Mitrohinov arhiv (7)

Veliko razo�aranje

Intervencija Var�avskog pakta u �ehoslova�koj 1968. podstakla je preispitivanja kod mnogih komunista. Postajalo je o�igledno da se ideologija sve vi�e i sve �e��e oslanja na nasilje protiv ve�ine stanovni�tva, da tu nikakve demokratije nema i da je ceo projekat "realnog socijalizma" pred bankrotom. Jo� dvadeset godina realsocijalizam je izdr�ao, da bi na kraju propao sam od sebe i bez ve�e pomo�i spolja. Mitrohinov arhiv pun je indikacija o sumnjama i frustracijama unutar tajnih slu�bi Isto�nog bloka

U devet sati ujutro 21. avgusta 1968, kad su sovjetske trupe ve� zaposele Prag, potpukovnik Bohumil Molnar, veteran StB-a (dr�avne bezbednosti �SSR) i saradnik Ivana Sjerova (biv�eg predsednika KGB-a) u gu�enju ma�arskog ustanka 1956, zbog �ega je na poklon dobio gravirani pi�tolj sa posvetom, okupio je naro�itu grupu oficira StB-a. Grupu je odabrao KGB, a zadatak joj je bio da uhapsi Aleksandra Dub�eka i njegove pristalice u Prezidijumu KP�S. "Li�avam vas slobode u ime radni�ko-selja�ke vlade druga Indre", izjavio je on Dub�eku, koji nije bio preterano impresioniran; kasnije �e re�i da mu se �inilo kako Molnar zaboravlja nau�eni tekst.

Alojz Indra i ostali �lanovi kvislin�ke vlade �ekali su u sovjetskoj ambasadi da im se ka�e kako i kada �e preuzeti vlast. Tu je do�lo do promene planova: naime, Indra i njegova grupa obe�ali su KGB-u da �e invazija dobiti podr�ku ve�ine �lanova Politbiroa, ali to se nije desilo. �tavi�e, pasivni otpor i opstrukcija �irom zemlje postali su kao blato u koje se zaglavila sovjetska vojno-policijska ma�ina. Jurij Andropov je bio posebno zabrinut zbog stanja u StB-u, naro�ito u Prvoj upravi (spoljna �pijuna�a). Ta je briga imala svoje jake razloge: StB je, naime, bio mo�da najuspe�nija "bratska slu�ba" KGB-a, sa mogu�im izuzetkom isto�nonema�ke HVA-e (orijentisane pre svega na Zapadnu Nema�ku). Prsti i tragovi StB-a otkrivani su u nizu raznih zemalja Zapada i Tre�eg sveta; ta je slu�ba imala odli�ne odnose sa teroristi�kim organizacijama kakve su PFLP, PLO, "Brigate rose", RAF (Baader-Meinhoff), a u svoje ve�e uspehe ubraja i penetracije u zapadne slu�be (naro�ito CIA-u, o �emu kasnije) i veoma efikasnu nau�nu i industrijsku �pijuna�u, do koje je Bloku bilo veoma stalo. Nije, dakle, �udno �to se Andropov zabrinuo nad slede�om depe�om pra�ke rezidenture KGB-a:

"U Prvoj upravi StB-a raspaljene su nacionalisti�ke strasti i dolazi do antisovjetskih ispada: uklonjena je sovjetska zastava, javljaju se antisovjetske parole, dolazi do incidenata sa sovjetskim vojnim jedinicama koje su poslate da �uvaju stare zgrade Prve uprave, obave�tajci be�e u ilegalnost, vra�aju legitimacije i daju otkaze u znak protesta zbog dolaska sovjetskih trupa..." itd. �tavi�e, partijski komitet Prve uprave StB-a u plenarnom sastavu izglasao je rezoluciju kojom pru�a podr�ku Dub�eku i njegovom Politbirou, protestuje protiv intervencije i zahteva partijsku odgovornost kadra KGB-a infiltriranih u StB; drugim re�ima - vrhunski bezobrazluk.

DESNE SNAGE: KGB �e zatim otkriti da je rezident StB-a u Njujorku, kodno ime "Patera", uzalud insistirao kod �e�kog ministra inostranih poslova Jir�ija Hajeka da - protivno dogovoru s Moskvom - pokrene u Savetu bezbednosti UN-a pitanje okupacije �ehoslova�ke: "Ako ne pokrenemo to pitanje u Savetu bezbednosti, na� �e nas narod s pravom smatrati za izdajnike", navode se njegove re�i u jednoj depe�i KGB-a do koje je Mitrohin do�ao. U Va�ingtonu je rezident StB-a sa suzama u o�ima rekao Olegu Kaluginu, tada�njem �efu odseka za politi�ku �pijuna�u rezidenture KGB-a: "Moja deca �e vas mrzeti zbog ovoga �to ste uradili mojoj zemlji. Nikada vam ne�e oprostiti ovo �to se desilo." KGB je nekoliko godina sistematski �istio StB od "desnih snaga", ali se ta slu�ba vi�e nikada nije vratila na prethodni nivo.

�ok zbog slamanja pra�kog prole�a nije pogodio samo StB; od 1968. nadalje Mitrohin nailazi na sve �e��e indicije da ideolo�ki monolitizam u KGB-u popu�ta i da se agenti, naro�ito duboko infiltrirani "ilegalci", prepu�taju "nepotrebnim i �tetnim" preispitivanjima svoje uloge i uloge SSSR. Herojsko doba �pijuna zbog ideje nepovratno je pro�lo; vi�e ne�e biti "veli�anstvenih" agenata iz tridesetih godina niti njihovih legendarnih kontrolora; fanati�na vera u pobedu komunizma i radni�ke klase koja je pokretala te ljude, kako na terenu tako i unutar KGB-a, bespovratno je i��ezla. Ostale su samo tri vrste �pijuna: avanturisti, pla�enici i birokrati. Razo�arani legendarni �pijun-ilegalac Konon Trofimovi� Molodi (poznatiji kao "Gordon Lonsdejl" iz �uvene afere iz �ezdesetih u Britaniji) umro je razo�aran, od pi�a, ali je svom kolegi D�ord�u Blejku poverio da je duboko nezadovoljan "birokratijom, nesposobno��u i neefikasno��u sovjetskog dru�tva". Molodi nije krio svoje stavove i umro je marginalizovan, iako je sahranjen sa svim po�astima i uvr��en u �pijunski Panteon KGB-a. U arhivima je ostala jedna njegova depe�a iz Londona, analiza �ansi KGB-a za regrutovanje novih "veli�anstvenih". U njoj Molodi rezignirano poku�ava da objasni Centru kako vi�e nema nade da se ponove uspesi iz tridesetih godina, kada su mladi idealisti verovali u komunizam, revoluciju i bolje dru�tvo; jedino �to u toj depe�i ne pi�e sasvim doslovno jeste da je SSSR do kraja iskompromitovao ideju komunizma.

NEPRAVILNI STAVOVI: Agenti KGB-a u zapadnim zemljama, ali i u civilizovanoj i nekada bogatoj i demokratskoj industrijskoj zemlji kakva je �ehoslova�ka, bili su izlo�eni velikim isku�enjima, tim ve�im koliko je uverljivost komunisti�ke ideologije opadala. Arhivi KGB-a ne govore ni�ta o frustracijama i preispitivanjima agenata na terenu, o razo�aranjima i gubitku vere; o tome govore arhivi drugih slu�bi. Za razliku od svojih kontrolora i �efova u Centru, agenti na terenu su suvi�e dobro poznavali stvarnost i �ivot na Zapadu i u jednoj �ehoslova�koj da bi se zavaravali kako u�estvuju u moralnom krsta�kom ratu za odbranu socijalizma, a protiv zapadnog imperijalizma. U arhivima se, ipak, javljaju primedbe kako se agenti "ilegalci" ponekad vra�aju u SSSR sa "nepravilnim stavovima", ponekad toliko "nepravilnim" da ih je to ko�talo karijere. U jednoj depe�i iz rezidenture KGB-a u Budimpe�ti izve�tava se o razgovorima "ilegalke" pod kodnim imenom "Erna" sa tamo�njim kolegama, dok se vra�ala iz Moskve za Kanadu, gde je bila infiltrirana nekoliko godina ranije. Agent "Erna" je - ka�e se u depe�i - izrazila razne nedoumice: kako je Partija dozvolila novi kult li�nosti posle Staljinovog; za�to se lansiraju toliki "sputnjici" dok narod nema dovoljno da jede; za�to u Moskvi ona nije smela slobodno da govori ono �to misli, jer su je o�igledno �udno gledali, i u tom pravcu. Agent "ilegalac Gromov" (Vasilij Gordijevski), jedan od prvih infiltriranih u �ehoslova�ku po�etkom 1968, govorio je svom mla�em bratu Olegu Gordijevskom (kasnijem rezidentu u Londonu koji je prebegao Englezima) da u�i jezike da ne bi zavr�io u nekoj rupi poput Bratislave ili Sofije, nego da bi �iveo kao gospodin u zapadnim prestonicama. Agent "ilegalac Fjodorov", koji je tako�e u Pragu radio pod la�nim imenom (Valter Brade), opisao je sovjetsku ulogu tokom "normalizacije" �ehoslova�ke kao "ulogu saobra�ajca koji samim svojim prisustvom uvodi red". Od ekipe "ilegalaca" uba�enih da podrivaju pra�ko prole�e 1968. njih nekoliko nije izdr�alo moralne dileme i preispitivanja. Agent "Ala" (Galina Linickaja) poku�ala je samoubistvo posle par godina, �to se nije o�ekivalo od ina�e �ivahne i seksualno veoma aktivne inteligentne mlade �ene; pominju se "pove�ani cinizam" i alkohol. Pi�e je bilo �e��a posledica: agent "Gromov" umro je od alkoholizma 1972, u 31. godini. Agent "Bohun" (Genadij Bljabin) i njegova �ena le�eni su od alkoholizma posle boravka u Pragu.

OPRO�TAJ: Najte�e posledice intervencije u �ehoslova�koj i prate�eg op�teg razo�aranja u komunisti�ke ideale, me�utim, KGB �e pretrpeti zbog prebegavanja sve ve�eg broja sve va�nijih �pijuna na Zapad. Oleg Gordijevski, tada mlad i perspektivan �pijun u rezidenturi u Danskoj, ka�e da je intervencija bila "u�asan dan i stra�ni doga�aj" koji je odredio dalji tok njegovog �ivota. Posle nekoliko godina Gordijevski �e postati jedan od britanskih agenata najdublje infiltriranih u strukturu KGB-a.

KGB je �ehoslova�ku dr�ao pod temeljnom i skupom kontrolom decenijama: njihovi su ljudi bili svuda, izve�tavali Centar o svemu, pokrivali svakog iole sumnjivog; StB je znao svaki put kad bi Vaclav Havel kinuo, sve do poslednjeg dana novembra 1989, kad ga je izabralo za predsednika Republike.

Jedna epizoda iz tog vremena ilustruje urednost i temeljitost �e�ke Slu�be dr�avne bezbednosti: dan po�to je komunisti�ki re�im pao, na vratima stana jednog poznatog disidenta pojavila su se dva gospodina u belim mantilima, pokazali legitimacije, u�li i demontirali prislu�ne ure�aje postavljene po stanu; onda su se oprostili i oti�li.

(priredio: Milo� Vasi�)