Bura u Sijetlu
Uloga račića u svetskoj trgovini
Ono što je šokiralo javnost bio je kontrast između mirnih demonstranata i do zuba naoružanih policajaca, opremljenih šlemovima, štitovima i gas maskama, tako da su pre ličili na rođake Robokapa
Masovne demonstracije u Sijetlu
pred samit Svetske trgovinske organizacije (STO) prošle nedelje i brutalna intervencija
policije bili su u žiži svetske pažnje manje zbog toga što su usled nereda svetski
zvaničnici, uključujući i generalnog sekretara UN-a Kofija Anana i državnog sekretara
SAD Madlen Olbrajt, bili zatočeni u hotelu i što je otvaranje Samita bilo odloženo.
Medijsku senzaciju nije učinila većom ni činjenica da je tokom "Bitke za
Sietl" (Battle in Seattle), kako je događaj nazvan, po prvi put od Drugog
svetskog rata u nekom američkom gradu uveden policijski čas. Ova mera je tokom rata
važila za Japance nastanjene u SAD.
Za raspad sistema i divljanje u Sijetlu "najzaslužnija" je sudbina morskih kornjača, ali ne treba potceniti ni ulogu retke vrste leptira na globalne ekonomske tokove. Demonstracije su, naime, pokazale da sa prestankom hladnog rata ne samo da nisu nestale sve ideološke razmirice, već su na površinu izbili sukobi između principa unutar jedne ideologije - liberalizma. Naime, principi slobodne trgovine i poštovanja ljudskih prava, stubovi savremene liberalne demokratije, često se ukrštaju i u suprotnosti su jedni sa drugim, što naročito izlazi na videlo u pokušajima da se uredi svet koji se rapidno globalizuje. U ovu poshladnoratovsku zamku prvi je uleteo Bil Klinton koji je svojevremeno produžio status Kine kao najpovlašćenije nacije, uprkos strašnim pritiscima domaćeg javnog mnjenja da Kinu ekonomski izoluje zbog teških povreda ljudskih prava. Na sličan otpor Klintonova administracija naišla je i tokom nedavno završenih pregovora sa Kinom, kada su SAD odlučile da podrže kandidaturu Kine u STO, a da za uzvrat dobiju trgovinske olakšice i pristup najvećem svetskom tržištu. Prethodni protesti i ratovi različitih lobija po žestini se, međutim, ne mogu meriti sa onim što se prethodne nedelje događalo u Sijetlu.
BEZ MEHANIZAMA: Verovatno ste se već zapitali kakve veze imaju gorepomenute kornjače i leptiri sa sukobom principa globalne tržišne ekonomije i građanskim slobodama i pravima. Ali, da je veza očigledna, demonstracije verovatno ne bi ni krenule tako nepredviđenim tokom. Zato su se više desetina hiljada demonstranata prošle nedelje svojski potrudili da stvar učine jasnijom: jedna od lekcija bila je i ta da su stanovnici zapadnih zemalja, na primer, prinuđeni da jedu račiće iz uvoza uprkos tome što znaju da prilikom njihovog ulova strada i veliki broj danas ugrožene vrste morskih kornjača. Građanin sa razvijenom svešću o ekologiji može iz ličnog protesta da bojkotuje uvezene račiće i da se odrekne ukusnog delikatesa. Ali, takva osoba nemoćna je da spreči svoju vladu da uvozi po kornjače "genocidni" delikates, jer će je u tome onemogućiti oštre sankcije STO-a. S druge strane, STO nema mehanizme da privoli zemlje izvoznike ovog delikatesa da promene način ribarenja, jer bi zamena sadašnjih mreža onima iz kojih bi kornjače mogle da se spasu, ukoliko u njih zapadnu, iziskivala ogromna ulaganja. To bi povećalo cenu račića na svetskom tržištu, zbog čega ovaj proizvod ne bi više bio konkurentan, određena zemlja izgubila bi značajan izvoz prihoda. Što se leptira tiče, stvar je malo zamršenija, ali je otkriveno da je izvesna sorta pšenice, koja se uzgaja pomoću genetskog inženjeringa, dovela na rub propasti retku vrstu leptira (monarh), jer je utvrđeno da nova sorta loše utiče na njihovo zdravlje. No, pouka vezana za konkretnu vrstu leptira najbolje će se shvatiti u svetlu drevne kineske poslovice koja, iako datira iz vremena kada se nije ni sanjalo kakve je sve muke globalizacija u stanju da proizvede, ima izvesni proročki kvalitet: treptaj krila leptira na jednom kontinentu može izazvati uragan na drugom kraju sveta. Ako se, povrh svega, u vidu ima činjenica da igračke i odevni predmeti izrađeni rukama dečice često upregnute u prislini rad nesmetano dolaze do kupaca u onim zemljama u kojima se i za manja kršenja ljudskih prava ide u zatvor, onda je lakše razumeti zašto su demonstracije u Sijetlu bile tolko silovite. Ono što čudi, međutim, jeste zašto je policija bila toliko nepripremljena kada su različite grupe za ljudska prava, sindikati i nevladine organizacije mesecima pre samita najavljivali svoje namere. Brojni Internet sajtovi bili su ukrašeni mapama grada Sijetla sa označenim ulicama koje su demonstranti nameravali da zaposednu i na taj način spreče održavanje samita. Ono što je šokiralo javnost bio je, međutim, kontrast između mirnih demonstranata i do zuba naoružanih policajaca, opremljenih šlemovima, štitovima i gas maskama, tako da su pre ličili na rođake Robokapa.
STANARI PLANETE: Na dan početka Samita preko 25.000 mirnih demonstranata uputilo se ka stadionu gde je trajao miting sindikata. Prolazeći pored tržnog centra u srcu grada, uzvikivali su parole: "Mi smo stanovnici planete Zemlje!", "Sprečimo prislini rad u zemljama Trećeg sveta". Nevolje su nastale kada im se pridružila grupa anarhista poznata pod imenom Black block (Crni blok) čiji su se pripadnici, obučeni u crno i sa maskama na licima, zaleteli na radnje firmi Gap, svetski čuvenog proizvođača konfekcije i još poznatijeg proizvođača patika marke Nike. Razlog što su ove kompanije bile meta napada je što, navodno, obe koriste jeftinu radnu snagu pa i decu u zemljama Azije za proizvodnju skupih artikala. Na udaru se našla i najveći svetski proizvođač igračaka FAO Schwarz iz istih razloga. Demonstranti su pokušali da utiču na nasilnike uzvikujući: "Sramota", "Ne želimo nasilje", ali je grupica bila van kontrole. Nad gradom su ubrzo počeli da kruže helikopteri, a na ulice već prekrivene srčom slile su se interventne brigade. Umesto da krenu da hapse omladinu, policija je upotrebila suzavac a, po tvrdnjama svedoka, i gumene metke. Suze izazvane suzavcem morao je da obriše delegat iz Južnoafričke Republike Henk Kemfer, koji je imao prilike da se priseti domovine i dana kada je učestvovao u demonstracijama protiv aparthejda.
Na ulicama je zavladao haos koji se nastavio i u sredu kada su slike policajaca koji za noge vuku demonstrante i ubacuju ih u marice obišle svet. Prethodnog popodneva gradonačelnik Sijetla, jednog od najbogatijih gradova u SAD, Pol Šel zatražio je pomoć od Nacionalne garde. Uveden je i policijski čas, što je demonstrante dodatno iznerviralo i još čvršće ubedilo da sa protestima nastave i sutradan kada se očekivao dolazak Bila Klintona. Američki predsednik sproveden je u blindiranom automobilu do hotela, ali teško da je mogao da prepozna Sijetl. Radnje u centru grada već su bile polupane, i njegovo vozilo kretalo se po debelom sloju srče.
No, rat se nije odvijao samo na ulicama Sijetla. Sukobi su besneli i tokom samog skupa čiji je početak odgođen za dan. Naime, 135 zemalja članica STO-a do kompromisa dolaze mukotrpnim pregovorima koji umeju da potraju i godinama. U ovim sukobima najveće razlike pokazuju se između tzv. razvijenog Severa i siromašnog Juga, ali nesuglasica, kada je o svetskoj trgovini reč, ne manjka ni među vladama razvijenih zemalja. Nedavno je, tako, STO arbitrirao povodom "carinskog rata" između SAD i EU, jer su članice EU-a odbile da iz SAD uvoze hormonima tretiranu govedinu. Za uzvrat su SAD podigle tarife za uvoz delikatesa iz zemalja EU-a. STO je presudio u korist SAD, kao što je u prethodnom sukobu oko uvoza banana presudio u korist EU-a.
UMESTO SMIRIVANJA - RASPLAMSAVANJE: Potaknut neredima i zahtevima sindakata i organizacija za zaštitu ljudskih prava, Klinton je pokušao da smiri situaciju zalaganjem za uvažavanjem brige za očuvanje životne okoline i poštovanje ljudskih prava i radnih uslova. Takođe, obećao je da će i američki građani od sada imati više uticaja na odluke STO-a. "Ukoliko STO očekuje da dobije javnu podršku principima za koje se zalaže, javnost mora da ima pristup i uzme učešće u pregovorima." Klinton je dodao da STO mora da uvede sankcije prema zemljama koje krše osnovna ljudska prava i narušavaju ekološku ravnotežu. Ove reči, koje je trebalo da smire napetost kod kuće, rasplamsale su sukob među delegatima u STO-u iz nerazvijenih zemalja. Zemlje sa jeftinom radnom snagom, čije interese najglasnije zastupaju Indija, Egipat i Brazil, dočekale su Klintonovu izjavu na nož, jer je jeftina radna snaga njihov izvozni adut. Tajlandski ministar trgovine Supačai Panitčpakdi, koji treba da preuzme mesto predsedavajućeg u STO-u 2002, upozorio je da, ukoliko Klinton bude insistirao na svom obećanju, zemlje u razvoju mogu da istupe iz pregovora tokom naredne runde. Rečju, predstavnici zemalja u razvoju jedinstveni su bili u stavu da Klintonove reči nisu ništa drugo do pokušaj jačanja protekcionističke ekonomske politike u sopstvenoj zemlji, umotane u slatkorečivu retoriku o demokratiji. Da bi se izvele privredne reforme u zemljama trećeg sveta koje bi zadovoljile moderne standarde proizvodnje, neophodna su velika ulaganja ili krediti iz programa Svetske banke. Uprkos tome što Svetska banka ima fondove namenjene upravo osavremenjavanju privreda zemalja u razvoju i podizanju standarda, ova sredstva nisu ni izbliza dovoljna da bi se preko noći anulirale razlike između razvijenih i nerzavijenih. Ovaj proces dodatno otežavaju interesi multinacionalnih korporacija koje obrću astronomske profite upravo koristeći jeftinu sirovinu i radnu snagu nerazvijenih zemalja, pa makar to bile i diktatutre, poput Burme, na primer. Šta je onda postignuto na samitu u Sijetlu, čime bi mogla da se kompenzuje šteta učinjena tokom demonstracija? Ne naročito mnogo, jer je na samitu samo odlučeno šta će biti predmet pregovora u sledećoj rundi. Na dnevnom redu će se naći zahtev SAD i EU-a da Japan smanji subvencije poljoprivrednim proizvodima i na taj način omogući konkurentnost američke i evropske prehrambene robe. Japan i Brazil zahtevaće od SAD da ukinu damping na čelik i omoguće prodor njihovog čelika na američko tržište. A SAD i EU zatražiće od siromašnijih zemalja da poštuju autorska prava i suprotstave se pirateriji softvera, filmova i muzičkih izdanja. Na drugoj strani, u Sijetlu je iza nereda podvučena crta o šteti: tri miliona USD direktne materijalne štete i oko 10 miliona gubitaka, jer su se neredi dogodili u jeku božićne potrošačke groznice. Ali, tu cenu Sijetl može sebi da dozvoli. Samo od izvoza ovaj grad je prošle godine inkasirao preko 34 milijarde američkih dolara. Zato će demonstrantima i protivnicima STO-a biti teško da proglase pobedu, uprkos tome što su zamalo onemogućili rad samita. U borbi protiv globalizacije, ovo je pre dobijena bitka nego rat.
Duška Anastasijević
O globalizaciji se govori kao do
sada najvišoj fazi internacionalizacije međunarodne proizvodnje i kao o trećoj fazi
približavanja međunarodnih ekonomskih odnosa. 