�eneva

Ra�uni

Trogodi�nje istra�ivanje revizorskih ku�a po �vajcarskim bankama otkrilo je da postoji preko 54.000 ra�una koji su najverovatnije povezani sa �rtvama holokausta i nacisti�kih progona. U izve�taju se detaljno opisuje kako su neke od banaka namerno slale "zavaravaju�e izve�taje" Jevrejima koji su se raspitivali za imovinu svojih ro�aka. Pre samo tri godine, Udru�enje banaka �vajcarske tvrdilo je da ne postoji vi�e od 800 ra�una �iji su vlasnici Jevreji nestali u nacisti�kim progonima ili �lanovi njihovih porodica koji bi novac mogli naslediti. Tada je rad nezavisne komisije utvrdio da ne postoje dokazi o namernom zametanju tragova ili uni�tavanju ra�una. Utvrditi koliko je bogatsvo na ovakvim ra�unima izuzetno je te�ko, jer su se mnogi podaci o vlasnicima ra�una zagubili. Tako�e, mnoge ra�une su zatvorile nepoznate osobe, prethodno, naravno, podigav�i sav iznos. Ipak, Volkerova komisija tvrdi da ne postoji razlog da se ugovor izme�u dve �vajcarske banke i �rtava holokausta na isplatu od�tete u iznosu od 1,25 milijarde ameri�ih dolara pove�ava. Svetski kongres Jevreja, jedna od najve�ih organizacija uklju�enih u ugovor, slo�io se sa Volkerovom procenom. "S obzirom na broj naslednika i pre�ivelih, ova suma se �ini pravednom", izjavio je Elan

Steinberg, visoki zvani�nik Svetskog kongresa Jevreja. "Ve�ina vlasnika ra�una nije vi�e me�u �ivima", dodao je Steinberg. "Jedino �to tra�imo od �vajcarskih banaka jesu re�i izvinjenja." Banke, s druge strane, tvrde da je Volkerova komisija nanela �tetu njihovom ugledu. "Na na� ra�un izre�ene su te�ke i dramati�ne optu�be", izjavio je Georg Krejer, predsednik Udru�enja �vajcarskih banaka. Bilo kako bilo, ovim izve�tajem je zavr�eno jedno od najkontroverznijih pitanja savremene �vajcarske istorije, ali i sukob koji godinama tinja izme�u SAD i �vajcarskih vlasti koje su �esto prozivane za ume�anost u ratno profiterstvo. Volkerova komisija naglasila je da je ve�ina banaka bila susretljiva u ovom istra�ivanju koje je ko�talo milione dolara. Ipak, on je dodao da su se izvesne banke suprotstavile "stranom me�anju", i naro�ito pomenuo Banque Cantonale de Geneve, koja je "pru�ila odlu�an otpor istrazi". Ipak, najzanimljiviji delovi Volkerovog izve�taja odnose se na regulativu banaka da uskra�uju podatke Jevrejima, pri �emu se i ova pravila ne odnose na ostale klijente. Izve�taj navodi interni memorandum jedne banke iz 1969. u kome se ka�e: "U slu�aju da se klijenti Jevreji raspituju za sredstva sa ra�una koja su tridesetih bila preba�ena u Nema�ku, treba odgovoriti da banka ne �uva korespondenciju i zapisnike starije od deset godina." U drugom sli�nom izve�taju iz 1975. eksplicitno se ka�e da su ove mere neophodne da neko ne bi do�ao u priliku da tu�i banku. Izve�taj navodi i slu�aj vezan za ra�un koji je 1930. otvorio jedan ruski Jevrejin i na kome se do 1962. suma popela na milion �vajcarskih franaka. Ali, po internom memorandumu, banka je imala pravo da ubere profit i prebaci ga na drugi, novootvoreni ra�un. Banka je sa naslednicima ovog pove�eg bogatstva izravnala ra�une tek nedavno.

Gvadalahara

Sveti Nikola

U zemljama sa znatnim brojem katolika 6. decembra je proslavljen Sv. Nikola, kada Deda Mraz deli poklone. Ali, katoli�ka crkva u meksi�kom gradu Gvadalahari optu�ila je Deda Mraza da je debela pijandura. Sv. Nikola je po predanju voleo nenametljivo da �ini dobro�instva, a kasnije je postao biskup �udotvorac, za�titnik siro�adi, udovica i mornara. "�ta se desilo sa biskupom? Gde je nestao?", upitao se sve�tenik iz Gvadalahare u uvodniku lista "Semanario" pod nazivom "Deda Mraz - uzurpator". "Danas je uzeo lik klovna, podbulih obraza, sa pivom u ruci, debelog stomaka, sa crvenim nosom pijandure i �andarmskim �izmama", pi�e sve�tenik u �lanku. Sve�tenik se tako�e po�alio da dana�nja deca upu�uju pisma sa �eljama takvoj kreaturi namesto Hristovom �edu. "Ako je Sveti Klaus (skra�eno od Nikolaus) i uzurpirao ime Svetog Nikole, ne dozvolimo mu da uzurpira Hristovo mesto." Iako jedva da ima tragova sli�nosti sa "pravim" Svetim Nikolom, sedmogodi�njem Pablu Gonzalesu on je i takav simpati�an: "On je dobar �ovek jer se lepo pona�a i deci daje poklone."

Va�ington

Produktivnost

Prema izve�taju ameri�kog ministarstva za rad, produktivnost u SAD je u tre�em kvartalu 1999. godine porasla za 4,9 procenata u odnosu na isto razdoblje pro�le godine, dok je cena rada blago sni�ena, �to je po vi�enju ameri�kih ekonomista recept za nisku inflaciju. To je najve�i rast produktivnosti u poslednjih sedam godina, �to je iznenadilo i najhrabrije prognozere �ija su se predvi�anja zaustavljala na cifri od oko 4,2 procenta.