Meriijani |
Vreme broj 466, 11. decembar 1999. |
Ženeva Računi Trogodišnje istraživanje revizorskih kuća po švajcarskim bankama otkrilo je da postoji preko 54.000 računa koji su najverovatnije povezani sa žrtvama holokausta i nacističkih progona. U izveštaju se detaljno opisuje kako su neke od banaka namerno slale "zavaravajuće izveštaje" Jevrejima koji su se raspitivali za imovinu svojih rođaka. Pre samo tri godine, Udruženje banaka Švajcarske tvrdilo je da ne postoji više od 800 računa čiji su vlasnici Jevreji nestali u nacističkim progonima ili članovi njihovih porodica koji bi novac mogli naslediti. Tada je rad nezavisne komisije utvrdio da ne postoje dokazi o namernom zametanju tragova ili uništavanju računa. Utvrditi koliko je bogatsvo na ovakvim računima izuzetno je teško, jer su se mnogi podaci o vlasnicima računa zagubili. Takođe, mnoge račune su zatvorile nepoznate osobe, prethodno, naravno, podigavši sav iznos. Ipak, Volkerova komisija tvrdi da ne postoji razlog da se ugovor između dve švajcarske banke i žrtava holokausta na isplatu odštete u iznosu od 1,25 milijarde američih dolara povećava. Svetski kongres Jevreja, jedna od najvećih organizacija uključenih u ugovor, složio se sa Volkerovom procenom. "S obzirom na broj naslednika i preživelih, ova suma se čini pravednom", izjavio je Elan Steinberg, visoki zvaničnik Svetskog kongresa Jevreja. "Većina vlasnika računa nije više među živima", dodao je Steinberg. "Jedino što tražimo od švajcarskih banaka jesu reči izvinjenja." Banke, s druge strane, tvrde da je Volkerova komisija nanela štetu njihovom ugledu. "Na naš račun izrečene su teške i dramatične optužbe", izjavio je Georg Krejer, predsednik Udruženja švajcarskih banaka. Bilo kako bilo, ovim izveštajem je završeno jedno od najkontroverznijih pitanja savremene švajcarske istorije, ali i sukob koji godinama tinja između SAD i švajcarskih vlasti koje su često prozivane za umešanost u ratno profiterstvo. Volkerova komisija naglasila je da je većina banaka bila susretljiva u ovom istraživanju koje je koštalo milione dolara. Ipak, on je dodao da su se izvesne banke suprotstavile "stranom mešanju", i naročito pomenuo Banque Cantonale de Geneve, koja je "pružila odlučan otpor istrazi". Ipak, najzanimljiviji delovi Volkerovog izveštaja odnose se na regulativu banaka da uskraćuju podatke Jevrejima, pri čemu se i ova pravila ne odnose na ostale klijente. Izveštaj navodi interni memorandum jedne banke iz 1969. u kome se kaže: "U slučaju da se klijenti Jevreji raspituju za sredstva sa računa koja su tridesetih bila prebačena u Nemačku, treba odgovoriti da banka ne čuva korespondenciju i zapisnike starije od deset godina." U drugom sličnom izveštaju iz 1975. eksplicitno se kaže da su ove mere neophodne da neko ne bi došao u priliku da tuži banku. Izveštaj navodi i slučaj vezan za račun koji je 1930. otvorio jedan ruski Jevrejin i na kome se do 1962. suma popela na milion švajcarskih franaka. Ali, po internom memorandumu, banka je imala pravo da ubere profit i prebaci ga na drugi, novootvoreni račun. Banka je sa naslednicima ovog povećeg bogatstva izravnala račune tek nedavno. Gvadalahara Sveti Nikola U zemljama sa znatnim brojem katolika 6. decembra je proslavljen Sv. Nikola, kada Deda Mraz deli poklone. Ali, katolička crkva u meksičkom gradu Gvadalahari optužila je Deda Mraza da je debela pijandura. Sv. Nikola je po predanju voleo nenametljivo da čini dobročinstva, a kasnije je postao biskup čudotvorac, zaštitnik siročadi, udovica i mornara. "Šta se desilo sa biskupom? Gde je nestao?", upitao se sveštenik iz Gvadalahare u uvodniku lista "Semanario" pod nazivom "Deda Mraz - uzurpator". "Danas je uzeo lik klovna, podbulih obraza, sa pivom u ruci, debelog stomaka, sa crvenim nosom pijandure i žandarmskim čizmama", piše sveštenik u članku. Sveštenik se takođe požalio da današnja deca upućuju pisma sa željama takvoj kreaturi namesto Hristovom čedu. "Ako je Sveti Klaus (skraćeno od Nikolaus) i uzurpirao ime Svetog Nikole, ne dozvolimo mu da uzurpira Hristovo mesto." Iako jedva da ima tragova sličnosti sa "pravim" Svetim Nikolom, sedmogodišnjem Pablu Gonzalesu on je i takav simpatičan: "On je dobar čovek jer se lepo ponaša i deci daje poklone." Vašington Produktivnost Prema izveštaju američkog ministarstva za rad, produktivnost u SAD je u trećem kvartalu 1999. godine porasla za 4,9 procenata u odnosu na isto razdoblje prošle godine, dok je cena rada blago snižena, što je po viđenju američkih ekonomista recept za nisku inflaciju. To je najveći rast produktivnosti u poslednjih sedam godina, što je iznenadilo i najhrabrije prognozere čija su se predviđanja zaustavljala na cifri od oko 4,2 procenta. Ovo je dobra vest za investitore jer otklanja svaku sumnju u povećanje inflatorne stope, mada je predsednik Federalnih rezervi Alan Grinspen poručio da bi eventualno smanjivanje produktivnosti neminovno vodilo ka tome. Dokle god američki radnici proizvode više za isto vreme, njihovi poslodavci mogu bolje da ih plaćaju bez potrebe da podignu cene. Ali, ako produktivnost opadne, pritisci da se povećaju plate neminovno će voditi inflaciji. Američka centralna banka već je tri puta povećala kamatne stope tokom ove godine nastojeći da spreči inflaciju dok ekonomija doživljava svoje najsvetlije trenutke od Drugog svetskog rata. Grinspen smatra da su za povećanje produktivnosti u poslednjih nekoliko godina zaslužna ogromna ulaganja u računarsku industriju i druge tehnologije. |