Vladimir Putin - posle sto dana na �elu ruske vlade

Sve bli�e Kremlju

Sve do pojave Putina na polo�aju premijera, nikada se nije desilo da jedan politi�ar dobije vi�e poena nego svi ostali zajedno

Specijalno za "Vreme" iz Moskve:

Kad je predsednik Boris Jeljcin, na op�te iznena�enje, smenio premijera Sergeja Stepa�ina i na njegovo mesto postavio Vladimira Putina, a pogotovo kad ga je "pokrstio" u svog naslednika u Kremlju, najvi�e su se uzbudili ruski liberali. Oni su gotovo listom proglasili da ta "poslednja smena vlade, koja se sastojala u postavljenju jednog pukovnika KGB-a za prestolonaslednika", predstavlja "dr�avni prevrat �iji je cilj da se u�vrsti re�im li�ne vlasti Borisa Jeljcina". Od tada je, me�utim, pro�lo (vi�e od) prvih 100 dana vladavine Vladimira Putina i mnogi su prinu�eni da menjaju prvobitne ocene i odnos prema premijeru, jer se pokazalo da je on znatno vi�e od pukovnika KGB-a, naro�ito zbog toga �to je njegova pojava na politi�koj sceni izazvala potres i prave turbulencije na listama popularnosti vode�ih javnih li�nosti.

Prema podacima najva�nijih agencija i instituta za ispitivanje javnog mnjenja, rejting Vladimira Putina je dostigao nevi�eni nivo. Prema jednima, 48 odsto bira�a mu daje prednost u odnosu na sve druge kandidate na predsedni�kim izborima idu�e godine, dok drugi tvrde da bi osvojio 51 odsto glasova - vi�e nego �to bi dobili svi ostali kandidati (komunista Genadij Zjuganov, levi centrista Jevgenij Primakov, desni centrista Jurij Lu�kov i tvrdi liberal Gligorij Javlinski). Posebno je zna�ajan podatak da �ak dve tre�ine stanovnika Rusije ima puno poverenje u Putina.

NEDUGOVE�NI PREMIJER: Ako je Putinov dolazak na �elo vlade bio veliko iznena�enje, njegova dalja sudbina se svima �inila veoma predvidiva. Odmah su ga nazvali "privremenim i tehni�kim" premijerom �ija �e vlada potrajati "koliko predizborna kampanja". Zahvaljuju�i tome, Dr�avna duma nije pravila nikakve probleme i brzo ga je izglasala, po�to on ni za jednu partiju nije predstavljao nikakvu opasnost, niti je ijednoj partiji bila potrebna njegova podr�ka. A kad je Jeljcin objavio da je Putin njegov izabranik, tj. da �e mu pru�iti svu mogu�u podr�ku u trci za Kremlj 2000. godine, �inilo se da je politi�ka zvezda novog premijera bila unapred uga�ena. Jer, na �ta je mogao da ra�una politi�ar koga podr�ava predsednik koji samo �to nije oti�ao i �iji je presti� pao "ni�e od kanalizacije"!

Tri meseca kasnije, reljef na politi�koj karti je radikalno izmenjen, a novi premijer je postao apsolutni lider me�u poznatim kandidatima za novog predsednika. Uvek se na�u oni koji �e posumnjati u relevantnost (i objektivnost) ispitivanja javnog mnjenja, ali i najsumnj�aviji ne mogu da ne priznaju da Putin u�iva ve�e poverenje nego bilo ko od ostalih pretendenata na mesto broj jedan u Kremlju. Povrh svega, do ju�e ravnodu�no, potom zbunjeno, ve�ina partija i pokreta koji �e u�estvovati na izborima za novu Dr�avnu dumu (19. decembra) na ovaj ili onaj na�in pru�a podr�ku Putinu.

U me�uvremenu je postalo jasno - a mnogi ni sada u to ne veruju - da se iza u�estalih promena li�nosti na �elu vlade (posle �ernomirdina i Kirijenka smenjeni su Primakov i Stepa�in, koga je nasledio Putin) krije istinska zabrinutost i zainteresovanost predsednika Jeljcina za o�uvanje kontinuiteta vlasti. Drugim re�ima, on nastoji da na�e li�nost koja �e mo�i da vlada i da sa�uva vlast. U svakom slu�aju, mogu�no je pretpostaviti da je Jeljcin hteo da njegov naslednik bude sposoban da dr�i vlast otprilike onako kako je on to �inio u prvim godinama svog predsednikovanja.

Skeptici ka�u da �e upravo to biti najve�i Jeljcinov proma�aj, jer je Putin li�nost bez ideologije i harizme, ni nalik na Jeljcina iz avgusta 1991, kada je posle pu�a protiv Gorba�ova pozivao narod da ustane u odbranu demokratije: "Lice koje ne pobu�uje ni simpatije, ni poverenje, hladan i bezbojan pogled, stisnute usne", tako ga opisuju oni kojima nisu simpati�ni ni on, ni njegov "pokrovitelj" Jeljcin.

APSOLUTNI MAKSIMUM: Kad je Putin po�eo da dosti�e i prelazi 20 odsto glasova na "predsedni�kim izborima" u sociolo�kim anketama, to nikoga nije iznenadilo, jer se samo ponavljalo ono �to se doga�alo i njegovim prethodnicima na polo�aju premijera. I Primakov i Stepa�in su posle samo nedelju-dve na tom mestu po�eli visoko da se kotiraju. I za to se nalazilo jednostavno obja�njenje: javnost je poslednjih godina �eljna novog nacionalnog junaka. I kad se pojavi nova li�nost koja budi nadu, kao �to je bio slu�aj sa generalom Lebedom i, naro�ito, sa Primakovom, posle dugih meseci krize i zamorenosti praznoslovljem istro�enih politi�ara, masa ravnodu�nih, koja se dotle ni za koga nije izja�njavala, pohrli da prihvati novog heroja. Vremenom, odu�evljenje ustupa pred razo�aranjem (ni�ta se nije promenilo, i on je kao drugi) i ponovo nastupa period i��ekivanja.

Putin je potpuno poremetio taj uobi�ajeni ciklus. On ne samo da stalno dr�i nivo koji su dostigli njegovi prethodnici, nego je udvostru�io rejting. To �e re�i da je ne samo "pobolj�ao" predstavu o sebi u javnosti nego je njegov "sveti lik" zasenio likove njegovih konkurenata: svi ostali imaju mnogo manje glasova nego pre pojave Putina.

Sociolozi visoku Putinovu popularnost obja�njavaju njegovom "neodre�eno��u": za gra�ane, on je jo� "svoj", jo� ga ne vezuju ni za kakve politi�ke interese i li�nosti (postalo je neva�no da je "Jeljcinov �ovek"), �to se ljudima posebno svi�a, jer onda mogu da ga poistovete sa sopstvenom predstavom nacionalnog junaka, da mu pripi�u ciljeve i odlike koje bi po njihovom uverenju morao da ima. Ako se tome doda i potreba za revan�om na Severnom Kavkazu - koja tinja u svakom Rusu, a verovatno i svakom �itelju Rusije izvan tog regiona - jasno je za�to je Putin, koji je postao simbol akcije za likvidaciju �e�enskog terorizma i separatizma, tako brzo dostigao apsolutni maksimum u broju glasova koje mu daju kao potencijalnom predsedniku.