Izbori za tre�u Dr�avnu dumu Rusije

Generalna proba

Decembra 1993, posle tragi�nog obra�una Kremlja sa nasle�enim sovjetskim (nepokornim) Vrhovnim sovjetom, bira�i su bili nespremni za promene. Dve godine kasnije, liberalni izborni zakoni su omogu�ili da na drugim postsovjetskim op�tim izborima "procveta sto cvetova", a u nedelju �e se pokazati kakav je stvaran odnos snaga na politi�koj sceni Rusije i to �e biti prava prognoza ishoda treke za Kremlj, 4. juna idu�e godine.

Specijalno za VREME iz Moskve

O�ekivanja od parlamentarnih izbora u nedelju - u partijskim �tabovima, u politikolo�kim krugovima i istra�iva�kim centrima, redakcijama medija i, na kraju, u javnosti - toliko su razli�ita da sva predvi�anja rezultata glasanja za novi, tre�i sastav Dr�avne dume u postsovjetskoj istoriji Rusije postaju sumnjiva. Zavisno od rova iz kojeg se puca, novi donji dom ruskog parlamenta morao bi biti istinski novi, sasvim druk�iji od sada�njeg (Kremlj), treba da jo� vi�e u�vrsti pozicije protivnika "antinarodnog re�ima", to jest Kremlja (komunisti), odnosno mora da pru�i "novu �ansu" Rusiji i novom pokolenju njenih preduzima�a (liberali i reformatori).

Ma kakva da bude - vi�e prokremljovska nego sada�nja ili nagla�enije opoziciona i patriotska - nova Dr�avna duma ne mo�e da izbegne sudbinu da �e biti institucija prelaznog karaktera, kao uostalom i budu�i predsednik, koji �e naslediti Borisa Jeljcina. Nijedna od 28 politi�kih partija i grupacija koje u�estvuju u trci ne mo�e da osvoji toliko preimu�stvo da bi bila u stanju da nametne radikalne promene. Sa velikom izvesno��u se mo�e predvideti da ovi izbori ne�e dovesti do velikog zaokreta u politici, niti do drasti�ne smene "kadrova", kako se nekad govorilo, odnosno u sastavu vladaju�e elite, kako se to moderno krsti. Reforme �e biti nastavljene i same �e se reformisati u hodu, uglavnom nedosledno kao do sada, li�nosti �e se smenjivati, ali �e "�pil" u celini biti isti.

To �e biti po�etak kraja "Jeljcinove ere" i, uporedo, po�etak postjeljcinskog doba.

RUSIJA OSTAJE - LEVA: Bar jedna polovina budu�e Dume (225 od ukupno 450 poslanika koji se biraju po partijskim listama) ima velike izglede da ostane pribli�no takva kakva je sada. To �e re�i da �e komunisti opet dominirati, ne toliko zato sto su sami privla�ni, koliko zato �to Rusija od liberalizma, reformi, tr�i�nih normi nije do�ivela ni�ta lepo, �to bi dovelo do preokreta u odnosu ljudi prema novoj vlasti i biv�im vladarima. Naprotiv, izazvali su haos i u privredi i u svesti, �to se sublimi�e u sna�nom pokretu vi�e nezadovoljstva nego protesta. Ili, preciznije, Rusija je jo� veoma "leva", prokomunisti�ka, �to potvr�uje i broj levi�arskih partija koje �e se u nedelju boriti za glasove gra�ana.

Pored KP sa Genadijem Zjuganovom - koja je, prema svim istra�ivanjima, apsolutni izborni favorit, na levom krilu izbornog fronta se smestilo jo� sedam partija, pokreta i udru�enja: "Komunisti - za Sovjetski Savez" (Viktor Tjulkin), "Staljinov blok" (Viktor Anpilov), "Partija mira i jedinstva" (Sa�i Umalatova) i "Pokret za podsr�ku armiji" (Viktor Iljuhin), zatim "Front nacionalnog spasa", "Duhovno nasle�e" (Aleksej Podberjoskin) i Ruski op�tenarodni savez (Sergej Baburin). Neki su tvrdili da je tolika raslojenost "velika gre�ka" lidera levice. Ali, s obzirom na dobro poznatu disciplinu bira�a naklonjenih komunistima, pre �e biti da �e to oja�ati pozicije levice, jer �e prokomunisti�ki glasa�i mo�i da biraju izme�u dve hiljade kandidata, �to je luksuz koji ni jedna druga grupacija nije dostigla, niti ga mo�e nadoknaditi ma kolikim finansijama raspolagala.

Jedina opasnost po levicu dolazi iz neutralne Partije penzionera, �ije pristalice po broju prema�uju i fakti�ki obuhvataju izbornu bazu komunista. Mnoge pristalice KP i levice, penzioneri, ideolo�ki se ne odri�u svojih, ali - po�to im tokom decenije vernosti �ivotni uslovi nisu postali nimalo bolji - mogu da se okrenu novoj partiji. Opasnost, me�utim, nije velika.

Pokret "Ote�estvo-Vsja Rosija" nije otvoreno levi�arski, naprotiv, naziva se "centrom", ali fakti�ki veoma "miri�e levo", naro�ito u poslednje vreme otkako se tandem Jevgenija Primakova i Jurija Lu�kova na njegovom �elu osetio ugro�enim pred navalom Kremlja. Ako ni�ta drugo, to se vidi i iz �injenice da su u krilu ovog pokreta i na njegovoj izbornoj listi na�le uto�i�te mnoge prebeglice iz Zjuganovljeve partije, a izborni lider OVR-a, biv�i premijer Primakov nikad i nije skrivao da je bio i ostao levi�ar, niti svoje simpatije za novu KP.

CENTAR OSTAJE NEIZMENJEN: Prava nesre�a partnerstva moskovskog gradona�elnika i biv�eg premijera je, me�utim, �to su njihovi izgledi neo�ekivano ruhnuli kao trula gra�evina, podignuta na brzinu, kao i njihov politi�ki savez. Koliko do ju�e neprikosnoveni po izuzetnoj popularnosti, svaki na svom terenu, obojica su suo�eni sa drasti�nim padom rejtinga, posle �estoke ofanzive Kremlja, koji je stvorio svoj blok centra "Medved" (alias "Jedinstvo"), da bi parirao levocentristi�kom OVR-u i u novoj Dumi obezbedio frakciju koja bi ga bezrezervno podr�ala. Ako komunisti mogu da ra�unaju na manje-vi�e isti, malo ve�i ili malo manji kontingent glasova, sve govori u prilog pretpostavci da �e glavna bitka uslediti izme�u ova dva protivnika, �to �e dovesti do pravog raskola me�u bira�ima. Od tog rata, koji je poslednjih nedelja orijentisan na me�usobnu diskvalifikaciju dva bloka, najvi�e �ara imaju komunisti, i levica cela, koji su zahvaljuju�i tome samo u�vrstili svoje pozicije.

U strogom centru, pored "Medveda", kao i na svim pro�lim izborima, ostaje nepormirljivi prema svima, i iz tog ugla usamljeni "Jabloko" Grigorija Javlinskog, kome se pridru�io Primakovljev naslednik na polozaju premijera Sergej Stepa�in. Javlinski, kao surovi opozicionar, bez obzira na sve poku�aje Kremlja da ga odobrovolji, uzima na ni�an neposrednog kom�iju "Medveda", koji se tako na�ao izme�u dve vatre - "Jabloka" i OVR-a. I na tom delu fronta, na kojem predizborni centar sasvim li�i na dvoglavog orla na dr�avnmom grbu Rusije, neminovno �e do�i do podele glasa�a pribli�nih prohteva i orijentacije.

Njihov prvi desni kom�ija je Viktor �ernomirdin (neposredno uo�i izbora ipak nominovan za Nobelovu nagradu za mir, za �ta se zala�e i na� Vuk Dra�kovi�) sa svojim pokretom "Na� dom Rusija". Kao i tandem Lu�kov-Primakov, i �ernomirdin nudi sigurnu bolju sutra�njicu, druk�iju od dana�njice koju je stvorio Kremlj, ali se pri tome trudi da izbegne svaku direktnu konfrontaciju. Njegove ambicije su skromne - samo da u�e u Dumu, za �ta mu je potrebno da presko�i cenzus od pet odsto glasova.

SAVEZ DESNIH SNAGA: Nova sila na izbornoj sceni, koja �e zameniti, kao njihov feniks, nekoliko istro�enih ili jo� samo tinjaju�ih demokratskih pokreta i partija (me�u koje spada i za�etnik demokratizacije i reformi "Demokratski izbor Rusije" Jegora Gajdara), deklari�e se pod nazivom "Savez adesnih snaga". U njemu su se okupili svi "mladoreformatori", koji su u raznim periodima imali �ansu da se poka�u, ali im ili nije bilo dopu�teno da se do kraja iska�u ili su sami napu�tali stroj jer se pri zaokretima tra�ilo da �rtvuju svoja uverenja i koncepcije.

Na celu udarne trojke novog saveza je biv�i premijer Sergej Kirijenko, koji �e ostati zapam�en po tome �to je u toj ulozi uzdrmao oligarhijski sistem nove Rusije. On je na�ao zajedni�ki jezik sa biv�im vicepremijerom Borisom Njemcovom, a obojica sa Irinom Hakamada, koja treba da privu�e �enske bira�e savremenijih pogleda na �ivot i budu�nost. Njihove tri politi�ke formacije - "Konzervativni pokret Nova sila" (Kirijenko), "Rosija Molodaja" (Njemcov) i "Ob��eje delo" (Zajedni�ka stvar, Hakamade) - zajedni�ki mogu da prevladaju petoprocentnu barijeru, ali - nikad se ne zna. Reformatori, pogotovo mladi, kakvi su ovo troje, nikad nisu bili naro�ito omiljeni. Sve zavisi od toga �ime �e narod u nedelju da bira - "umom" ili "srcem".

Karakteristi�an je i sastav kandidatskih lista svih 28 grupacija (one obuhvataju vi�e od 130 partija, pokreta i udru�enja) koje �e se pojaviti na izborima.

KP Rusije, pored gotovo svih svojih sada�njih poslanika, ubacila je u trku masu direkktora i lokalnih upravlja�a, �efova administracije raznih nivoa, kao i lekare i nastavnike, alii, naravno, i "obi�ne radnike", unekoliko se �rtvuju�i na planu obrazovnog profila. Me�u njenim kandidatima su tri kosmonauta. Sa "Pokretom za podr�ku armiji", komunisti prednja�e po uzrastu svojih kandidata. Nasuprot njima, "jablokovci" i "desne snage" su najmla�i - oni imaju samo po jednog kandidata starijeg od 65 godina. Posebnu pri�u predstavlja "Socijalisti�ka partija Rusije", �ija je kandidatska lista neka vrsta porodi�nog klana njenog lidera Vladimira Brincalova, koji se 1996. Takmi�io s Jeljcinom za Kremlj (i osvojio jedan procenat glasova). Na prvih �est mesta svoje liste, on je stavio jo� svoju �enu Nataliju, doma�icu, brata i sestru, sina i jednog ro�aka.

POJEDINA�NI KANDIDATI: �to se ti�e druge polovine Dume, tako�e od 225 poslanika - koja �e biti sastavljena od pobednika u pojedina�nom nadmetanju, svi su izgledi da �e njen sastav pretrpeti temeljitu smenu. Od sada�njih "individulaca", tek jedna petina se dovoljno afirmisala ili nije prokockala politi�ki kapital tokom protekle �etiri godine, tako da mo�e da ra�una da �e u nedelju uspeti da nadma�i konkurtente. Za razliku od partijskih lista, na koje stabovi izbacuju svoje najve�e adute uglavnom samo na tri prva mesta, u trku pojedina�nih kandidata se ubacuju li�nosti koje sopstvenim, a ne autoritetom partije mogu da privuku bira�e. To su politi�ari op�tenacionalnog kalibra, sa velikim ugledom u svojim izbornim okruzima, koji po pravilu imaju dobre veze sa lokalnim glave�inama i mogu da ra�unaju na njihovu podr�ku.

Partijske liste i pojedina�ni trka�i, ako se ostvare okvirna predvi�anja, stvori�e novu Dumu u kojoj �e svoje mesto sigurno imati komunisti Zjuganova, OVR Luskova i Primakova, "Jabloko" Javlinskog, "desne snage" Kirijenka, Hakamade i Njemcova, "Medved-Jedinstvo" Jeljcinovog novog �ti�enika i izabranika premijera Putina, ministra za vanredne situacije Sergeja �ojgua i, verovatno, "Blok �irinovskog" neuni�tivog "ruskog �e�elja", �ija je Liberalno-demokratska partija li�ena prava da se takmi�i, pa je on na�ao izlaz u savezu sa dvema nepoznatim i marginalnim partijama koje su to pravo sa�uvale.

Prognozeri i politikolozi tvrde da, u pore�enju sa decembrom 1995, kada se glasalo za sada�nju Dumu, u odnosu snaga me�u bira�ima, to jest njihovoj politi�koj orijentaciji nije do�lo do nekih znatnijih promena. "Levi" i "desni", "patriote" (iliti pobornici "samodovoljnosti" Rusije) i "kosmopolite" (zagovornici integracije u me�unarodnu zajednicu) pribli�no je isti kao i pre �etiri godine. Drugo je pitanje �to je izme�u pro�lih i ovih izbora zna�ajno porastao broj razo�aranih - u svoje nekada�nje heroje, u sistem, u op�te stanje itd i �to �e mnogi zbog toga potra�iti druge izabranike za koje veruju da �e bolje nego prethodni izraziti njihova sopstvena ube�enja i te�nje. Prognoze to imaju u vidu, ali nisu u stanju da izra�unaju koliki �e biti efekat, s obzirom da je razo�aranje nemerljiva veli�ina.