Su�enja Albancima

Drakonskih 12 godina

Na pitanje sudije Marine Milanovi�, ina�e sa Kosova, da li ima primedbi na postupak, Fljora Brovina je odgovorila: "Postupak je bio korektan. Samo jednom su me tukli po glavi"

"Jedan sam od najpoznatijih humanitaraca sa Kosova, �rtvovala sam svoje zdravlje da bih pru�ala pomo� deci i �enama. I danas bih, da sam na slobodi, imala posla, pa bih pomagala onima koji su sada ugro�eni", bile su zavr�ne re�i Fljore Brovine (50), pedijatra, pesnikinje i osniva�a Lige albanskih �ena pred sudom u Ni�u. Dr Brovina osu�ena je 9. decembra na 12 godina zatvora zbog "izvr�enja krivi�nog dela udru�ivanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa krivi�nim delom terorizma izvr�enim u vreme neposredne ratne opasnosti i rata". Dr Brovina je saslu�ala presudu kamenog lica, koje nije otkrilo nikakvu emociju, �ak ni kad je �ula prigu�eni jecaj svojih sestara. Policija je hitro udaljila optu�enu iz sudnice, ne dozvoljavaju�i joj kontakt sa mu�em, sestrama i prijateljima koji su do�li na su�enje. Su�enje Brovini dva puta je odlagano, ali je u me�uvremenu tu�ilac preina�io optu�nicu terete�i Brovinu da je nare�eno krivi�no delo izvr�ila tokom ratnog stanja, a za koje je najbla�a predvi�ena kazna zatvor od deset godina.

ZATVORSKI PUT: Dr Brovina je uhap�ena 20. aprila u Pri�tini ispred svog stana pod optu�bom da je Liga, koju je osnovala sa jo� tridesetak albanskih �ena, imala zadatak organizovanja neprijateljskih demonstracija, "prikupljanja hrane i lekova za separatisti�ki U�K i planiranje teroristi�kih akata". Tereti se i da je bila ministar zdravlja u paralelnoj vladi kosovskih Albanaca i da je odr�avala kontakte sa vi�im komandnim strukturama U�K-a. Od dana hap�enja, promenila je tri zatvora. Najpre je privedena u Lipljan odakle je 10. juna evakuisana zajedno sa ostalim zatvorenicima, a tokom povla�enja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova. U po�areva�ki zatvor stigla je ozbiljno naru�enog zdravlja, jer pati od te�kog oblika angine pektoris, koje je pretilo da se dodatno pogor�a jer joj u po�etku nije ukazivana adekvatna terapija, niti je dobijala neophodne lekove. Paralizovana joj je bila desna strana, a na momente je gubila mo� govora. Zdravstveno stanje po�elo je da se popravlja tek nakon �to su zatvorski organi dozvolili advokatima i mu�u, koji ju je pose�ivao u Po�arevcu, da joj donose lekove, i su�enje je do�ekala relativno stabilnog zdravlja. Iz Po�arevca je 10. novembra preba�ena u zatvor u Ni�u, nakon �to je Vrhovni sud delegirao ni�ki okru�ni sud za predmete koje je vodio sud u Pri�tini. Na pitanje sudije Marine Milanovi�, ina�e sa Kosova, da li ima primedbi na postupak, Fljora Brovina je odgovorila: "Postupak je bio korektan. Samo jednom su me tukli po glavi."

Po re�ima Gradimira Nali�a, izvr�nog direktora Komieta pravnika za ljudska prava, Brovina je saslu�avana osamnaest puta, ne uvek u zatvoru. Nakon iscrpljuju�ih saslu�anja, �esto bez vode i hrane, "Brovina je sama rekla da bi priznala sve, �ak i da je �irafa", izjavio je Nali� novinaru "Vremena". Jo� u Lipljanu potpisala je svoju izjavu, koju, po tvrdnjama Brovininog advokata Husnije Biti�a, nije prethodno pro�itala, niti joj je neko drugi pro�itao. "Rekli su joj da potpi�e ono �to je izjavila. Brovina je bila ube�ena da potpisuje svoje re�i", izjavio je Biti�. Nije tada mogla ni da sanja da �e potpisati sopstvenu presudu, jer je njena izjava, i to u fotokopiranoj formi koju sud ne bi smeo da prizna, iskori��ena kao krunski dokaz optu�be, na osnovu koga je presuda i izre�ena. Optu�ba je insistirala da se na su�enju pro�ita izjava dr Brovine, na�ta je ova, uprkos odgovaranju advokata, i pristala. Ubrzo nakon �to je �itanje otpo�elo, Brovina je odmahuju�i glavom prekidala tu�ioca re�ima: "Ovo ja nisam nikada izjavila, ovo nisu moje re�i."

LEKOVI I VUNA: Svedok optu�be Dobra�in Krci� svedo�io je u Ni�u o koli�ini i vrsti medicinskog i sanitetskog materijala prona�enih u magacinu za koji mu je re�eno da pripada humanitarnoj organizaciji Human peace, a koja je pre rata formirala polikliniku za le�enje �ena i dece "Ilirija med", za koju optu�ba tvrdi da je le�ila pripadnike U�K-a. Krci� je potvrdio da su zaplenjen materijal preneli u pri�tinski KBC, ali da u magacinu nisu imali vremena da popi�u sadr�aj i koli�inu. Rukovodili su se onim �to je pisalo na kartonskoj ambala�i. U KBC je stigla i odre�ena koli�ina materijala za hirur�ke intervencije, ali Krci� nije sa sigurno��u mogao da potvrdi da materijal poti�e iz istog ili nekog drugog skladi�ta.

Dodao je, na pitanje odbrane, da je i KBC svakodnevno le�io "pripadnike U�K-a i ljude koji su povre�eni u sukobu sa na�im snagama", kako nala�u i Hipokratova zakletva i �enevska konvencija. Brovina je pobijala navode izmenjene optu�be uz tvrdnju da je tokom rata bila ozbiljno bolesna i oduzete ruke, te da nije radila ni u svojoj privatnoj klinici, a kamoli "le�ila nekakve teroriste". Dokaz za tvrdnju da je Brovinina Liga plela d�empere za pripadnike U�K-a iskori��ena je vunica zaplenjena u magacinu. Brovina je priznala da je vunu njena organizacija dobila od engleske humanitarne organizacije Oxfam. "To je bio deo projekta gde bi se �ene, traumatizovane zbog sukoba na Kosovu, okupljale i plele - kao neke vrsta terapije", rekao je advokat Biti�. "Polovina prediva ostajala bi �enama, a polovinu je liga bila du�na da vrati Oxfamu, koji je predmete distribuirao u vidu humanitarne pomo�i. Brovina je na ovom projektu sara�ivala sa sli�nim organizacijama iz Srbije", dodao je Biti�. Optu�be vezane za kontakte sa U�K-om zasnivaju se na �injenici da je Brovina posetila podru�je Drenice. Iako optu�ba tvrdi da se to dogodilo za vreme ratnog stanja, Biti� je kategori�an da je Brovina bila u Drenici po�etkom ove godine, a nakon ofanzive srpskih snaga. "Tamo je ranije upoznala devoj�icu �ija su oba roditelja stradali u Drenici, a koju je �elela da usvoji, jer sama nema �enske dece", izjavio je novinaru "Vremena" Biti�. "Devoj�icu je prona�la ali je videla da �ivi sa bakom, i da �e biti te�ko da je usvoji. To je bilo mnogo pre ratnog stanja", izri�it je Biti�. Sve �to je tu�ilac imao u rukama, dakle, bila je fotokopija Brovininih izjava data policiji, koju sud ne sme da prizna kao jedini dokaz, pa makar se optu�ena i slo�ila sa svakom re�i. "Presuda je apsolutno neodr�iva", izjavio je Biti� i dodao da se nada da �e biti oborena od Vrhovnog suda. "Na�alost, zbog lo�eg rada okru�nih sudova, Vrhovni sud pretrpan je �albama, i na njegovu odluku mo�emo dugo �ekati", rekao je Biti�.

�TA JE SA OSTALIMA: Uz Aljbina Kurtija, lidera Studentske unije iz Pri�tine i saradnika Adema Dema�ija, Brovina je verovatno najpoznatija od blizu dve hiljade kosovskih Albanaca koji se trenutno nalaze u sedam zatvora u Srbiji, i zato je njeno su�enje sna�no odjeknulo u doma�oj i stranoj javnosti. O ostalim zatvorenicima albanske nacionalnosti i presudama malo se zna. Najve�i broj zatvorenika uhap�en je tokom bombardovanja, a - prema izjavama advokata i predstavnika me�unarodnih organizacija kojima je dozvoljen kontakt sa zatvorenicima - me�u njima ima i maloletnika. Fond za humanitarno pravo iz Beograda tvrdi da je me�u zatvorenicima i beba koju je dvadesetogodi�nja zatvorenica Igbalje D�afaj iz Uro�evca donela na svet u zatvoru maja meseca. Biti� je potvrdio "Vremenu" da su nedavno iz zatvora pu�tena trojica de�aka, jedan od �esnaest, a dvojica od �etrnaest godina. "Jedan mi je tra�io da mu u zatvor donesem malo ode�e, jer ga je policija iz kreveta odvela u zatvor, pa je na sebi imao samo pid�amu." Najve�i broj zatvorenika, ukoliko je protiv njih i pokrenut postupak, tereti se za terorizam ili udru�ivanje radi neprijatelske delatnosti, za�ta su predvi�ene drakonske kazne. Ako je suditi po presudi izre�enoj Brovini, ali i po na�inu na koji se vodi postupak zatvorenicima, male su nade da �e se uskoro vratiti ku�i. Nije te�ko zamisliti kako �e se ovakve presude odraziti na sudbinu Srba koji se trenutno nalaze u zatvorima na Kosovu.

Du�ka Anastasijevi�

Jezik su�enja

"Najgore je onima kojima sudi Branislav �. Niketi� iz Prokuplja", izjavio je Biti�. "On ne samo da uskra�uje pravo optu�enima da koriste maternji jezik u sudnici, ve� je prilikom jednog su�enja vi�e od pola sata optu�enike ispitivao bez prisustva advokata - jer je meni, njihovom braniocu, naredio da napustim sudnicu - i dodelio im novog advokata po slu�benoj du�nosti. Osim toga, i mene i optu�ene naziva �iptarima, �to nije ustavni termin", �ali se Biti�. Biti�a je Niketi� jednom prilikom u sudnici nazvao �iptarskim teroristom. "Stra�no je �to �ovek zadojen mr�njom prema �itavoj naciji, a koju sam �esto i na svojoj ko�i osetio, sudi za �irenje nacionalne mr�nje." Niketi� je u novembru osudio 46 kosovskih Albanaca na ukupno 605 godina zatvora. "Ovakve presude najvi�e poga�aju okrivljene, ali one deluju kao crv, kao kancer na ceo pravni sistem jedne dr�ave", tvrdi Biti�.

Misteriozni nestanak