Bitka za �in�uve

Monarhisti�ka nostalgija aktuelnom re�imu odgovara, jer je za njega potpuno bezopasna

Kako god okrene�, "na ovim prostorima" je te�ko, gotovo nemogu�e pobe�i od pri�e o diktatorima. Ko o �emu - Englezi o vremenu, kurve o po�tenju, vojska o skra�enju, a Srbi, Hrvati i njima sli�ni oblici �ivota (ako ima sli�nih) o svojim omiljenim tiranima i samodr�cima. Sada se, eto, u susednoj i prijateljskoj dr�avi Hrvatskoj digla velika pra�ina oko novog filma popularnog mladog reditelja Vinka Bre�ana "Mar�al". Jo� od prvih najava filma, "dr�avotvorni" hadezeovski komentatori rogu�ili su se na ideju da se o Drugu Titu i njegovom vremenu progovori druga�ije, mimo kli�ea nove podobnosti. Dr�avna televizija je, na osnovu ugovora s distributerom, pred premijeru prikazivala najavne spotove i for�pane, a onda naprasno odustala (ne�to poput afere oko Dragojevi�evih "Rana"), i ispostavilo se da je sve - od fabule, replika glumaca i celog "konteksta" filma - krajnje sporno. Ipak, premijera je odr�ana, a na njoj je bilo �ak i pevanja "Dru�e Tito mi ti se kunemo", dok je Vinko Bre�an publiku pozdravio - partizanskim pozdravom...

Na prvi pogled, moglo bi se re�i da bi se cela stvar mnogo dopala, recimo, drugarici Miri Markovi� ili onom u�izmljenom reditelju pozori�nih spektakala koji je pod stare dane postao statista u jednom dugometra�nom srpskom real life hororu. Ali, sa simbolima treba oprezno, jer se i njihov zna�enjski predznak menja u zavisnosti od dru�tvenog konteksta u kojem se odre�eni simbol "ukazuje". Ovde dolazimo do ta�ke u kojoj se razilaze srpski i hrvatski dominantni ideolo�ki poredak, oba s primetnom te�njom da monopolizuju nacionalni simboli�ki prostor, da podjarme re�i i slike i svedu ih na Jedinu Mogu�u Dimenziju, da re-konstrui�u (�ak i retroaktivno!) po svojoj meri oficijelni vrednosni poredak, a da ono �to ostane izvan njihovog obzorja proglase za "otpadni�ko". Ho�e se re�i ovo: kada u dana�njoj Hrvatskoj Vinko Bre�an pozdravlja po "partizanski" ili kada ve�iti pulski pankeri "KUD Idijoti" pevaju Bandiera rossa ili stavljaju zvezdu petokraku na omot svog albuma, onda je to subverzivno utoliko �to em ide uz nos radikalno desni�arskoj ideologiji vladaju�e stranke, em uspostavlja kakvu-takvu (od)branu protiv nametnutog, ideolo�kim himerama inspirisanog diskontinuiteta, koji je raspolutio �ivote ljudi u Hrvatskoj: vladaju�a ideologija ih, naime, agresivno i besprizivno uverava da je sve u �emu su �iveli do 1990. bio crni tutumrak komunizma i Jugoslavije u kojoj je "hrvatski narod stenjao pod srpskom �izmom" (valjda opankom?!). Uop�te, od po�etka devedesetih svako "levi�arsko" javno istupanje, svaka autodefinicija nekog "javnog subjekta" (pojedinca ili grupe ljudi, institucije, stranke...) kao dela bilo kakve "levice" predstavlja zve�e�i �amar dru�tvenom moralu. Ovome nasuprot, u srpskom kontekstu, "levo" i "levica", sa sve rekvizitarijem raznih simbola-stra�ila poput nare�ene petokrake zvezde (koju alpinisti onomad sve�ano detronira�e sa kupole Skup�tine Beograda, u jednom od najja�ih simboli�kih gestova u novijoj istoriji srpske politike), kao i sa pozivanjem na "partizanske tekovine", jesu u osnovi "desni", tj. "konzervativni" simboli, obele�ja po�eljnosti statusa quo, amblemi kojima se establi�ment kiti u nameri da naglasi kontinuitet vlasti, kontinuitet na�ih �ivota, postojanost simboli�kog poretka u jedinoj zemlji u kojoj se Berlinski zid jo� dobro dr�i (sa sve reinkarnacijama drugova Honekera i �ivkova, na koje mi upadljivo li�e notorni potpredsednici srpske vlade...). �to bi rekla drugarica Markovi� - vlast je krvlju ste�ena (u "revoluciji") i samo krvlju mo�e biti izgubljena.

Ako se Hrvati, vra�aju�i se u vreme pre sada�nje vlasti, ma�aju za vreme Tita i komunizma, Srbi moraju - zbog spominjanog simboli�kog i stvarnog vi�edecenijskog kontinuiteta vlasti - da posegnu dublje u pro�lost: sve do monarhije. Problem je samo u tome �to, za razliku od Hrvata koji se s Titom samo zezaju, ovde mnogi s re-vaspostavljanjem monarhije misle sasvim ozbiljno. Po�to su onako celomudreno zagledani u Virove Istorije, operetska priroda i groteskna dimenzija celog "restauratorskog" poduhvata im, naravno, potpuno izmi�e. Utoliko i monarhisti�ka nostalgija aktuelnom re�imu odgovara, jer je za njega potpuno bezopasna: mogu�nost da Srbija ponovo bude kraljevina jedva da je ne�to ve�a od �ansi da Tovari� Tito ustane iz groba, otrese pra�inu s mar�alske uniforme i podvikne: Majku vam Bo�iju! Monarhija je, naime, stvar kontinuiteta: kad se on jednom naru�i - koliko god "nelegitimno", "nasilno" etc. - povratka nazad nema. �to je jo� va�nije, tra�enje vremena i energije oko monarhizma produ�ava �ivot sada�njem re�imu jer je njegovo "republikanstvo", koliko god bilo sumnjivog kvaliteta, simboli�ki superiorno, �to se ovde olako previ�a: sve evropske dr�ave ionako su republike, �ak i one (naro�ito one!) koje se zovu kraljevinama. Samo su tamo, po severnoj Evropi, ljudi previ�e fini da bi sekirali biv�eg Kralja, pa ga pu�taju da ostane u dvoru, u kemp-imitaciji �ivota svojih dalekih predaka. Jer, kralj koji ne vlada - nije ni�ta (a najmanje nekakav dr�avni "ku�edoma�in" kako to zami�lja ovda�nja prazilu�ka pamet). Samo sme�ni �ikica kojem bogata dru�tva pla�aju pozama�nu apana�u da sedi mirno i ne dira ni�ta, po�to je "porodi�no" priglup, i da svog najstarijeg sina - sada ve� pravog malog degenerika - u�i da nasledi "dostojanstveno" batlersko dr�anje dvorskog pauna.

Na �ta, dakle, simboli�ki "referira" onaj na-prvi-pogled-prepoznatljivi akt otpora jednom ili drugom re�imu? Na "nemogu�e", "neostvarive" retro-simbole. U Hrvatskoj je ta stvar jasna: nikome od "titologa", jugonostalgi�ara, ovakvih ili onakvih levi�ara ne pada na pamet da restaurira komunizam, odnosno tito-kardeljevski "socijalizam s ljudskim likom": simboli iz "levog" imaginarijuma prisutni su na sceni samo zato da nerviraju HDZ-ove kerbere i neousta�ke fanatike. Povratak Hrvatske u "normalu" bi�e, dakle, relativno kratak i bezbolan, utoliko �to joj - sa Autokratom na odlasku - i ne preostaje ni�ta drugo nego da se postepeno transformi�e u prozai�nu demokratsku dr�avu, oslobo�enu vladavine "levih" ili "desnih" mesija: prosto, sve retro-fiksacije su i�ivljene, ostao je samo "kraj istorije", ona utopijska Fukujamina gra�ansko-liberalna Ve�nost. Ovde �e biti mnogo ve�ih problema, koji nikako nisu samo stvar preganjanja oko simbola: ovde se jo� vodi bitka oko bezvrednih �in�uva iz II svetskog rata, te oko Druga Tita i Kralja Pere, �to �e re�i da su svi dominantni akteri politi�ke scene re�eni da Srbiji ne dopuste da odraste i utekne iz nesre�nog XX veka.