je "svetu objavljena radosna vest da je neumoljivo vreme ve�nosti napokon isteklo".

Milan Milo�evi�

Urbani radikali