Hrvatska

Rat za Poglavarevo nasleđe

Prvi čin posttuđmanovske ere završen je, a pitanje je sada hoće li HDZ nadživeti svog osnivača i kako

(Od našeg specijalnog dopisnika iz Zagreba)

Dr Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske, preminuo je u Gospodinu - kako se čini - u petak 10. decembra 1999, u 23:15, u bolnici u Dubravi (bivšoj vojnoj). Odmah je u zgradi Vlade na Markovom trgu skupljen uži kabinet, potpredsednici Sabora i prateći aparat, a vest je objavljena u subotu u 02:00 izjutra, kada je prekinut program radija i televizije zbog "izvanrednih vijesti". Na ekranu se pojavio mladi voditelj Dnevnika Saša Kopljar i saopštio vest. Onda je pušten snimak na kome bledi i umereno potreseni dr Vlatko Pavletić, predsednik Zastupničkog doma Sabora i v.d. predsednika republike, čita kraći tekst prigodnog saopštenja, okružen užim kabinetom premijera Mateše i predsedništvom Sabora. Sledio je kraći biografski dokumentarni film, pa Mocartov "Rekvijem". Oko tri sata ujutro proglašena je i narodna žalost od tri dana, do sahrane u ponedeljak.

TACITOVI SENATORI: Tuđmanova smrt pala je za HDZ u najgorem mogućem političkom trenutku: prekasno za neophodnu promenu kursa, a prerano za "faktor sentimentalnosti". Hrvatska je javnost već bila uveliko izmorena od iščekivanja "najtužnije vijesti"; opet neizbežno, saosećanje se svelo na ljudsku meru i koncentrisalo se na čoveka, a ne na Vođu. To se videlo i prilikom pogrebnih svečanosti. Zanimljivo je da se do sada samo jedan grad - Vukovar - javio sa idejom da glavnu ulicu nazove imenom dr Franje Tuđmana...

Kovčeg sa telom dr Franje Tuđmana bio je tri dana izložen u Predsedničkim dvorima na Pantovčaku i za to vreme je pored njega prošlo sedamdesetak hiljada ljudi, odavši mu poštu. Po proceni policije, oko 250.000 ljudi bilo je na ulicama Zagreba i na Mirogoju prilikom sahrane u ponedeljak. Ceremonijal je bio neočekivano jednostavan, pristojan i dostojanstven: povorka se polako provezla kroz centar grada do Mirogoja, kovčeg je bio izložen u kapeli, dr Pavletić je održao govor koji je povremeno nalikovao na govor Antonijev nad Cezarovim grobom, nadbiskup Bozanić je održao opelo i kratku odmerenu propoved, Ivan Aralica je ispričao nešto prigodno, garda je pucala, avioni su nadleteli Mirogoj, ađutant je porodici predao zastavu sa kovčega i dr Tuđman je "vraćen zemlji od koje je bio uzet", kako se izrazio nadbiskup. Posle je u katedrali odžana euharistička misa.

Kako već u pogrebnim ceremonijalima biva, neka su se zapažanja nametnula neizbežno. Stojeći u počasnim stražama oko odra, vodeći hadezeovci, isuviše dobro poznati javnosti, izgledali su tužnije nego što bi se očekivalo. Kako reče jedan posmatrač, "nisu se oni opraštali od Tuđmana nego od svojih državnih BMW-a i besplatnih mobitela". Bivši ugostitelji, provincijski advokati i lekari opšte prakse, nastavnici marksizma i pesnici u civilu ličili su na Pepeljuge pred ponoć, pre nego što će se "audi 8" pretvoriti u tikvu.

"SUGESTIJA": Prvi signali da se iza Tuđmanove samrtničke postelje nešto u HDZ-u dešava javili su se odmah po preuzimanju predsedničkih ovlašćenja: dr Vlatko Pavletić, doduše, jeste poslušao "sugestiju" Predsjedništva HDZ-a i - protestima opozicije i crkve uprkos - zakazao izbore za 3. januar. Ali, taj književni činovnik i akademik uskoro je počeo da pokazuje i neke ambicije. Došao je u sukob sa tajnim službama, za koje se ispostavilo da mu ne dostavljaju redovne dnevne izveštaje o stanju javne i državne bezbednosti i obaveštajnom radu. MUP je u svom saopštenju rekao da Pavletićevo osoblje iz kabineta nije bezbednosno provereno i kvalifikovano za uvid u službenu i državnu tajnu, pak je zato izveštaje, kao i ranije, slao u Ured predsednika Republike - gde ih niko nije otvarao, jer su adresirani na predsednika "eyes only" (samo za njegove oči). Pavletić je, pak, odbio da se iz Sabora preseli na Pantovčak i nije se najpovoljnije izrazio o timu Tuđmanovih savetnika na čelu sa opasnim i lukavim Ivićem Pašalićem.

Onda se Vladimir Šeks, potpredsednik HDZ-a i Sabora i vođa najjače frakcije unutar stranke, otvoreno kandidovao za predsedničkog kandidata, dok se samozatajni Ivić Pašalić, lider druge, ekstremno desne, frakcije izvukao na mladost i džentlmenski rekao "pass" u prvoj podeli karata na Predsjedništvu HDZ-a; on će, kaže, o tome razmišljati "za desetak godina". Jedino dr Mate Granić, ministar vanjskih poslova i pripadnik onoga što se u političkoj javnosti Hrvatske naziva "trećom, umjerenom, frakcijom" nije rekao ništa, osim što je imao dosledno tužnu facu (zbog koje ga zovu "Očenašek") i puštao uobičajene diplomatske zvuke. U međuvremenu je direktor državne informativne agencije HINA Ljubomir Antić podneo dr Pavletiću ostavku "iz profesionalnih i moralnih razloga", jer su, kaže, državni organi pokazali neshvatljivu neodgovornost u izveštavanju javnosti o bolesti i smrti predsednika Tuđmana, što se negativno odrazilo na ugled i profesionalnu reputaciju HINA. To se verovatno odnosi na činjenicu da je HINA sa televizije doznala vest o Tuđmanovoj smrti: vest se pojavila u njenom generalnom servisu posle dva sata u subotu ujutro sa najavom da dopune slede, ali je servis ostao nem preko sat vremena, tako da su druge agencije u međuvremenu već emitovale sve što je bilo pripremljeno za taj slučaj.

HERCEGOVAČKA SIROČAD: Opozicija je celu ovu stvar odigrala prisebno i hladnokrvno, taman dovoljno konstruktivno da ju se ne optuži za zluradost, ali i dovoljno principijelno da se distancira od hadezeovske raspekmežene televizijske kampanje za očuvanje kulta ličnosti. Opozicioni lideri izrazili su svoje pristojno ljudsko saučešće porodici i stranci, i na tome se uglavnom završilo. Stipe Mesić nazvao je Tuđmana "sretnim čovjekom" koji je iz Drugog svetskog rata izašao na pobedničkoj strani, postao general JNA i na kraju ostvario svoj san da bude šef hrvatske države. Dve opozicione koalicije - dvojka SDP-HSLS i četvorka HSS-LS-IDS-HNS - nisu gubile vreme i pripremale su kampanju. Do sada se iz oporbe pojavio samo jedan kandidat za predsednika Dražen Budiša, lider HSLS-a, ispred dvojke, dok se Ivica Račan, SDP, kandidovao za premijera. Četvorka je zadržala pravo da kandiduje nekoga ako se sa dvojkom ne nagodi oko raspodele resora u slučaju pobede na parlamentarnim izborima. Na izborima učestvuje 55 stranaka i koalicija, od kojih samo HDZ, dvojka i četvorka imaju stvarne šanse.

Međunarodne reakcije na smrt dr Tuđmana bile su na granici nepristojnosti. Jedini šef države na pogrebu bio je Sulejman Demirel iz Turske; jedini premijeri bili su Mađar Viktor Orban, Makedonac Ljupčo Georgijevski i Slovenac Janez Drnovšek. Viđeni su bivši nemački ministar spoljnih poslova Genšer i bivši ambasador SAD u Zagrebu Galbrajt, dok je UN predstavljao Žak Pol Klajn. Komentari zapadne štampe i zvaničnih funkcionera EU-a, NATO-a i velikih sila manje su se bavili likom i delom pokojnika (a kad jesu, bilo je to na njegovu štetu), a više budućnošću Hrvatske koja, eto, sada konačno ima šanse da se već jednom demokratizuje. Jedini telegram saučešća koji je prećutan hrvatskoj javnosti bio je onaj predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Ako se HDZ u međuvremenu ne uzme u pamet, ne savlada unutrašnje frakcijske borbe, ne revidira temeljito svoj politički program i strategiju i ne konsoliduje rukovodstvo, lako bi se moglo desiti da ne preživi svog osnivača i predsednika dr Franju Tuđmana. Pošto se na Balkanu, pa i u Hrvatskoj istorija ubrzala do kritičnih razmera, preplivavanje je postalo veoma vidljiva, čak komična pojava, pa ćemo videti bivše komuniste koji su preplivali u HDZ kako plivaju ka SDP-u i oporbi, bivše antifašiste kako bacaju ustaške crne košulje i panično traže brižljivo sakrivene partijske knjižice.