Pro�irenje Evropske unije
Brisanje podela
EU bi korz desetak godina mogla da ima 27 �lanica i 500 miliona stanovnika, a teritorija bi joj se uve�ala za tre�inu
Samit �efova dr�ava ili vlada
EU-a u Helsinkiju 10-12. decembra pozvao je radi pregovora o priklju�enju evropskoj
zajednici Litvu, Letoniju, Slova�ku, Rumuniju, Bugarsku, Maltu i Tursku. One �e se
pridru�iti ranijim kandidatima - Estoniji, Poljskoj, �e�koj, Sloveniji i Kipru - s
kojima su pregovori o pristupanju po�eli s prole�a 1998.
Broj kandidata je time udvostru�en, a ishod pro�irenja moglo bi da bude ukidanje vekovne podele izme�u istoka i zapada kontinenta; EU bi kroz desetak godina mogla da ima 27 �lanica i 500 miliona stanovnika, a teritorija bi joj se uve�ala za tre�inu.
EU je ietovremeno u Helsinkiju zadala stroge doma�e zadatke prvoj skupini kandidata i samoj sebi. Jedna od prvih tema pregovora sa srednjoevropskim zemaljama i Kiprom jeste ekologija. Evropski komesar za ekologiju Margot Valstrom procenila je krajem novembra da �e 12 kandidata za �lanstvo narednih godina morati da potro�i oko 120 milijardi evra na pobolj�anje svoje ekolo�ke �isto�e do evropskog nivoa. Zemlje prve skupine mo�i �e, me�utim, da se u�lane u Uniju i pre nego �to re�e svoje glavne ekolo�ke probleme, ujklju�uju�i odlaganje opasnog otpada, smanjivanje zaga�enja namirnica nitratima i pobolj�anje kvaliteta pija�e vode.
Na finansijskom planu, prvih �est kandidata li�eno je prava koje imaju stare �lanice Unije: ako �ele u EU, mora�e da postanu �lanice i Evropske privredne i monetarne unije (EMU). Ti kandidati su se u dosada�njim pregovorima obavezali da �e 2001/2. usvojiti temeljne zakone u tom domenu, uklju�uju�i one o striktinoj nezavisnosti centralne banke.
BALKAN: Dok je u Helsinkiju prakti�no u poslednjem trenutku prolaz me�u odabrane otvoren i "ve�itom kandidatu" Turskoj, jugoslovenski susedi Rumunija i Bugarska dobili su krila ve� posle samita OEBS-a u Istanbulu 18-19. novembra, kada im je obe�ano da �e ih Unija pomo�i sa �est milijardi eura u razdoblju od 2000-2006, a poslednje smetnje njihovom svrstavanju me�u kandidate drugog kruga nestale su krajem novembra. Dve zemlje dobile bi, dakle, vi�e od polovine pomo�i koju je EU planirala da uputi jugoisto�noj Evropi: zemlje zapadnog Balkana (SRJ - ako se popravi, Hrvatska, BiH, Makedonija i Albanija) dobile bi 5,5 milijardi eura.
Poslednju prepreku u ovoj fazi Bugarska je uklonila 29. novembra, pristav�i da do kraja 2002. zatvori dva starija nuklerna reaktora, �ernobilskog tipa, u centrali "Kozloduj". U toj centrali, koja podmiruje vi�e od polovine bugarskih potreba za strujom, rade jo� dva novija reaktora. EU je obe�ala Bugarskoj pomo� od 200 miliona eura izme�u 2000. i 2006, ne bi li iza�la na kraj s nuklearnim otpadom, pobolj�ala energetski sistem i neutralisala socijalne posledice zatvaranja reaktora. Bugarskoj je van toga obe�ana pomo� od 250 miliona eura godi�nje radi pripeme za �lanstvo u EU.
Nasuprot Hrvatskoj i Makedoniji, koje bi to tako�e �elele, Bugarska i Rumunija uspele su svojom kandidaturom za �lanstvo da uveliko ostanu izvan "tvrdog jezgra" Pakta za stabilnost Jugoisto�ne Evrope, u kojem su ostale zemlje zapadnog Balkana. Me�u njima za sada ubedljivo najbolje kotira Makedonija, koja �e u januaru sa EU-om otpo�eti pregovore o asocijaciji i stabilizaciji.
Miroslav Boj�i�
