Pozori�te i nacionalne teme

U zagrljaju istorije

Deset godina posle Ki�ove smrti ovde je i dalje aktuelna diskusija o nacionalnoj podobnosti literarne tematike

Nedavno je na nekoj od mnogobrojnih ovda�njih knji�evnih promocija govornik izrazio neslaganje s �injenicom da se u na�oj dramskoj knji�evnosti u poslednje vreme pojavljuju tekstovi �iji su glavni junaci li�nosti iz tu�e istorije. Govornik je, istini za volju tek uzgred, apostrofirao dela koja na literarni na�in svedo�e o �ivotima Alme Maler i Karoline Nojber. I dok je prva (1879-1964) poznata kao supruga kompozitora Gustava Malera, ali i izuzetno uticajna dama koja je zavrtela mozak velikom broju zna�ajnih mu�karaca svoje epohe, te prijateljevala s nekim od najzna�ajnijih umetnika toga doba, druga (1697-1760) �e ostati upam�ena kao jedna od najzna�ajnijih pojava u Nema�koj, no posredno i evropskoj teatarskoj povesti budu�i da je bila glumica, reditelj i upravnica pozori�ta koja je, bore�i se za visoke umetni�ke standarde i dignitet profesije, reformisala teatar svoje domovine, usmeriv�i ga ka modernim tokovima.

IZME�U BORHESA I KARA�OZA: Pomenutom predstavlja�u, kao �oveku iz struke i dugogodi�njem teatarskom delatniku - koji je i kao prakti�ar ali i na teorijskom nivou imao priliku da se stru�no kali i usavr�ava upravo na mestima gde se gotovo svakodnevno najdirektnije belodano iskazuje delotvornost pro�imanja literarnih, teatarskih i uop�te kulturnih uticaja inostranih tradicija s ovda�njom umetno��u - ne mo�e se prebaciti da ne poseduje odgovaraju�a znanja, a jo� manje se za njega sme re�i da je bez adekvatnih iskustava. Delaju�i u pozori�nim institucijama u kojima se, mo�da i vi�e i bolje no drugde, potvr�uje istinitost teze da umetnost najbolje rezultate posti�e kada nastaje kao amalgam razli�itosti, on nije od onih kojima empirijski nisu bliski dometi blagotvorne "konfrontacije" bogatstava koja poti�u iz kulturnih tradicija raznih naroda, pa mu je samim tim poznato da ne postoje "na�e" i "njihove" teme. Jer, kada bi ovakva deoba bila mogu�a i kada �ekspir ne bi bio na� koliko i engleski, o �emu bi uop�te pisao veliki elizabetanski dramati�ar, izme�u ostalog i autor tragedije o mladim ljubavnicima iz Verone, te pisac drame �iji je glavni akter, prestravljen dilemama koje je prepoznao kao i��a�eni zglob vremena, unezvereno tumarao zidinama i dvoranama Elsinora, danskog prestonog zamka. Da postoje tematski zabrani u koje se ne sme zalaziti, da li bi Hamletova o�ajni�ka konstatacija o Danskoj kao tamnici odzvanjala tokom mnogih vekova i �ula se i sada i ovde. A jeku prin�evog glasa i te kako �ujemo. Uostalom, kom nacionalnom korpusu pripada literatura Ive Andri�a, pa i njegova Prokleta avlija, pri�a u kojoj slika carigradskog kazamata i njegovog glavnog tamni�ara Kara�oza prerasta u metaforu celokupne ovovekovne stvarnosti, a koja ba� ovih dana do�ivljava jo� jedno pozori�no uobli�enje. Ili kako objasniti u �ta sme da se upusti a gde ne sme da prigviri piscu koji je aktere slavne Istorije be��a��a, ispisivane u Argentini ili �vajcarskoj - svejedno, ali na �panskom, bez po muke pronalazio i na Dalekom istoku i na Divljem zapadu...

Po�to posredi nije neznanje ili neobave�tenost, pa ni pomodarstvo (o kojem bismo, upravo u slu�aju ove tematske "parcijalizacije", i te kako mogli da govorimo samo do pre nekoliko godina - kada je bilo veoma va�no javno paradirati s primerima koji su afirmisali na�u razli�itost u odnosu na biv�u bra�u), o �emu se onda radi? Tim pre �to ovaj slu�aj nije izolovan. Naprotiv, pre �e biti da je, premda mo�da i nehoti�na gre�ka konkretnog govornika, re� o paradigmi kao rezultanti mnogih napora koji se na raznim stranama ovih dana �ine e da bi mi ponovo bili ukr�eni, da bi se jo� jednom na�li svi zajedno me�u svojima. Opet nam se, dakle, valja prebrojavati. Zato nam, zna se, smeta sve �to je strano.

"NA�I" PROTIV "NJIHOVIH": I tako smo, malo po malo, ponovo dospeli na teren kojim je pre vi�e od dvadeset godina - pa i tada ne po prvi put i nipo�to prvi - hodio Danilo Ki�, grme�i na sebi svojstven na�in, podoban energi�nim profesorima koji r�avim �acima dr�e ko zna koji po redu �as anatomije, podse�aju�i ih na jednu od prvih a samim tim i najva�nijih lekcija iz oblasti kojom se ovaj pisac bavio a koju su oni, ponavlja�i, samo poku�avali da upra�njavaju. Grmeo je, i jo� grmi Ki�, ali nas sada, ipak, s mnogih strana podse�aju na to da namesto Alme Maler imamo, recimo, Milenu Pavlovi� Barili, a da bi mesto Karoline Nojber u nekoj drami doma�eg spisatelja sasvim zgodno mogla da zauzme i �anka Stoki�. Nema, pri tom, veze �to je Jelica Zupanc, pi�u�i o sudbini Malerove, ispri�ala povest koja blage veze nema s �udesnom umetno��u slikarke koja je u svet oti�la iz ovih krajeva. Pa ni �to nema dodirnih ta�aka izme�u �ivotnih puteva reformatorke nema�kog teatra i jedne od najslavnijih na�ih komi�arki, po �ijoj meri je Ben Akiba krojio svoju �ivku Popovi�, poznatiju kao g�a Ministarka, tako da ni autor Karoline Nojber Neboj�a Rom�evi� u svojoj drami, u kojoj se bavio odnosom pozori�ta i �ivota, nije slu�ajno "presko�io" Stoki�evu i zaronio u nama danas samo naizgled daleki prelaz izme�u XVII i XVIII veka. Ni�ta od toga, dakle, nije va�no, jer treba iza�i na crtu junacima na�e istorije, na�im temama. Ako na tom polju nema onoga o �emu bi autori da pi�u, ukoliko stvaraoci te teme i likove ne ose�aju kao svoje - tim gore po njih. Neka se napregnu, napnu i napi�u ne�to autenti�no na�ki, za na�ijence - o nama.

A tu, u zagrljaju doma�e istorije i ovda�njih tema, svima nam je toplije, ose�amo se bolje, sigurnije. Me�` na�ima smo bezbedni kao �to je to bio slu�aj nedavno na ovda�njim mostovima s kojih smo prkosili agresoru (dok se ginulo na drugim stranama). Hteli mi to ili ne, opet bi neko da nas zatvori u tamni vilajet, da od nas na�ini zato�enike univerzuma okru�enog neprijateljima, opkoljene neobi�nim ljudima, �udnih navika i obi�aja, koji govore nepoznatim jezicima, oslovljavaju jedni druge stranskim imenima, te svedo�e o istoriji koju mi nikako da prepoznamo. U takvoj stvarnosti ne sme da bude naprslina, ne mo�e se tu provu�i ni Alma Maler, a kamoli nesre�ni Gustav sa svojim simfonijama. U tom monolitnom svetu, razume se, nema mesta ni za �vabicu Karolinu. Dovoljno je �to nam na �ulj s vremena na vreme staju opaki Sterijini Rodoljupci (kao da Jovan Popovi� nije mogao da napi�e samo Kir Janju, pa da se do mile volje smejemo - ako nam je uop�te do smeha - cincarskom tvrdi�luku), koje retko stavljamo na repertoar, a i kada to ipak u�inimo, jo� ih re�e igramo.