Ose�aj za oluju

Mo�ete li da zamislite Slobodana i Miru u seriji Grlom u jagode?

U nedavnom intervjuu za Blic (10. 12. o.g.) Sr�an Karanovi� je priupitan i kako bi, u kontekstu ove situacije, danas izgledali likovi iz njegove evergreen serije Grlom u jagode; Karanovi� odgovara: "O tome sam razmi�ljao samo u �ali. Nastavak tog filma bi mogao biti posve�en jedino njihovoj deci, jer su oni definitivno pro�lost. Mislim da je film Jagode u grlu koji su mnogi napadali zbog toga �to im je sru�io iluziju o seriji Grlom u jagode, a koji danas sve vi�e ljudi ceni, ozna�io, ne biolo�ki, kraj tih ljudi. Taj film na neki na�in predstavlja intuitivni ose�aj da dolazi kataklizma. Tu vi�e ne bi imalo �ta da se doda, osim da se mo�da pravi nova serija ili film o deci tih junaka koja �ive u dana�njem Beogradu. Pla�im se da bi tre�i nastavak te serije bio mnogo, mnogo tu�niji i zato i ne pomi�ljam da ga snimim."

Grlom u jagode jedna je od najzna�ajnijih i najkvalitetnijih TV produkcija u ukupnoj zajedni�koj istoriji svih SFRJ televizija i, svakako, "svetonazorni" amblem, paradni adut onoga �to se nekada, pre radioaktivne "patriotske" mutacije, zvalo TV Beograd, i �to nam danas izgleda kao neko zauvek izgubljeno nacionalno blago, ne�to �ega mo�da nismo ni bili dostojni, jer da smo to zaslu�ivali, valjda bi umeli nekako i da ga sa�uvamo od Nadiru�eg Prostaka. Karanovi�u je - kao i celom jednom nara�taju glumaca - serija donela i ugled i popularnost kakvu ne bi mogao da stekne ni desetinama filmova; utoliko mu je vi�e hrabrosti, �ak drskosti dostojne svakog respekta, bilo potrebno da se, umesto lagodne sequel-eksploatacije bazirane na starom dobrom principu vi�e istoga, upusti u radikalan, "dekonstruktivisti�ki", demaskiraju�i autorski poduhvat zvan Jagode u grlu, svojevremeno zaista prili�no potcenjen i neshva�en. Nema u tom filmu - snimljenom ba� nekako uo�i velikog srpskog sunovrata luciferovski maskiranog u vra�anje dostojanstva - nikakvih politi�kih proro�anstava, hvala Bogu; ali, ose�aj za oluju stvarno ne izostaje: deformisane ljudske olupine koje se grizu, pijano bauljaju i unere�uju se po onom nasukanom splavu dok Beograd tone u diluvijalnu maglu�tinu, slika su i prilika jednog nara�taja, po biolo�koj prirodi stvari dominantnog u dru�tvu, koji se upravo sprema da definitivno uni�ti svaki preostali trag vlastite Ljudskosti i svaki zametak �ivotne �anse za njihove �rtvovane potomke, za koje ve� u tom �asu naslu�ujemo da �e biti isti kao oni, osim �to �e biti gori.

�i�a Karanovi� je u pravu: verovatno bi neki epilog pri�e o Banetu Bumbaru, U�ketu, Goci, Rubirozi & comp. zate�enim na kraju ovog veka bilo bolje nikada ne snimiti, jer bi imao rezona samo kao horror u pore�enju s kojim naivni ameri�ki Blair's Witch Project deluje kao �ist sedativ. Jer, u njihovoj franken�tajnovskoj transformaciji nema ba� ni�eg "natprirodnog", i to je ono �to ledi krv u �ilama. Onostrano je uvek nekakav izlaz, bezbedna odstupnica od obja�njavanja, od odgovornosti. Banetu i dru�tvu, me�utim, vampirski zubi rastu jo� za �ivota. Ako jo� bar malo dr�imo do vlastitog ljudskog digniteta, ako nismo sasvim otupeli, ljudi bi sa projekcije Jagoda u grlu II morali da istr�avaju vri�te�i. Toliko bi to bilo nepodno�ljivo. Razlog je, dakako, stra�no jednostavan, my dear Watson: niko ne voli da ugleda svoj lik u ulozi Nesahranjenog Mrtvaca.

Grlom u jagode, naime, nisu nimalo naivna stvar; one se bave �ezdesetim godinama, a to �e re�i vremenom sveop�te proklamovane "urbanizacije i modernizacije". Titoisti�ki komunizam, da bi pre�iveo, otvara se ka Zapadu i zemlja se sve br�e normalizuje, odmi�u�i od fosilizovanih dru�tava Lagera. Bane i dru�tvo, beogradski momci i devojke, u malo �emu se razlikuju od svojih, recimo, pari�kih vr�njaka; u eseju "Kako je Bumbar postajao �ovek" (v. Re� br. 35-36), Jovan Popov ukazuje na re�ijsko-narativne podudarnosti serije s filmovima francuskog "novog talasa", na autorske posvete i citate, ali i na �injenicu da, recimo, Bumbarovo opona�anje Belmondovih grimasa iz Do poslednjeg daha ukazuje da je ba� to bila njihova "lektira" ranih �ezdesetih... To je, dakle, onaj zinovjevljevski polet na�e mladosti za generaciju ro�enu �etrdeset i neke... I sada, evo bolnog paradoksa: nara�taj Baneta Bumbara - dan-danas "u najboljim godinama" - bio je, zapravo, prvi nara�taj izravno opresiran, deprivilegovan, potisnut na marginu Velikom Ideolo�kom Pri�om njihovih o�eva. Ta deca komunizma, prva koja su cele �ivote pro�ivela u Novom Dru�tvu, bila su prvi programatski razma�eni klinci novije srpske istorije, bi�a koja su Veliki O�evi gurali u ve�iti pubertet da im ne smetaju u vladanju. Bekstvo u slobodu i individualnost bilo je mogu�e samo kroz (kontra)kulturu, ali i to je ostajalo na nivou kratkotrajnog mladena�kog samoopravdavaju�eg ekscesa ovih pripravnika za malogra�ane: posao, brak, deca i ostalo ve� su ih �ekali, po�to je u nau�nom socijalizmu �oveku ionako sve bilo unapred obezbe�eno i zagarantovano... Otuda se sve te jagode morale zaglaviti u njihovim grlima. I onda je, krajem osamdesetih, taj nara�taj Novog Socijalisti�kog Malogra�anina, Milo�evi�evom "antibirokratskom revolucijom" - a upravo je Slobodan Milo�evi� vr�njak Baneta Bumbara i ekipe - izveo dvorski prevrat i uzeo kontrolu nad dru�tvom u svoje ruke, poslav�i Zaslu�ne Starce, do�ivotne �uvare Plamena Revolucije, u penziju. I svi znamo, lele majci, �ta je usledilo.

Da li ovo zna�i da je Bane-Bumbar-kao-metafora kona�no zaseo na vlast? Nipo�to. Odmalena drilovan da bude tihi saputnik revolucije, levo smetalo Istorije koje Gleda Svoja Posla, Bane ni u devedesetim nije mogao biti ni�ta drugo do reprezent nove (vele)gradske srednje klase kao �rtve jo� jednog Novog Poretka, ali �rtve koja je svoj nedostojni polo�aj veoma zaslu�ila. �njur su opet odneli neki drugi, ambiciozni do�ljaci iz tu�ne srpske provincije, bi�a koja su - dok je on gledao Belmonda, slu�ao �edouse i �eleo da nije odavde - odu�evljeno savladavala sve lekcije o ideologiji Novog Dru�tva, uvla�e�i se u njegove Strukture i pripremaju�i jedno Jo� Novije, u kojem �e oni biti glavni. U tom je smislu "antibirokratska revolucija" trijumf tog savr�enog palana�kog malogra�anina odgajenog na desetorazrednim derivatima Progresivnih Ideja. Mo�ete li, naime, da zamislite mladog Milo�evi�a, Banetovog i U�ketovog vr�njaka, u Grlom u jagode? Nema �anse. Ne uklapa se u �anr, �ak ni kao negativac. Zamislite samo ovaj dijalog: "Maco, ajmo u bioskop, igraju Dvanaestorica �igosanih"? "Da li si ti normalan, da tra�im vreme na to imperijalisti�ko �ubre, a upravo spremam dvanaestu tezu o Fojerbahu?!" Ne, ne. To ba� ne ide. Jer, i Karanovi� je ipak izdanak �e�ke, a ne britanske �kole humora.