Liste nepoželjnih
Novinari i bankari
Na listi osoba kojima je zabranjen ulazak u Evropsku uniju nije se našao niko ko to ne zaslužuje, kaže Novak Šnajder, službenik Ministarskog saveta EU
Ako je suditi po novoj,
proširenoj listi na kojoj se nalazi bezmalo šest stotina imena jugoslovenskih
državljana kojima je zabranjen ulazak u tridesetak evropskih zemalja, redakcija lista
Srpske radikalne stranke "Velika Srbija" i Beogradska banka, na čijem je čelu Borka
Vučić, savezni ministar za saradnju s međunarodnim privrednim institucijama, najjači
su stubovi režima jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Pored Miloševića i
njegove najuže porodice, kao i članova federalne i republičke vlade, u grupi "ljudi
koji pomažu opstanak Miloševića na vlasti" navedena su imena celog uređivačkog
kolegijuma "Velike Srbije" te celokupnog rukovodećeg kadra Beogradske banke. Kuće
Politika i Beobanka, na primer, s ovog aspekta su mnogo manje važne, pa bi se tu mogao
tražiti razlog za ponos koji redakcija radikalskog nedeljnika izražava povodom
objavljivanja liste. U tom smislu je i državna Radio-televizija Srbije manje važna za
održanje Miloševićeve klike na vlasti.
"Odlučili smo da ne dajemo nikakve izjave", kaže za "Vreme" jedan od urednika u "Velikoj Srbiji" i upućuje nas na poslednju emisiju "Radikalski talasi" (emisija SRS-a koja se emituje u zakupljenom terminu na televiziji Palma). U toj emisiji, za koju radikali tvrde da je prilično gledana, članovi redakcije su ponavljali kako su ponosni zbog činjenice da se nalaze na crnoj listi EU. Prema sopstvenim izjavama, na listi su se našli zbog "objektivnog i patriotskog novinarstva", odnosno zbog toga što se nisu svrstali među medijske petokolonaše, protiv kojih se ovih dana vodi pravi rat.
Ni čelnici Beogradske banke nisu bili raspoloženi da govore za "Vreme". Kada je o stavu ove institucije o crnoj listi EU reč, možemo se jedino pozvati na nedavnu izjavu direktorke Borke Vučić, koja se od početka nalazi pod zabranom ulaska u zemlje Unije. "Šta će mi vize, svet dolazi kod mene", izjavila je Vučićeva ovim povodom. Novinari nisu stigli da je pitaju da li je informisana da zabrana važi i na Kipru, gde je godinama vodila filijalu Beogradske banke u Nikoziji. U ozbiljnost kiparskih vlasti za sada se, barem prema informacijama dostupnim medijima, uverio jedino Bogoljub Karić, koga su, zajedno sa suprugom, carinici vratili sa aerodroma u Larnaki.
Pošto ova vrsta sankcija podrazumeva i zamrzavanje ličnih i poslovnih računa u inostranstvu, kako za "Vreme" tvrdi jedan beogradski bankar, predstavnici jugoslovenskih banaka pokušavaju da nađu način da nastave da rade. Pare su im, doduše, blokirane od ranije, ali samo na teritoriji Amerike, dok se embargu sada priključilo svih petnaest članica EU i još četrnaest država centralne i istočne Evrope. Ekonomisti iz Grupe 17 Mlađana Dinkića kažu da su ljudi iz državnih banaka delimično rukovodili akcijom iznošenja para iz zemlje u vreme sankcija Ujedinjenih nacija protiv Jugoslavije, da je reč o sumi od nekoliko milijardi maraka i da znaju na kojim se tajnim računima nalazi taj novac. Na pitanje da li je zaista moguće potpuno prikriti trag novcu, jedan bankar kaže da je "svet pun sivih para", a da smo mi, silom prilika, naučili da sjajno plivamo u tome. Ipak, eksperti za finansije navode da svaka transakcija ostavlja trag i da EU i Amerika, ako to žele, mogu da otkriju i tajne račune, ukoliko oni zaista postoje.
LEGITIMITET: Za "Vreme" nije stigla da govori ni Bratislava Buba Morina, savezni ministar za izbeglice i raseljena lica, koja je, kako je najavljeno iz Ministarstva informisanja, u sredu trebalo da putuje u Ženevu na sastanak Saveta za primenu mira. Buba Morina se, inače, na crnoj listi Evropske unije nalazi od samog početka i još jedna je od onih koji su se istakli izjavama o ponosu koji osećaju zbog sankcija EU.
Ako je verovati Novaku Šnajderu, službeniku Ministarskog saveta Evropske unije, tela koje je sačinilo i najnoviju listu, jugoslovenski zvaničnici i osobe bliske režimu imaće prilike da dokažu svoj verbalni patriotizam. Na sastanku na kojem je EU, početkom sedmice, proširila listu, među članovima tima koji motre na sprovođenje ovih sankcija vodila se, kako saznajemo, i diskusija o propustima u njihovoj realizaciji. Dogovoreno je da ih više ne sme biti. Tačnije, ne sme se ponoviti slučaj Živka Šoklovačkog, predsednika Upravnog odbora Naftne industrije Srbije i visokog funkcionera Jugoslovenske levice, koji se nedavno obreo u Berlinu. Istovremeno, kaže Šnajder za "Vreme", ubuduće neće ovako dugo trajati procedura proširivanja liste.
Na opasku da na listi ima propusta, poput ponavljanja imena ili pogrešno navedenih funkcija, Šnajder kaže da se na listi nije našao niko ko to nije zaslužio, mada odbija da govori o konkretnim ljudima. Štaviše, naš sagovornik dodaje da se prilikom sastavljanja liste konsultuju i izvori u Beogradu.
"Budite sigurni da se ne bavimo potkazivanjem. Nikada sa evropskim ili američkim ili svetskim zvaničnicima nismo razgovarali o listi. Štaviše, mi se zalažemo za ukidanje svih sankcija", kaže za "Vreme" Vladan Batić, koordinator Saveza za promene.
U Srpskoj radikalnoj stranci, tačnije redakciji "Velike Srbije", tvrde pak da znaju ko su "potkazivači" - "dokazana peta kolona koja slepo sluša naređenja inostranih nalogodavaca".
U sedištu EU-a u Briselu kažu da su se apsolutno uverili u delotvornost ove vrste sankcija, te da dokaza za to ima na pretek, pre svega u činjenici da su mnogi pokušavali da siđu s liste, o čemu je "Vreme" pisalo pre dva broja. Nije reč samo o poslovnim ljudima već i o onima čija deca studiraju u inostranstvu, koji imaju nekretnine na Zapadu i slično. Na pitanje da li je EU obaveštena o nameri pojedinih ljudi sa liste da tuže Brisel, Šnajder kaže da su o tome saznali iz ovdašnje štampe i dodaje da sankcije imaju apsolutni legitimitet.
Vladimir Milovanović
