Izbori za treću Državnu dumu Rusije

Generalna proba

Decembra 1993, posle tragičnog obračuna Kremlja sa nasleđenim sovjetskim (nepokornim) Vrhovnim sovjetom, birači su bili nespremni za promene. Dve godine kasnije, liberalni izborni zakoni su omogućili da na drugim postsovjetskim opštim izborima "procveta sto cvetova", a u nedelju će se pokazati kakav je stvaran odnos snaga na političkoj sceni Rusije i to će biti prava prognoza ishoda treke za Kremlj, 4. juna iduće godine.

Specijalno za VREME iz Moskve

Očekivanja od parlamentarnih izbora u nedelju - u partijskim štabovima, u politikološkim krugovima i istraživačkim centrima, redakcijama medija i, na kraju, u javnosti - toliko su različita da sva predviđanja rezultata glasanja za novi, treći sastav Državne dume u postsovjetskoj istoriji Rusije postaju sumnjiva. Zavisno od rova iz kojeg se puca, novi donji dom ruskog parlamenta morao bi biti istinski novi, sasvim drukčiji od sadašnjeg (Kremlj), treba da još više učvrsti pozicije protivnika "antinarodnog režima", to jest Kremlja (komunisti), odnosno mora da pruži "novu šansu" Rusiji i novom pokolenju njenih preduzimača (liberali i reformatori).

Ma kakva da bude - više prokremljovska nego sadašnja ili naglašenije opoziciona i patriotska - nova Državna duma ne može da izbegne sudbinu da će biti institucija prelaznog karaktera, kao uostalom i budući predsednik, koji će naslediti Borisa Jeljcina. Nijedna od 28 političkih partija i grupacija koje učestvuju u trci ne može da osvoji toliko preimućstvo da bi bila u stanju da nametne radikalne promene. Sa velikom izvesnošću se može predvideti da ovi izbori neće dovesti do velikog zaokreta u politici, niti do drastične smene "kadrova", kako se nekad govorilo, odnosno u sastavu vladajuće elite, kako se to moderno krsti. Reforme će biti nastavljene i same će se reformisati u hodu, uglavnom nedosledno kao do sada, ličnosti će se smenjivati, ali će "špil" u celini biti isti.

To će biti početak kraja "Jeljcinove ere" i, uporedo, početak postjeljcinskog doba.

RUSIJA OSTAJE - LEVA: Bar jedna polovina buduće Dume (225 od ukupno 450 poslanika koji se biraju po partijskim listama) ima velike izglede da ostane približno takva kakva je sada. To će reći da će komunisti opet dominirati, ne toliko zato sto su sami privlačni, koliko zato što Rusija od liberalizma, reformi, tržišnih normi nije doživela ništa lepo, što bi dovelo do preokreta u odnosu ljudi prema novoj vlasti i bivšim vladarima. Naprotiv, izazvali su haos i u privredi i u svesti, što se sublimiše u snažnom pokretu više nezadovoljstva nego protesta. Ili, preciznije, Rusija je još veoma "leva", prokomunistička, što potvrđuje i broj levičarskih partija koje će se u nedelju boriti za glasove građana.

Pored KP sa Genadijem Zjuganovom - koja je, prema svim istraživanjima, apsolutni izborni favorit, na levom krilu izbornog fronta se smestilo još sedam partija, pokreta i udruženja: "Komunisti - za Sovjetski Savez" (Viktor Tjulkin), "Staljinov blok" (Viktor Anpilov), "Partija mira i jedinstva" (Saži Umalatova) i "Pokret za podsršku armiji" (Viktor Iljuhin), zatim "Front nacionalnog spasa", "Duhovno nasleđe" (Aleksej Podberjoskin) i Ruski opštenarodni savez (Sergej Baburin). Neki su tvrdili da je tolika raslojenost "velika greška" lidera levice. Ali, s obzirom na dobro poznatu disciplinu birača naklonjenih komunistima, pre će biti da će to ojačati pozicije levice, jer će prokomunistički glasači moći da biraju između dve hiljade kandidata, što je luksuz koji ni jedna druga grupacija nije dostigla, niti ga može nadoknaditi ma kolikim finansijama raspolagala.

Jedina opasnost po levicu dolazi iz neutralne Partije penzionera, čije pristalice po broju premašuju i faktički obuhvataju izbornu bazu komunista. Mnoge pristalice KP i levice, penzioneri, ideološki se ne odriču svojih, ali - pošto im tokom decenije vernosti životni uslovi nisu postali nimalo bolji - mogu da se okrenu novoj partiji. Opasnost, međutim, nije velika.

Pokret "Otečestvo-Vsja Rosija" nije otvoreno levičarski, naprotiv, naziva se "centrom", ali faktički veoma "miriše levo", naročito u poslednje vreme otkako se tandem Jevgenija Primakova i Jurija Luškova na njegovom čelu osetio ugroženim pred navalom Kremlja. Ako ništa drugo, to se vidi i iz činjenice da su u krilu ovog pokreta i na njegovoj izbornoj listi našle utočište mnoge prebeglice iz Zjuganovljeve partije, a izborni lider OVR-a, bivši premijer Primakov nikad i nije skrivao da je bio i ostao levičar, niti svoje simpatije za novu KP.

CENTAR OSTAJE NEIZMENJEN: Prava nesreća partnerstva moskovskog gradonačelnika i bivšeg premijera je, međutim, što su njihovi izgledi neočekivano ruhnuli kao trula građevina, podignuta na brzinu, kao i njihov politički savez. Koliko do juče neprikosnoveni po izuzetnoj popularnosti, svaki na svom terenu, obojica su suočeni sa drastičnim padom rejtinga, posle žestoke ofanzive Kremlja, koji je stvorio svoj blok centra "Medved" (alias "Jedinstvo"), da bi parirao levocentrističkom OVR-u i u novoj Dumi obezbedio frakciju koja bi ga bezrezervno podržala. Ako komunisti mogu da računaju na manje-više isti, malo veći ili malo manji kontingent glasova, sve govori u prilog pretpostavci da će glavna bitka uslediti između ova dva protivnika, što će dovesti do pravog raskola među biračima. Od tog rata, koji je poslednjih nedelja orijentisan na međusobnu diskvalifikaciju dva bloka, najviše ćara imaju komunisti, i levica cela, koji su zahvaljujući tome samo učvrstili svoje pozicije.

U strogom centru, pored "Medveda", kao i na svim prošlim izborima, ostaje nepormirljivi prema svima, i iz tog ugla usamljeni "Jabloko" Grigorija Javlinskog, kome se pridružio Primakovljev naslednik na polozaju premijera Sergej Stepašin. Javlinski, kao surovi opozicionar, bez obzira na sve pokušaje Kremlja da ga odobrovolji, uzima na nišan neposrednog komšiju "Medveda", koji se tako našao između dve vatre - "Jabloka" i OVR-a. I na tom delu fronta, na kojem predizborni centar sasvim liči na dvoglavog orla na državnmom grbu Rusije, neminovno će doći do podele glasača približnih prohteva i orijentacije.

Njihov prvi desni komšija je Viktor Černomirdin (neposredno uoči izbora ipak nominovan za Nobelovu nagradu za mir, za šta se zalaže i naš Vuk Drašković) sa svojim pokretom "Naš dom Rusija". Kao i tandem Luškov-Primakov, i Černomirdin nudi sigurnu bolju sutrašnjicu, drukčiju od današnjice koju je stvorio Kremlj, ali se pri tome trudi da izbegne svaku direktnu konfrontaciju. Njegove ambicije su skromne - samo da uđe u Dumu, za šta mu je potrebno da preskoči cenzus od pet odsto glasova.

SAVEZ DESNIH SNAGA: Nova sila na izbornoj sceni, koja će zameniti, kao njihov feniks, nekoliko istrošenih ili još samo tinjajućih demokratskih pokreta i partija (među koje spada i začetnik demokratizacije i reformi "Demokratski izbor Rusije" Jegora Gajdara), deklariše se pod nazivom "Savez adesnih snaga". U njemu su se okupili svi "mladoreformatori", koji su u raznim periodima imali šansu da se pokažu, ali im ili nije bilo dopušteno da se do kraja iskažu ili su sami napuštali stroj jer se pri zaokretima tražilo da žrtvuju svoja uverenja i koncepcije.

Na celu udarne trojke novog saveza je bivši premijer Sergej Kirijenko, koji će ostati zapamćen po tome što je u toj ulozi uzdrmao oligarhijski sistem nove Rusije. On je našao zajednički jezik sa bivšim vicepremijerom Borisom Njemcovom, a obojica sa Irinom Hakamada, koja treba da privuče ženske birače savremenijih pogleda na život i budućnost. Njihove tri političke formacije - "Konzervativni pokret Nova sila" (Kirijenko), "Rosija Molodaja" (Njemcov) i "Obščeje delo" (Zajednička stvar, Hakamade) - zajednički mogu da prevladaju petoprocentnu barijeru, ali - nikad se ne zna. Reformatori, pogotovo mladi, kakvi su ovo troje, nikad nisu bili naročito omiljeni. Sve zavisi od toga čime će narod u nedelju da bira - "umom" ili "srcem".

Karakterističan je i sastav kandidatskih lista svih 28 grupacija (one obuhvataju više od 130 partija, pokreta i udruženja) koje će se pojaviti na izborima.

KP Rusije, pored gotovo svih svojih sadašnjih poslanika, ubacila je u trku masu direkktora i lokalnih upravljača, šefova administracije raznih nivoa, kao i lekare i nastavnike, alii, naravno, i "obične radnike", unekoliko se žrtvujući na planu obrazovnog profila. Među njenim kandidatima su tri kosmonauta. Sa "Pokretom za podršku armiji", komunisti prednjače po uzrastu svojih kandidata. Nasuprot njima, "jablokovci" i "desne snage" su najmlađi - oni imaju samo po jednog kandidata starijeg od 65 godina. Posebnu priču predstavlja "Socijalistička partija Rusije", čija je kandidatska lista neka vrsta porodičnog klana njenog lidera Vladimira Brincalova, koji se 1996. Takmičio s Jeljcinom za Kremlj (i osvojio jedan procenat glasova). Na prvih šest mesta svoje liste, on je stavio još svoju ženu Nataliju, domaćicu, brata i sestru, sina i jednog rođaka.

POJEDINAČNI KANDIDATI: Što se tiče druge polovine Dume, takođe od 225 poslanika - koja će biti sastavljena od pobednika u pojedinačnom nadmetanju, svi su izgledi da će njen sastav pretrpeti temeljitu smenu. Od sadašnjih "individulaca", tek jedna petina se dovoljno afirmisala ili nije prokockala politički kapital tokom protekle četiri godine, tako da može da računa da će u nedelju uspeti da nadmaši konkurtente. Za razliku od partijskih lista, na koje stabovi izbacuju svoje najveće adute uglavnom samo na tri prva mesta, u trku pojedinačnih kandidata se ubacuju ličnosti koje sopstvenim, a ne autoritetom partije mogu da privuku birače. To su političari opštenacionalnog kalibra, sa velikim ugledom u svojim izbornim okruzima, koji po pravilu imaju dobre veze sa lokalnim glavešinama i mogu da računaju na njihovu podršku.

Partijske liste i pojedinačni trkači, ako se ostvare okvirna predviđanja, stvoriće novu Dumu u kojoj će svoje mesto sigurno imati komunisti Zjuganova, OVR Luskova i Primakova, "Jabloko" Javlinskog, "desne snage" Kirijenka, Hakamade i Njemcova, "Medved-Jedinstvo" Jeljcinovog novog štićenika i izabranika premijera Putina, ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua i, verovatno, "Blok Žirinovskog" neuništivog "ruskog Šešelja", čija je Liberalno-demokratska partija lišena prava da se takmiči, pa je on našao izlaz u savezu sa dvema nepoznatim i marginalnim partijama koje su to pravo sačuvale.

Prognozeri i politikolozi tvrde da, u poređenju sa decembrom 1995, kada se glasalo za sadašnju Dumu, u odnosu snaga među biračima, to jest njihovoj političkoj orijentaciji nije došlo do nekih znatnijih promena. "Levi" i "desni", "patriote" (iliti pobornici "samodovoljnosti" Rusije) i "kosmopolite" (zagovornici integracije u međunarodnu zajednicu) približno je isti kao i pre četiri godine. Drugo je pitanje što je između prošlih i ovih izbora značajno porastao broj razočaranih - u svoje nekadašnje heroje, u sistem, u opšte stanje itd i što će mnogi zbog toga potražiti druge izabranike za koje veruju da će bolje nego prethodni izraziti njihova sopstvena ubeđenja i težnje. Prognoze to imaju u vidu, ali nisu u stanju da izračunaju koliki će biti efekat, s obzirom da je razočaranje nemerljiva veličina.