Stane Dolanc, titoista

Odlazak Velikog Gljivara

Epitaf Dolancu mogao bi da glasi: "Ovde le�i jedan od najbolje obave�tenih ljudi u biv�oj dr�avi"

Stane Dolanc je nestao iz politi�kog �ivota Jugoslavije pre ne�to vi�e od deset godina, ta�nije 13. maja 1989. godine, na svoj omiljeni praznik - Dan bezbednosti. To je bilo vreme kada su politi�ke prilike u zemlji ve� nagove�tavale pluralizam, ali i sukobe i rat. Dolanc je va�io za sivu eminenciju u saveznoj policiji i tajnoj slu�bi, pa nije �udo da su ga se mnogi bojali. Utoliko je bio neobi�niji obe�enja�ki ton ljubljanske "Mladine", koja je pred kraj njegove karijere iz broja u broj Dolancu odbrojavala dane. Na funkciju �lana predsedni�tva SFRJ, naravno. Dolanc je d�entlmenski podnosio sprdnju na svoj ra�un i na kraju "Mladini" dao �ak i intervju. Posle toga je prakti�no i��ezao iz javnog �ivota.

Tako je bilo sve do pre dve godine, kada su 12. decembra 1997. slovena�ke novine objavile da je "biv�eg vi�enijeg politi�ara udarila mo�dana kap i da mu je �ivot u opasnosti"...

COUNTDOWN: "Stane je ponovo bio u bolnici. Po drugi put ga je strefio mo�dani udar; nije dobro, ali ne da se on. Tek �to je iza�ao iz bolnice, a ve� jede sve �to ne bi smeo. �to je najgore - pu�i, k'o Tur�in. Ka�e da ne�e da se odrekne bar tog zadovoljstva... Al' i smr�ao je. Oslabio je �etrdeset kila! Najva�nije je da pi�e; odlu�io je da slo�i uspomene po�to, kako ka�e, samo jo� on zna neke stvari, pa da mu nazovi biografi ne podme�u sve i sva�ta, kad ga vi�e ne bude..." Tako je stanje svog najboljeg druga, u vreme kada se Dolanc jo� borio sa bole��u, komentarisao Mitja Ribi�i�, danas tako�e politi�ar u penziji, koji je nekada�njeg "�oveka broj dva" u Titovoj Jugoslaviji uveo u svet visoke politike.

Tek kada je Dolanca sna�la te�ka bolest, javnost je provirila kroz klju�aonicu njegove sobe i saznala da ga nisu zaboravili nekada�nji partijski drugovi - izme�u ostalih, na Odeljenju za intenzivnu negu bolnice u Jesenicama posetio ga je i njegov prijatelj Milan Ku�an. To je u opozicionoj �tampi izazvalo lavinu zlobnih opaski: "Dolan�eva bolest nije tako stra�an udarac za staru nomenklaturu, koliko za aktuelnog predsednika dr�ave Milana Ku�ana, koji je tokom ranih osamdesetih od njega �ivotno zavisio, po�to je uz njegovu pomo� ustoli�io sopstveni politi�ki klan", pisao je desni�arski magazin "Mag".

U trenutku kada se povukao u penziju, Dolanc je bio �lan Predsedni�tva SFRJ, predsednik Komisije za reviziju saveznog ustava i, narodski (i najkra�e) re�eno, "siva eminencija Udbe". Pre toga je decenijama obavljao druge, ni�ta manje zna�ajne funkcije; zahvaljuju�i Titovim simpatijama ali i svojim nesumnjivim sposobnostima, dobio je zna�ajno mesto u partijskom vrhu. Mnogi nikako nisu mogli da ga zamisle kao penzionera; a kada se i to desilo, Dolanc, dodu�e, nije stajao u redu za hleb (uostalom, ni prilike u Sloveniji nisu takve), ali se povukao sasvim. Za svoje novo prebivali�te nije �ak izabrao ni novope�enu prestonicu (Ljubljanu), ve� se naselio u kolibi me�u Alpima, nadomak Kranjske Gore, u seocetu slikovitog imena - Gozd Martuljek (�uma Martuljak - prev.aut.). Od tada smo svega dva puta �uli za njega. I videli ga, redovno, na tribinama, me�u publikom, kako posmatra smu�arske skokove na obli�njoj Planiki, neve�to se kriju�i od kamera i radoznalaca ispod nao�ara i �e�iri�a...

Tada se otresao nekog novinara, rekav�i mu odlu�no "Ne", kao odgovor na pitanje namerava li da zabele�i igde svoje uspomene, pa je utoliko bila zanimljivija Ribi�i�eva primedba da se kona�no latio pisanja memoara.

Slu�beni deo biografije izgleda nekako ovako: Staneta je rodila majka Stana, doma�ica, 16. novembra 1925. godine, u rudarskom mesta�cu Hrastnik. Otac Stane je bio rudar, jo� od svoje trinaeste godine. U detinjstvu Staneta juniora nije bilo ba� veselo, pa nije �udo da su glavna zabava bili sporadi�ni preleti aviona. Iako poreklom iz siroma�ne porodice, od vr�njaka se izdvaja ve� u osnovnoj �koli, kada su pedagozi u njemu prepoznali nadarenog u�enika; u�itelji su ga u poslednjem razredu �kole besplatno podu�avali, �emu mo�e da zahvali �to je prvu godinu gimnazije zavr�io polo�iv�i ispite, te se direktno upisao u drugi razred. Na Junioru su socijalne razlike, sa kojima je rastao i koje je ose�ao i na sopstvenoj ko�i, ostavile neizbrisiv trag. Nau�io je da ni u sportu nisu svi jednaki, a naro�ito ne kada su u pitanju fudbal i tenis. Sam je igrao fudbal, jure�i za krpenom loptom, dok su deca vlasnika rudnika praktikovala tenis, iza visoke ograde jedinog teniskog igrali�ta u Hrastniku. Malog Dolanca nije toliko uzdrmao pubertet, koliko �injenica da su njegovi vr�njaci direktorovom sinu i �erkici morali da skupljaju loptice, kako bi u�i�arili neku paru. Tu je razlog �to je Stane od malena omrznuo tenis (a zavoleo fudbal) i �to �e kasnije tom mr�njom sagledavati po�etke "klasnog, revolucionarnog instinkta".

Poha�ao je be�igrajsku gimnaziju u Ljubljani sve do 1941. godine, kada mu se izme�u ku�e i �kole ispre�ila dr�avna granica, me�a izme�u Italije i Nema�ke. (Slovenija je bila podeljena izme�u sila Osovine.) U prole�e 1942. godine Stane odlu�uje da nastavi srednju �kolu, ali u nema�kom Gracu. Iz tog doba datiraju kasnije glasine o Stanetu u Hitlerjugendu. Bilo kako bilo, posle mature 1944. godine odlazi u partizane. Primaju ga u Partiju. Zavr�etak rata za Dolanca zna�i po�etak vojne karijere, u kojoj ga �eka veliko razo�aranje u trenutku kada je primio prvu oficirsku platu. Slu�buje, zajedno sa 14. divizijom, u Vojvodini i Hrvatskoj. Kada je divizija rasformirana 1947. godine, Dolanc je prekomandovan u Zadar, gde prvi put u �ivotu vidi more. Do ranih pedesetih predaje politi�ku ekonomiju na Vi�oj artiljerijskoj �koli. Potom se vra�a u Novo Mesto gde dobija zvanje zamenika tu�ioca Ljubljanskog korpusa. �eli da upi�e studije, ali mu namera ostaje neusli�ena, po�to mu pretpostavljeni ne dozvoljavaju nastavak �kolovanja.

Stane je uporan - odlu�uje da zaobi�e pretpostavljene i studira "ilegalno". Ubrzo je otkriven i pozvan na raport. �in mu je spasla desetka u indeksu; �tavi�e - dobija dozvolu da nastavi studije! Posle diplome po�inje karijeru u Zagrebu, kao oficir kontraobave�tajne slu�be. U �inu pukovnika KOS-a 1960. godine napu�ta vojsku. Razlog je presti�ne prirode - odlukom slovena�kog CK-a u Ljubljani je otvorena Vi�a �kola politi�kih nauka. Postaje direktor �kole i putuje po inostranstvu.

APARAT�IK BURNOG �IVOTA: Prelomna godina u Stanetovom �ivotu je bila 1969. kada na IX Kongresu SKJ postaje �lan Izvr�nog biroa CK SKJ. �irom su mu otvorena vrata partijske politike. Kasnije �e se se�ati da je u politiku "upao" sa 43 godine, dakle "relativno mlad", sa "politi�kim uverenjima skojevca", �to sam interpretira kao "pogled ravno, malo levo, malo desno". Ta�nije, u politiku ga je lansirao doga�aj u - Skup�tini Srbije: "Sedim ja u srpskoj skup�tini, kada mi pri�e Mitja Ribi�i�, zagrli i ka�e: 'Zna� �ta? Malo pre smo se dogovorili da ti ide� u Izvr�ni biro, a ja za predsednika vlade.' Mitja je umeo da se na�ali, pa mu zato nisam odmah poverovao. Odgovorio sam: 'Idi ti lepo za predsednika vlade, a ja �u na voz, pravo u Ljubljanu.' Ali, Mitja se nije �alio; posle dva dana su me poslali u Centralni Komitet SKJ i Izvr�ni biro Predsedni�tva. Iste godine postao sam sekretar Predsedni�tva", se�ao se Dolanc.

Dolanca potom postavljaju na mesto sekretara Izvr�nog biroa jugoslovenskog CK-a. Tada je funkcija sekretara uvedena prvi put, sa mandatom na godinu dana, �to nije smetalo Stanetu da je obavlja punih devet godina! U to vreme postaje Titova "ma�ina za obra�un sa raznim nacionalizmima". Dolan�eva filozofija je jednostavna: "Mora da bude sasvim jasno da smo mi, komunisti na vlasti u ovoj dr�avi. Da nismo mi, bio bi neko drugi; ali to nije tako, niti �e biti!" (Dolanc na vrhuncu obra�una s Maspokom 1972. godine.) Nije �udo �to su mnogi ba� u njemu videli glavnog organizatora obra�una sa "hrvatskim prole�em".

Stane je sve �e��e u Titovoj sviti i �tampa ga prepoznaje kao "drugog �oveka u Jugoslaviji, odmah iza Tita". Dolanc, me�utim, nije bio zadovoljan mestom u Titovoj senci; polako, ali sigurno, Stane je izrastao iz te senke, zbog �ega ga je Jovanka otvoreno mrzela. Doga�aji s kraja sedamdesetih pokazali su da je Stane, kad ho�e, zlopamtilo. U svakom slu�aju, Jovanki nije ostao du�an...

I�ao je sigurnim stazama - 1975. godine objavljuje knjigu "SKJ i samoupravljanje" i potpisuje nekoliko uvodnika za Titove biografije. Tito ga nagra�uje ordenom sa Redom junaka socijalisti�kog rada. Ve� tada je osvedo�eni ljubitelj velikih sportskih manifestacija (koje rado komentari�e), �ime sti�e popularnost me�u obi�nim svetom.

KOJI ARKAN? KOJI INTELEKTUALCI?: Opozicija ga je u ranim osamdesetim upamtila po �istkama, po�to je kao ministar policije prote�irao progone intelektualaca, a terete ga i da je naru�ivao ubistva pripadnika jugoslovenske politi�ke emigracije u inostranstvu... (Dolan�ev pulen je, izme�u ostalih, bio i �eljko Ra�natovi� Arkan.) Poslednji put kada mu je neko od znanaca pomenuo Arkana, pokarav�i ga �to je Ra�natovi�a lansirao u svet zlo�ina�ke politike, Stane je �eretski upitao: "Koji Arkan?!"

Aprila 1984. godine beogradska policija upada u stan Dragomira Oluji�a, hapsi i saslu�ava 28 intelektualaca, �to je bio uvod u "Proces protiv �estorice". Jedan od njih, Radomir Radovi�, umire "pod nerazja�njenim okolnostima". Dve nedelje kasnije Dolanc govori na proslavi 40. godi�njice organa bezbednosti, i tom prilikom prejudicira krivicu Vojislava �e�elja, kod koga je policija prona�la par nepo�udnih eseja. Sledi �e�eljevo hap�enje, a Dolanc izjavljuje kako je "policija sprovela raciju i kod jednog sociologa prona�la odre�ene dokumente", koje je isti pripremao za �tampu, a u kojima "pi�e o samo �etiri jugoslovenske republike!". Za Dolanca je najve�a jeres bilo �e�eljevo pisanje o nu�nosti "da se sprovede dekardeljizacija i detitoizacija celokupnog sistema".

"E sada, kada smo ga pretresli i prona�li sve to, mi nismo demokrate, a on jeste?! I jo� nas napada da kr�imo ljudska prava!" Obrecnu�e se potom Dolanc na pominjanje �e�eljevog slu�aja. Stane se kasnije pravdao da �e�elju nije ni�ta sme�tao, budu�i da proces jo� nije po�eo. Ironijom slu�aja, upravo �e Dolanc - na funkciji �lana Predsedni�tva SFRJ - �e�elja amnestirati!

Stane Dolanc pada u neku vrstu nemilosti tek posle demonstracija na Kosovu 1981. godine, kada na konferenciji za �tampu iznosi mno�tvo neta�nih ocena. Njegovo izlaganje je razbesnelo mnoge - Srbi su mu zamerili �to je pre�utao su�tinu nemira, a Albanci mu nisu oprostili �to je zata�kao brutalnost policije. Dolanc je tvrdio da je njegov stav oko Kosova jasan - posleratni razvoj Pokrajine opisivao je kao "najzna�ajniji period u istoriji Kosova...", a istovremeno je me�u prvima upozoravao na demografsku eksploziju albanskog stanovni�tva. Ukratko, bio je i ostao protivnik ideje da se albanski i sli�ni problemi mogu re�iti stvaranjem nacionalnih dr�ava. Time je samo potvr�ivao opasku o sebi kao "anacionalnom Slovencu". �to u Sloveniji, u kojoj se internacionalizam ili kosmopolitizam nikada nisu ukorenili, zvu�i pe�orativno, ne�to kao "repa bez korena".

Beogradski mediji Dolanca nisu voleli, po�to je jedan od novinara zbog glasne �ale na njegov ra�un morao da potra�i novi posao. Ni �enski deo publike ga nije mario, a posebno ne posle 1986. godine kada je li�no zabranio objavljivanje intervjua sa Jovankom Broz.

Je li onda �udno �to mu se vremenom nakupilo ne samo mnogo neprijatelja ve� i nebrojeno kriti�ara? Me�u njima se na�ao i Dobrica �osi�: "Stane Dolanc je bio, bar kako sam ga ja do�iveo, najuticajnija li�nost brionske monarhije u celom njenom beskona�nom sumraku. Zajedno sa Edvardom Kardeljem predstavlja i personalizuje slovena�ku politiku u Titovoj Jugoslaviji. Kardelj je bio mozak titoizma, a Dolanc je deceniju i po bio njegova pesnica. On je vladavini Tita, umornom od starosti, dao energiju alpiniste i okrutnost lovca na male zveri... Tito je sa Dolancem nadoknadio one sposobnosti koje su mu polako nestajale, a bez kojih njegova despotija ne bi delovala. To su: prepredenost, bezobzirnost, upornost pri sprovo�enju pogre�ne politike... Ne verujem da bi Kardeljeva 'samoupravna' destrukcija Srbije i utvr�ivanje hrvatsko-slovena�ke hegemonije bez Dolanca, njegove autoritarne volje i energije, bila tako uspe�na." Tako �osi� o Dolan�evoj vladavini.

Slovencima se, naprotiv, pred kraj urezala jedna sasvim druga slika. Portret Velikog Gobara, kako je nazvan u �aljivoj rubrici "Rolanje po sceni" potkraj radnog veka, u vreme kada je pluralizacija dru�tva od najopasnijeg �oveka u dr�avi napravila lava od papira. Goba na slovena�kom zna�i pe�urka, gljiva. Dakle, Veliki Gljivar iliti sakuplja� pe�uraka. To je, naime, bio Stanetov tajni hobi. Koja slika - voleo je da poput Kekeca ska�e preko urvina i u korpicu skuplja pe�urke. Na tom putu su ga ponekad pratili najintimniji prijatelji. Otuda znamenita karikatura rastom malog Ku�ana, u obliku pe�urke, i pokroviteljskog Staneta sa ko�arom nad njim. Ima onih koji ka�u da je Dolanc poslednjih godina tako pedantno �utao i zato da ne bi bunio duhove, ne samo zbog sebe (bilo je poku�aja da mu se organizuje jedan lep proces) ve� i da bi za�titio politi�ki reformisane i pre�ivele drugove, kojima je njegovo pojavljivanje u javnosti ote�avalo posao na doma�oj sceni.

Slovena�ki mediji su u ono malo prostora koji su posvetili Stanetu Dolancu naprasno na�li novu dimenziju za spomen na osvedo�eno anacionalnog Slovenca - da se Stane, naime, sve vreme borio (od policije nadalje) za �to ve�i boljitak Slovenaca i �to bolji polo�aj zvani�ne Ljubljane u biv�oj federaciji. I kasnije. Mo�da je to bilo u stilu "o mrtvima sve najbolje", uz koju se provukao i jedan naoko minoran detalj, koji uistinu odslikava svu aroganciju prema smrti broja dva u dvadesetmilionskoj biv�oj dr�avi. Objavljeno je, naime, da je Dolanc umro u 75. godini �ivota, iako ih je netom napunio 74. Detalji oko mesta i vremena sahrane zanimali su sedmu silu iz jednog jedinog razloga - da "uhvate" ko �e se od aktuelnih politi�ara (meta je, naravno, Ku�an) prikazati na poslednjem ispra�aju.

Mada se zemljaci trude da minimalizuju njegovu ulogu, nema sumnje da �e Dolanc u istoriji ostati upam�en i zapisan, iako su njegova dela kontroverzna. Za mnoge je Dolanc simbol represije u nekada�njoj SFRJ; iako ima i onih, koji su pre�iveli strahote ratnog po�ara, i za koje �e Dolanc ostati vizionar, koji se blagovremeno i pravim sredstvima obra�unavao sa pobornicima �ovinizama, "koji su na kraju razbili drugu Jugoslaviju".

Dolanc �e ostati zapam�en i kao jedan od retkih koji karijeru nije zavr�io kao konvertit, poput brojnih savremenika i "saputnika socijalizma". A i kako bi, kad je godinama posle pada Berlinskog zida ube�eno ponavljao da veruje "u samoupravljanje"; ostao je dosledan i u kritici svih nacionalizama, pa i slovena�kog, iako je dobrim uslugama u klju�nim momentima uvek bio na raspolaganju slovena�kom rukovodstvu. I kuriozitet - na samom kraju svoje karijere Dolanc je dokazao da je sposoban da prihvati �ak i demokratske forme razmi�ljanja i komuniciranja; �to mnogima od njegovih savremenika nije uspelo ni do danas.

Stoga bi njegov epitaf mogao da glasi: "Ovde le�i jedan od najbolje obave�tenih ljudi u biv�oj dr�avi". To znanje bi danas koristilo mnogima. Ali, sasvim sigurno, ne i Dolancu, koji se za dlaku izvukao da mu opozicija i nova vlast ne organizuju "masno" su�enje. Smrt je bila br�a, a Stane Dolanc, ta "udarna pesnica socijalizma" i "poslednji Titoista", odneo je mnoge tajne sa sobom u grob.