Suđenja Albancima

Drakonskih 12 godina

Na pitanje sudije Marine Milanović, inače sa Kosova, da li ima primedbi na postupak, Fljora Brovina je odgovorila: "Postupak je bio korektan. Samo jednom su me tukli po glavi"

"Jedan sam od najpoznatijih humanitaraca sa Kosova, žrtvovala sam svoje zdravlje da bih pružala pomoć deci i ženama. I danas bih, da sam na slobodi, imala posla, pa bih pomagala onima koji su sada ugroženi", bile su završne reči Fljore Brovine (50), pedijatra, pesnikinje i osnivača Lige albanskih žena pred sudom u Nišu. Dr Brovina osuđena je 9. decembra na 12 godina zatvora zbog "izvršenja krivičnog dela udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa krivičnim delom terorizma izvršenim u vreme neposredne ratne opasnosti i rata". Dr Brovina je saslušala presudu kamenog lica, koje nije otkrilo nikakvu emociju, čak ni kad je čula prigušeni jecaj svojih sestara. Policija je hitro udaljila optuženu iz sudnice, ne dozvoljavajući joj kontakt sa mužem, sestrama i prijateljima koji su došli na suđenje. Suđenje Brovini dva puta je odlagano, ali je u međuvremenu tužilac preinačio optužnicu tereteći Brovinu da je narečeno krivično delo izvršila tokom ratnog stanja, a za koje je najblaža predviđena kazna zatvor od deset godina.

ZATVORSKI PUT: Dr Brovina je uhapšena 20. aprila u Prištini ispred svog stana pod optužbom da je Liga, koju je osnovala sa još tridesetak albanskih žena, imala zadatak organizovanja neprijateljskih demonstracija, "prikupljanja hrane i lekova za separatistički UČK i planiranje terorističkih akata". Tereti se i da je bila ministar zdravlja u paralelnoj vladi kosovskih Albanaca i da je održavala kontakte sa višim komandnim strukturama UČK-a. Od dana hapšenja, promenila je tri zatvora. Najpre je privedena u Lipljan odakle je 10. juna evakuisana zajedno sa ostalim zatvorenicima, a tokom povlačenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova. U požarevački zatvor stigla je ozbiljno narušenog zdravlja, jer pati od teškog oblika angine pektoris, koje je pretilo da se dodatno pogorša jer joj u početku nije ukazivana adekvatna terapija, niti je dobijala neophodne lekove. Paralizovana joj je bila desna strana, a na momente je gubila moć govora. Zdravstveno stanje počelo je da se popravlja tek nakon što su zatvorski organi dozvolili advokatima i mužu, koji ju je posećivao u Požarevcu, da joj donose lekove, i suđenje je dočekala relativno stabilnog zdravlja. Iz Požarevca je 10. novembra prebačena u zatvor u Nišu, nakon što je Vrhovni sud delegirao niški okružni sud za predmete koje je vodio sud u Prištini. Na pitanje sudije Marine Milanović, inače sa Kosova, da li ima primedbi na postupak, Fljora Brovina je odgovorila: "Postupak je bio korektan. Samo jednom su me tukli po glavi."

Po rečima Gradimira Nalića, izvršnog direktora Komieta pravnika za ljudska prava, Brovina je saslušavana osamnaest puta, ne uvek u zatvoru. Nakon iscrpljujućih saslušanja, često bez vode i hrane, "Brovina je sama rekla da bi priznala sve, čak i da je žirafa", izjavio je Nalić novinaru "Vremena". Još u Lipljanu potpisala je svoju izjavu, koju, po tvrdnjama Brovininog advokata Husnije Bitića, nije prethodno pročitala, niti joj je neko drugi pročitao. "Rekli su joj da potpiše ono što je izjavila. Brovina je bila ubeđena da potpisuje svoje reči", izjavio je Bitić. Nije tada mogla ni da sanja da će potpisati sopstvenu presudu, jer je njena izjava, i to u fotokopiranoj formi koju sud ne bi smeo da prizna, iskorišćena kao krunski dokaz optužbe, na osnovu koga je presuda i izrečena. Optužba je insistirala da se na suđenju pročita izjava dr Brovine, našta je ova, uprkos odgovaranju advokata, i pristala. Ubrzo nakon što je čitanje otpočelo, Brovina je odmahujući glavom prekidala tužioca rečima: "Ovo ja nisam nikada izjavila, ovo nisu moje reči."

LEKOVI I VUNA: Svedok optužbe Dobrašin Krcić svedočio je u Nišu o količini i vrsti medicinskog i sanitetskog materijala pronađenih u magacinu za koji mu je rečeno da pripada humanitarnoj organizaciji Human peace, a koja je pre rata formirala polikliniku za lečenje žena i dece "Ilirija med", za koju optužba tvrdi da je lečila pripadnike UČK-a. Krcić je potvrdio da su zaplenjen materijal preneli u prištinski KBC, ali da u magacinu nisu imali vremena da popišu sadržaj i količinu. Rukovodili su se onim što je pisalo na kartonskoj ambalaži. U KBC je stigla i određena količina materijala za hirurške intervencije, ali Krcić nije sa sigurnošću mogao da potvrdi da materijal potiče iz istog ili nekog drugog skladišta.

Dodao je, na pitanje odbrane, da je i KBC svakodnevno lečio "pripadnike UČK-a i ljude koji su povređeni u sukobu sa našim snagama", kako nalažu i Hipokratova zakletva i Ženevska konvencija. Brovina je pobijala navode izmenjene optužbe uz tvrdnju da je tokom rata bila ozbiljno bolesna i oduzete ruke, te da nije radila ni u svojoj privatnoj klinici, a kamoli "lečila nekakve teroriste". Dokaz za tvrdnju da je Brovinina Liga plela džempere za pripadnike UČK-a iskorišćena je vunica zaplenjena u magacinu. Brovina je priznala da je vunu njena organizacija dobila od engleske humanitarne organizacije Oxfam. "To je bio deo projekta gde bi se žene, traumatizovane zbog sukoba na Kosovu, okupljale i plele - kao neke vrsta terapije", rekao je advokat Bitić. "Polovina prediva ostajala bi ženama, a polovinu je liga bila dužna da vrati Oxfamu, koji je predmete distribuirao u vidu humanitarne pomoći. Brovina je na ovom projektu sarađivala sa sličnim organizacijama iz Srbije", dodao je Bitić. Optužbe vezane za kontakte sa UČK-om zasnivaju se na činjenici da je Brovina posetila područje Drenice. Iako optužba tvrdi da se to dogodilo za vreme ratnog stanja, Bitić je kategoričan da je Brovina bila u Drenici početkom ove godine, a nakon ofanzive srpskih snaga. "Tamo je ranije upoznala devojčicu čija su oba roditelja stradali u Drenici, a koju je želela da usvoji, jer sama nema ženske dece", izjavio je novinaru "Vremena" Bitić. "Devojčicu je pronašla ali je videla da živi sa bakom, i da će biti teško da je usvoji. To je bilo mnogo pre ratnog stanja", izričit je Bitić. Sve što je tužilac imao u rukama, dakle, bila je fotokopija Brovininih izjava data policiji, koju sud ne sme da prizna kao jedini dokaz, pa makar se optužena i složila sa svakom reči. "Presuda je apsolutno neodrživa", izjavio je Bitić i dodao da se nada da će biti oborena od Vrhovnog suda. "Nažalost, zbog lošeg rada okružnih sudova, Vrhovni sud pretrpan je žalbama, i na njegovu odluku možemo dugo čekati", rekao je Bitić.

ŠTA JE SA OSTALIMA: Uz Aljbina Kurtija, lidera Studentske unije iz Prištine i saradnika Adema Demaćija, Brovina je verovatno najpoznatija od blizu dve hiljade kosovskih Albanaca koji se trenutno nalaze u sedam zatvora u Srbiji, i zato je njeno suđenje snažno odjeknulo u domaćoj i stranoj javnosti. O ostalim zatvorenicima albanske nacionalnosti i presudama malo se zna. Najveći broj zatvorenika uhapšen je tokom bombardovanja, a - prema izjavama advokata i predstavnika međunarodnih organizacija kojima je dozvoljen kontakt sa zatvorenicima - među njima ima i maloletnika. Fond za humanitarno pravo iz Beograda tvrdi da je među zatvorenicima i beba koju je dvadesetogodišnja zatvorenica Igbalje Džafaj iz Uroševca donela na svet u zatvoru maja meseca. Bitić je potvrdio "Vremenu" da su nedavno iz zatvora puštena trojica dečaka, jedan od šesnaest, a dvojica od četrnaest godina. "Jedan mi je tražio da mu u zatvor donesem malo odeće, jer ga je policija iz kreveta odvela u zatvor, pa je na sebi imao samo pidžamu." Najveći broj zatvorenika, ukoliko je protiv njih i pokrenut postupak, tereti se za terorizam ili udruživanje radi neprijatelske delatnosti, zašta su predviđene drakonske kazne. Ako je suditi po presudi izrečenoj Brovini, ali i po načinu na koji se vodi postupak zatvorenicima, male su nade da će se uskoro vratiti kući. Nije teško zamisliti kako će se ovakve presude odraziti na sudbinu Srba koji se trenutno nalaze u zatvorima na Kosovu.

Duška Anastasijević

Jezik suđenja

"Najgore je onima kojima sudi Branislav Đ. Niketić iz Prokuplja", izjavio je Bitić. "On ne samo da uskraćuje pravo optuženima da koriste maternji jezik u sudnici, već je prilikom jednog suđenja više od pola sata optuženike ispitivao bez prisustva advokata - jer je meni, njihovom braniocu, naredio da napustim sudnicu - i dodelio im novog advokata po službenoj dužnosti. Osim toga, i mene i optužene naziva Šiptarima, što nije ustavni termin", žali se Bitić. Bitića je Niketić jednom prilikom u sudnici nazvao šiptarskim teroristom. "Strašno je što čovek zadojen mržnjom prema čitavoj naciji, a koju sam često i na svojoj koži osetio, sudi za širenje nacionalne mržnje." Niketić je u novembru osudio 46 kosovskih Albanaca na ukupno 605 godina zatvora. "Ovakve presude najviše pogađaju okrivljene, ali one deluju kao crv, kao kancer na ceo pravni sistem jedne države", tvrdi Bitić.

Misteriozni nestanak