Dr Franjo Tu�man, 1922 - 1999.

Jedna karijera

Dr Franjo Tu�man oti�ao je u istoriju kao �ovek koga je zapalo da proglasi i devet godina vodi nezavisnu Hrvatsku

Franjo Tu�man ro�en je 14. maja 1922. u Velikom Trgovi��u, selu u Hrvatskom Zagorju, nedaleko od Kumrovca, rodnog mesta Josipa Broza Tita. Posle osnovne �kole Franjo je krenuo u gimnaziju u Zagrebu, pa u Trgova�ku akademiju. Pod uticajem oca Stjepana bio je naklonjen levici, pa je 1940. �ak i pritvoren zbog proslave Oktobarske revolucije.

Po progla�enju Nezavisne dr�ave Hrvatske, mladi Franjo Tu�man se sa ocem priklju�uje partizanima u Zagorju. Tu radi u partijskoj "tehnici": �tampa letke i organizuje njihovo deljenje po Zagrebu i Zagorju. Marko Belini�, jedan od organizatora ustanka, imenuje ga skojevskim rukovodiocem Prvog zagorskog odreda. Saborci ga se se�aju kao namr�tenog, "prjamalinjejnog" komesara; neki biografi (Predrag Matvejevi�) zameraju mu nedostatak hrabrosti i dr�anje podalje od fronta; drugi podse�aju da je maja 1942. "pao" u Zagrebu, ali i da je odmah uspeo da pobegne od usta�ke policije. Tokom borbi u Zagorju 1943. njegov brat Stjepan gine. Kraj rata Franjo Tu�man do�ekuje kao politi�ki komesar divizije i na�elnik Personalnog odelenja korpusa. Njegov otac Stjepan postaje vije�nik ZAVNOH-a.

Po�etkom 1945. major Franjo Tu�man sa suprugom Ankicom, koju je upoznao u partizanima, kao hrvatski kadar odlazi u Beograd na mesto na�elnika Kadrovskog odseka Personalne uprave Ministarstva narodne odbrane, mesto osetljivo i politi�ki veoma va�no. Bez oca Stjepana i pomajke ostaje 1946: zvani�na verzija te tragedije bila je da je Stjepan u rastrojstvu ubio svoju drugu �enu i sebe. Franjo Tu�man �e, me�utim, za to prvo optu�iti usta�ke teroriste "kri�are", a kad do�e na vlast u Hrvatskoj okrivi�e Udbu da mu je ubila oca.

Do 1957. Franjo Tu�man ostaje na mestu na�elnika Drugog (kadrovskog) odelenja Personalne uprave SSNO-a, pod Ivanom Go�njakom. U Beogradu su mu ro�ena i deca: Miroslav, Stjepan i Nevenka. Vi�u vojnu akademiju JNA zavr�io je 1957. i postao je na�elnik Personalne uprave. Razlozi njegovog napu�tanja JNA 1961, kada je ve� bio general-major i urednik Vojne enciklopedije, nisu do kraja jasni. Sada�nja zvani�na verzija tvrdi, naravno, da se gen. Tu�man sukobio sa "velikosrpskim i jugounitaristi�kim" generalima; neki svedoci ka�u da je Tu�man preterivao sa isticanjem zna�aja hrvatskih partizana u NOB-u i da je polako klizio u nacionalizam. Bilo kako bilo, njegov odlazak u prevremenu penziju pro�ao je politi�ki bezbolno, �to ukazuje da nije bio u sukobu sa tada�njim vode�im generalima i partijskom organizacijom u JNA. �tavi�e, za njega je u Zagrebu osnovan Institut za historiju radni�kog pokreta, kao partijska ustanova sa Bakari�evim blagoslovom, na �ijem je �elu bio od 1. novembra 1961. do 4. aprila 1967, kada je isklju�en iz Saveza komunista zbog podr�ke Deklaraciji o hrvatskom knji�evnom jeziku.

Kao direktor Instituta za historiju radni�kog pokreta, Tu�man je pokrenuo �asopis "Putevi revolucije" i bio njegov glavni urednik. Od 1963. bio je i predava� na Fakultetu politi�kih nauka u Zagrebu, ali je uspeo da doktorira samo u Zadru 1965. sa tezom "Uzroci krize monarhisti�ke Jugoslavije od ujedinjenja 1918. do sloma 1941". Ta je disertacija bila predmet osnovanih sumnji za plagijat, ali nije bila zvani�no osporena.

Od 1967. na dalje, penzionisani general dr Franjo Tu�man intenzivno se dru�i sa nacionalisti�ki nastrojenim intelektualcima kakvi su bili �ime �odan i Petar �egedin, ali i sa intelektualcima bliskim vlasti, poput Miroslava Krle�e, Vlatka Pavleti�a i Ve�eslava Holjevca, legendarnog gradona�elnika Zagreba. Tokom "hrvatskog prolje�a" 1969 - 1972, dr Tu�man ne odoleva isku�enju da se istakne, pa dr�i vi�e �estokih govora. Zapao je za budno oko dr�avne bezbednosti (�to tada u Zagrebu nije bilo te�ko: hapsilo je redom i za mnogo manje od neoprezne izjave) i dopao zatvora. Legenda ka�e da je Krle�a za njega intervenisao kod Tita i da je Tito rekao: "Tu�manu ne pakovati!". Dobio je dve godine, ali je odle�ao manji deo, vade�i se na slabo srce, za �ta je imao lekarska uverenja; ironijom sudbine, to srce izdr�alo je u proteklih �est nedelja bolest koja bi i mnogo mla�eg �oveka dotukla za tren oka... Po�etkom 1981. dr Tu�man je opet dopao zatvora, na tri godine, ovoga puta zbog mnogih izjava i intervjua stranoj �tampi i televizijama. Opet je odle�ao nekoliko meseci, zbog slabog srca.

Na neki na�in dr Franjo Tu�man dobio je 1987. paso�. �asa ne �ase�i, dr Tu�man kre�e u Kanadu (od svih mesta) da se na�e sa tamo�njom ekstremnom hrvatskom emigracijom. Tamo upoznaje zanimljive likove, koji �e kasnije napraviti karijere u novoj hrvatskoj vlasti, pre svega Gojka �u�ka koji je dr�ao fran�izni restoran u lancu brze hrane Kentucky Fried Chicken (a ne piceriju, kako se pri�alo); �u�ak �e fascinirati Tu�mana, bi�e njegov Mefisto i umre�e kao njegov ministar odbrane.

Izgleda da je u Kanadi Tu�man potpisao svoj ugovor sa usta�kim �avolom koji �e po svoje dolaziti narednih deset godina, sve do njegove smrti. Naime, emigranti su obe�ali i dali novac za budu�u Tu�manovu stranku, o�ekuju�i politi�ke, ali i druga�ije protivusluge. Stvarni iznos tih prikupljenih para nikada nije postao poznat; dan-danas se pronalaze nekakvi bankovni ra�uni sa milionima skrivenih dolara, poslednji put u Australiji pre par meseci...

Krajem 1989. dr Franjo Tu�man i njegovi istomi�ljenici, uklju�uju�i i ekstremne emigrante koji su svi nekako dobili paso�e, a 1990. i one bez paso�a, osnivaju Hrvatsku demokratsku zajednicu. Na prvim vi�estrana�kim izborima u Hrvatskoj maja 1990, HDZ uverljivo pobe�uje zahvaljuju�i manje emigrantskim parama, a vi�e tome �to se komunizam Hrvatima smu�io, �to je Milo�evi� u Srbiji ve� uveliko rasplamsao srpski nacionalizam sa svim teritorijalnim pretenzijama i revan�isti�kim apetitima i �to se SKH-SDP godinama pravio kao da ni�ta ne vidi i ne �uje ("hrvatska �utnja"). Tokom predizborne kampanje dr Tu�man daje razne zanimljive izjave, od kojih se pamti ona da je "sretan �to nije o�enjen ni Srpkinjom, ni �idovkom"; od ispada pijane budale koja je mahala de�jim pi�toljem na predizbornom skupu HDZ-a u Benkovcu, Tu�man pravi "poku�aj atentata", �to je i danas dr�avna dogma. Postav�i predsednik tada�njeg (do dono�enja novog ustava) Predsedni�tva SR Hrvatske, on navla�i lentu, �ije bele uniforme za kasnije i uop�te sve vi�e li�i na latinoameri�kog diktatora. Milo�evi� mu u me�uvremenu tiho pakuje oru�anu pobunu Srba u Hrvatskoj, infiltriraju�i svoje operativce SDB-a, oru�je i novac u Knin i Slavoniju... Nova hrvatska vlast to vidi i sprema se za sukob: polako se kupuje oru�je u inostranstvu i pove�ava se broj rezervnih policajaca - od kojih �e kasnije nastati Zbor narodne garde. Milo�evi� i Tu�man sastaju se u Kara�or�evu po�etkom marta 1991. i razgovaraju nasamo. Sasta�e se jo� mnogo puta i niko ne�e posle njihovih sastanaka biti nimalo pametniji oko toga �ta su se dogovorili. Sa sigurno��u se mo�e pretpostaviti da su se dogovorili o ratu, o sudbini Srba iz Hrvatske i o podeli Bosne i Hercegovine. Bi�e i da su se dogovorili i oko toga da svaki put kad zapreti miran ishod i neki razuman dogovor do�e do nekog krvavog incidenta, jer se stalno tako de�avalo. Tu�man je Milo�evi�u verovao do kraja i bio je jedini �ovek koji je Milo�evi�u zaista i iskreno verovao; Milo�evi� ga nikada nije izneverio.

Ostalo je istorija.

Nije Hrvatskoj sve ni tu i�lo glatko, a za to je najvi�e bio kriv sam Franjo Tu�man. Prvoborac i partizan, rehabilitovao je Nezavisnu Dr�avu Hrvatsku i vi�e nego simboli�nim gestovima, proglasiv�i je "izrazom vjekovnih te�nji hrvatskoga naroda"; odlikovao je i vi�ao usta�ke ratne zlo�ince; hteo je da bude moderni demokratski zapadni politi�ar, ali je iskazivao antisemitizam i enti�ku isklju�ivost; svojim podanicima uvek se obra�ao sa "Hrvatice i Hrvati", a tek posle toga sa "i dr�avljani Republike Hrvatske", a tako je prekr�io i tekst sve�ane zakletve pred Saborom; nije imao nimalo razumevanja za sistem vrednosti parlamentarne demokratije, dok mu je sam pojam ljudskih prava bio potpuno stran; voleo je da bude istori�ar, ali je istoriju izmi�ljao po potrebi i �eifu; hteo je da bude i antifa�ista i prijatelj sa fa�istima; hteo je da miri antifa�iste sa fa�istima tako �to bi im kosti pome�ao u mikseru i sahranio u Jasenovcu. Najgore od svega bilo je to �to je otvorio vrata usta�kom revan�izmu u javnom �ivotu Hrvatske.

Njegova je politika bila izraz anahrone opsesije devetnaestovekovnim �ovinizmom i jevtinom pomodnom "geopolitikom". Umro je �ale�i �to nije anektirao barem pola Bosne, koja je bila njegova opsesija u opsesiji. Jedna od poslednjih ideja bila mu je upravo revizija Va�ingtonskog i Dejtonskog sporazuma, ne bi li stvorio "tre�i entitet" u Bosni, kao zamenu za polumrtvu Herceg Bosnu. Bosanske Muslimane mrzeo je iz dna du�e, veruju�i valjda u sopstvenu opsesiju Hantingtonovim sumnjivim teorijama o "srazu civilizacija" u kome �e Hrvatska opet biti "predzi�e kr��anstva".

U svojoj ambiciji da bude korifej svih nauka, dr Franjo Tu�man hteo je da bude istori�ar, lingvista, filozof, antropolog i geograf - a sve to samo sa Komandno-�tabnom akademijom JNA i sumnjivim doktoratom. Hrvate je proglasio za narod najstariji, neslovenskog porekla pritom. Hrvati su iranskog porekla (�to je o�ita aluzija na "arijevsku rasu"). Tokom posete Turskoj proletos, u muzeju u Ankari dr Tu�man otkrio je jedan hetitski �up sa motivom �ahovskog polja, star 1800 godina, i odmah trijumfalno objavio da je hrvatska �ahovnica o�ito starija nego �to se misli i da treba odmah istra�iti jesu li Hrvati poreklom od Hetita - ili, pak, obrnuto. �ak je i najnovija istorija revidirana u istom smislu, na na�in povremeno skandalozno bezobrazan: NDH je, osim za "povijesnu te�nju hrvatskog naroda", progla�ena i za "antifa�isti�ku silu"; u Jasenovcu su stradali samo "neprijatelji dr�ave, �to je i normalno", a - uostalom - tamo i nije bilo tako stra�no dok "komunisti nisu 1945. od Jasenovca napravili strati�te Hrvata". Broj �rtava blajbur�kog pokolja ratnih zarobljenika 1945. uve�avao se stalno, da bi dostigao �ak i 300.000 kod nekih egzegeta, dok je broj �rtava Jasenovca isto tako smanjivan, da bi ga saborska komisija pod predsedavanjem neousta�e Vice Vukojevi�a nedavno svela na neke dve hiljade, od �ega oko 300 Jevreja. Vice Vukojevi� je onda izabran za sudiju Ustavnog suda Republike Hrvatske, uprkos u�asavanju velikog dela hrvatske javnosti nad izve�tajem njegove komisije i odbijanju Sabora da ga prihvati. Antisemitizam, prisutan u novijem opusu dr Franje Tu�mana, doveo ga je u nekoliko veoma tugaljivih situacija: prvo je morao da revidira englesko izdanje svoje knjige "Bespu�a povijesne zbiljnosti" tako �to je iz njega izbacio antisemitske ispade; onda je poku�avao godinama da bude pozvan u posetu Izraelu, ali ni najve�i napori hrvatske diplomatije nisu pomogli.

Opsesija izmi�ljanjem novog hrvatskog jezika tako�e je obele�ila Tu�manovu politi�ku karijeru. "Bespu�a..." nisu jedini naslov neprevodiv na bilo koji normalan jezik: "Usudbene povjesnice" dan-danas lome mozak i Hrvatima, a kamoli strancima, a naslovi poglavlja poput "Svedobna sveudiljnost genocidne �inidbe" stvar �ine komi�nom. Do�ekuju�i, sa lentom i u belim rukavicama, ameri�kog predsednika Klintona koji je u Zagreb svratio da napuni gorivo i iz aviona iza�ao u patikama, farmerkama i pilotskoj ko�noj jakni, Tu�man je izjavio da je "sre�an". Taj lingvisti�ki skandal smirili su de�urni jezikoslovci obja�njenjem da je "sre�an" "drevna hrvatska rije� koju su nam Srbi ukrali", pa je Tu�man - uz Nikolae �au�eskua - postao jo� jedan dr�avnik zbog �ijih se gramati�kih gre�aka menjala gramatika. O moralu i da ne govorimo: komunisti�ki general, deda dvojice unuka iz me�anog braka svoje je kriti�are nazivao "djecom oficira JNA i potomcima srpskih mije�anih brakova". Pristao je da mu u Velikom Trgovi��u podignu novu "rodnu ku�u" i urede je kao da su mu roditelji bili obrazovani bogata�i sa be�kim ukusom. �ta se moglo onda o�ekivati od njegovih sledbenika?

Deset godina vlasti HDZ-a uspelo je da "pretvorbom i privatizacijom" uni�ti �ak i najuspe�nije hrvatske indistrijske i trgova�ke firme, da novac iz njih prelije u veoma duboke d�epove hercegova�kih i drugih "tajkuna" i "bizmismena" i da stvori novu klasu politi�ki i nacionalno podobnih skorojevi�a.

Dr Franjo Tu�man skromno se "ugradio" i tu: i on je za sme�ne pare kupio vilu u Nazorovoj, delo�irao stanare i dogradio je; i on je primio ogromne honorare za svoje knjige i nije ih prijavio za porez; i njegova �ena je upetljana u te poslove. Kad je pre dve godine otkriveno da je g�a Ankica Tu�man ulo�ila nekih 200.000 maraka i �etrdesetak hiljada dolara u gotovom na svoj devizni ra�un, a da predsednik to nije prijavio kao imovinu, ustavotvorac dr Smiljko Sokol u�ao je u istoriju pravnih i ekonomskih nauka izjavom da "novac nije imovina"; dr Sokol je sada predsednik Ustavnog suda Republike Hrvatske. Sin Stjepan, k�er Nevenka, njeni sinovi Dejan i Sini�a Ko�uti� sjajno su se sna�li u novom sistemu (Sini�a tako�e voli auto-trke, a Dejan ima banku koju je "sam stekao"); jedino sin Miroslav, �ef obave�tajne slu�be, nije se obogatio - ima samo ku�u na Bra�u, na zemlji svoje �ene, ali on je uvek bio druga�iji i lomio se izme�u odanosti ocu i sopstvenih druga�ijih politi�kih uverenja.

Dr Franjo Tu�man oti�ao je u istoriju kao �ovek koga je zapalo da proglasi i devet godina vodi nezavisnu Hrvatsku. Jednoga �e se dana saznati puna priroda njegovih odnosa sa Milo�evi�em, koji mu je bio od velike pomo�i i kome je verovao do kraja. Dr Tu�man pobedio je u ratu protiv Srba iz Hrvatske, koji taj rat nisu mogli dobiti ni u snu; njihova se tu�na paradr�avica sru�ila sama od sebe, jer ih je Milo�evi� pustio niz vodu od samog po�etka. Uteha da je ostvario san Ante Paveli�a i oslobodio Hrvatsku od Srba, "remetila�kog faktora", kako ih je sam zvao, slaba je uteha, jer bez Milo�evi�a to ne bi nikad mogao. Dr Tu�man je izgubio svoj glavni rat, onaj u Bosni, uzdaju�i se u sopstvene himere i iluzije o "sukobu civilizacija" i ostalim "geopoliti�kim" bedasto�ama. Opsednut "geopolitikom", poverovao je Milo�evi�u da �e lako dobiti "tursku Hrvatsku" - Zapadnu Bosnu.

Iza dr Franje Tu�mana ostaje, me�utim, Hrvatska kao politi�ka �injenica na Balkanu od �ijeg se samog pomena pokojnik u�asavao. Iz cele je njegove biografije jasno za�to je Hrvatska na Balkanu i za�to je on odatle silom izvu�i nije mogao, uprkos svojim naporima i retorici. Etni�ka isklju�ivost, �ovinizam, antisemitizam, prevrtljivost, pretencioznost, izdaja i pohlepa nisu osobine samo balkanske, ali ih je dr Tu�man video samo u Balkanaca, a ne i oko sebe i u sebi. Manija veli�ine, mesijanska uloga, sujeta sujetstva - mane su koje je dr Franjo Tu�man delio sa drugim balkanskim i inim liderima i ocima domovine, ali i to je ljudski, jer je �ovek krhka posuda puna mana. Bog �e biti milostiv prema njegovoj du�i.