Moskva noću

Ćirilični hip-hop

Na dnevnoj svetlosti ruski tinejdžeri izgledaju baš kao i svi drugi mladi ljudi širom sveta. Međutim, kada padne noć, pojavljuju se pijani ruski tinejdžeri izbrijanih i ožiljcima izbrazdanih glava, odeveni u prljave, izbledele farmerke. Dečaci kojima je brada tek iznikla ispijaju votku iz flaše u jednom cugu

Dvadesetdevetogodišnji Kiril mi je upravo rekao da mu je hip-hop spasao život. Nije zvučao melodramatično, iako Rusi stvarno mogu da odu u melodramu. Bilo je to 1985. godine, kada je prvi put odgledao "Brejkdens" na prošvercovanoj video traci, i to što je video činilo mu se krajnje egzotičnim, možda čak i romantičnim. U poređenju sa njegovom sivom svakodnevicom, film je bio "svet u boji" iz snova, i uskoro je postao opsednut. Hip-hop je odredio njegov život, kaže on, i odvukao ga od mračne perspektive života u kriminalu i, na kraju, od zatvora. "Još uvek ne pušim i ne pijem alkohol zahvaljujući brejk-densu", kaže Kiril.

Nalazim se ispod plavog neba u moskovskom Olimpijskom selu, sagrađenom 1980. godine, u pratnji Kirila i njegovih brejkdens pajtosa, i posmatramo neke od najnovijih grafita koje su ispisali članovi lokalne bande. Većinom su to proste i otrcane fraze, klišei kojima bande obeležavaju svoju teritoriju, ali tu i tamo neki grafit Kirilu zapadne za oko i on ga prokomentariše. On i njegovi prijatelji su poznate ličnosti u tom kraju. Glas da su se pojavili proneo se munjevitom brzinom, i uskoro se pojavila grupica radoznalih tinejdžera, skupljenih u senci srebrnog brezinog drveta. Kiril i kompanija vodili su prošle godine hip-hop prodavnicu u kojoj su prodavali ploče, trenerke i drugu odeću. Sporadično se pojave na državnoj televiziji i u radijskim emisijama, a tokom mog boravka nastupali su pred gradonačelnikom i ostalim uvaženim ličnostima, u okviru godišnje moskovske proslave.

Dečaci ispod breze polako su se i bojažljivo izvukli iz senke i, čvrsto držeći školske vežbanke u ruci, zatražili autogram. Kiril je bio prilično snužden nekoliko trenutaka pre tog susreta, dok smo se vozili 'ničijom zemljom', teritorijom koja ne pripada nijednoj bandi. U postkomunističkoj Rusiji tinejdžeri su uglavnom na najnižem položaju u piramidi na čijem su vrhu pobednici, i već u petnaestoj godini upleteni su u mrežu sve većeg broja uličnih bandi.

VOTKA I LEPAK: Heroin dolazi u Moskvu iz bivših sovjetskih republika Azerbejdžana i Tadžikistana po smešnoj ceni, ali moskovska omladina još uvek bira lepak i jevtinu votku, iako je to samo pitanje vremena. Razočarana, neprilagođena i besna, ruska omladina, kojoj je na smrt dosadno, pomalo se izgubila. Utehu traži u američkom gangsterskom repu i filozofiji koja slavi oružje i novac zarađen preko noći. "Klinci su lenji, i uvek tragaju za lakšim načinom", smatra Kiril. "Nabave oružje, obuku vrećaste pantalone i misle da su veliki bosovi. Mnogo je više utehe i smisla u hip-hopu nego u oružju i vrećastim pantalonama."

"Pomoću hip-hopa možeš da izgradiš sebe, i mi pokušavamo da pokažemo klincima šta može da se uradi sa sopstvenim telom i umom", kaže Kiril. "Moja budućnost je izgledala prilično mračno dok sam bio dete, a ovoj deci je danas još gore. Zato im je potreban hip-hop, čak i više nego što je bio potreban meni. Privlačnost oružja je veoma velika, i ne treba je potcenjivati. Ja sam sveštenik koji je došao da ih spasi."

Sveštenička profesija može da bude opasna. Kiril i njegova ekipa su pre dve godine gostovali u jednoj radio emisiji, i iznosili svoje mišljenje o negativnim stranama poezije koja dominira gangsterskim repom. Posle emisije ih je napala banda na motorima, naoružana lancima i noževima. "Mi nismo hteli da nipodaštavamo rep poetiku, samo smo objašnjavali da ne doživljavamo muziku na taj način", kaže Kiril. Dvojica iz njegove grupe su završila u bolnici.

U Rusiji je oduvek postojala velika podela - na one koji imaju i one koji nemaju. Nekad je članstvo u svemoćnoj Komunističkoj partiji obezbeđivalo pristojan život, a danas je svemoćna zelena novčanica - američki dolar. Iako se prilikom plaćanja u prodavnicama zvanično priznaje jedino ruska rublja, stvarni vladar je američki dolar. Dolar je stabilan, za razliku od ruske rublje; dolarom se plaćaju najnoviji modeli 'mercedesa' (uglavnom ukradeni u Nemačkoj), i potplaćuju 'saradnici'. Jedino se osnovne namirnice plaćaju u rubljama. U međuvremenu, ruski novi bogataši provode slobodno vreme u Turskoj, Parizu ili Londonu, a njihova deca nose "najk" patike i najnovije odevne predmete iz kolekcije 'Hilfiger'.

Hip-hop, ili street beat, nikada nije bio snažniji u bivšem Sovjetskom Savezu. Tokom vikenda više od 50.000 ruskih tinejdžera okupilo se na Crvenom trgu da vidi svoje omiljene grupe i di-džejeve na bini. Pošto je koncert bio besplatan, bilo je mladih ljudi iz različitih društvenih kategorija - onih koji imaju dolare, podjednako kao i onih koji ih nemaju. U stvari, jedina zajednička crta ove dve grupe mladih je street beat, oni čak i liče jedni na druge.

KAD PADNE NOĆ: Na dnevnoj svetlosti ruski tinejdžeri izgledaju baš kao i svi drugi mladi ljudi širom sveta - nose ruksake na leđima, vrećaste pantalone ili tri-četvt šortseve, dukseve sa oznakama američkog hokejaškog ili košarkaškog tima. Na londonskim ulicama i američkim avenijama nimalo se ne bi razlikovali od ostale dece. Međutim, kada padne noć, pojavljuju se pijani ruski tinejdžeri izbrijanih i ožiljcima izbrazdanih glava, odeveni u prljave, izbledele farmerke. Dečaci kojima je brada tek iznikla ispijaju votku iz flaše u jednom cugu. Upravo oni najviše interesuju Vadima, londonskog di-džeja ruskog porekla, zato što stvarno žive hip-hop život za razliku od dece 'novih bogataša'. Hip-hop nije za njih novi trend koji su prihvatili sa zapada, već je sastavni deo njihovog života, njihovog identiteta. Kada sebi ne mogu da priušte odgovarajuću opremu, prinuđeni su da improvizuju i stvaraju muziku bez "Akai" uređaja za semplovanje. "Iako ne mogu da slušaju Vadimov CD na uređajima sa nalepnicom 'Jazz Didge', njihova energija i odlučnost održaće hip-hop scenu u Rusiji", nada se Vadim. "To što je hip-hop potekao iz Amerike ima veze sa onim što su tamošnji reperi poručivali. Oni su predstavljali razočaranu omladinu iz blokova u kojima se sve dešavalo, i sami su postavljali svoja pravila." Tako je bilo pre 20 godina, a danas je muzika razočaranih američkih klinaca postala deo industrije koja pravi milijarde dolara i dominira popularnom muzikom širom sveta. Do sada su ruski hip-hop akteri bili blede kopije američkih prethodnika, i u finansiranju njihovih projekata često je učestvovala mafija sa 'keš lovom'. Iako su bili jako popularni, nisu zapravo znali šta se dešava na ulici. U takvom okruženju je nastala jedna sjajna grupa, 'biser među veštacima' - tri di-džeja i jedan em-si oformili su grupu nazvanu 'Legalni poslovi'.

Očekuje se da će album 'Legalnih poslova', predviđen da ugleda svetlost dana tokom ovog meseca, promeniti kulturu omladine Rusije za sva vremena. Nastao je prelomni trenutak - 'Legalni poslovi' su naučili kako da uklope muziku i ruski jezik na ubedljiv, hip-hop način. Menjali su izgovor određenih reči stavljajući akcenat na neke druge slogove u rečima, i tako postali prvi Rusi koji su stvorili sopstveni sleng. "Hip-hop je mnogo više od muzike za novu fast-food kulturu", kaže di-džej Tonic, Dimitrij Semenov. "Hip-hop je sve, i u Rusiji postoji potreba za domaćim hip-hopom kao što je naš." Tinejdžeri, posebno oni sa dolarima, gladni su ruskog hip-hopa. Koncert koji je američki hip-hop pionir Ice T održao pre neko veče bio je slabo posećen. Koncert nije propao samo zbog odsustva entuzijazma kod izvođača, već zato što je publika sve njihove numere čula već nekoliko puta, a nije ih nikada razumela. S druge strane, "Legalni poslovi" pevaju na njihovom maternjem jeziku, i omladina u stihovima prepoznaje sebe. I pre nego što je album izdat drugi reperi su počeli da kopiraju stil "Legalnih poslova".

"IMIDŽ" OD 9 MM: Vadim je uzbuđen što je svedok nastanku originalnog omladinskog kulturnog pokreta u Rusiji. Možda je u pravu. Posle kratkotrajnog koketiranja sa soft-rok muzikom, haus i tehno zvukom, nova generacija mladih je izbila na površinu. Ovi mladi ljudi jedva da su prohodali kada je Gorbačov prvi put predstavio koncept nazvan "perestrojka" i "glasnost". Tada nije bilo ničega, moskovske ulice i trgovi su bili su prazni, ili su se mogle videti grupe disciplinovanih mladih ljudi u obaveznoj školskoj šetnji. Omladina danas visi na svim ćoškovima; organizovani su kao ekipe, grupe ili plemena, nose odeću koja ima određeno značenje, imaju izgrađen muzički ukus i upadaju u nevolje. Izmenio se i izgled čuvenog Oktobarskog trga, izgrađenog 1917. godine u slavu oktobarske revolucije. Na ogromnom mermernom podnožju Lenjinove statue vide se tragovi skejtbordova, koje su vozači dasaka ostavljali za sobom. Nastupila su zbunjujuća vremena za sve Ruse, ne samo za staru komunističku gardu.

Milicija, zadužena za očuvanje reda na koncertu, posmatrala je mlade ljude sa dubokim prezirom, u noći kada je hip-hop ritam zatresao zidove Kremlja i ustalasao večiti plamen. S druge strane, mladi ljudi nemaju poštovanja za autoritete i previše su besni. Drugog dana koncerta, u nedelju uveče, atmosfera se već uveliko promenila, pijani posetioci su počeli da bacaju projektile na binu. Počela je modna revija i na scenu je izašla crna manekenka. Članovi bandi su podivljali, počeli su da bacaju velike i teške flaše u njenom pravcu, praveći gestove koje su karakteristične za njihove bande. Manekenka je odvedena sa scene u pratnji milicije. Kada se pojavio MC Pans, crni reper iz "Legalnih poslova", situacija se potpuno otrgla kontroli - reper je završio sa krvavom glavom. Kiril kaže da su skinhedsi izazvali nered. Ruski skinhedsi obožavaju hip-hop, ali mrze crnce. Oni nisu deklarisani rasisti, samo su besni, a crnci su idealna meta, ukoliko nema neke druge. U odsustvu etničkih manjina, oni se okreću jedni protiv drugih, obično na fudbalskim utakmicama.

Iracionalno ponašanje lokalnih skinhedsa je najmanje Kirilova briga. Problem može da bude glorifikacija oružja u pesmama - neki mladi um može da pomrači pod uticajem gangster-repa. U gradske hip-hop klubove ulaze mladi naoružani ljudi. Većina ipak drži svoje pištolje ispod jastuka, ili u kolima, ali nekolicina ponosno pokazuje svoje 9mm pištolje. Sutradan sam video jednog osmogodišnjeg dečaka kako igra brejk-dens sa svojim prijateljima. Dok je igrao, mali pištolj-igračka ispao je iz njegovih pantalona.

Zamolio sam prevodioca da ga upita zašto nosi tu igračku. Dečak je izgledao zbunjen, ne mogavši da shvati zašto ga to pitam. "To je deo mog hip-hop imidža", promucao je stidljivo. Dečak je već posedovao vrećaste pantalone, a jednog dana, ukoliko izdvoji manje od 100 dolara, imaće i pravi pištolj. Hoće li Kirilu poći za rukom da ga ubedi kako za hip-hop nije potrebno ništa od toga?