Proširenje Evropske unije
Brisanje podela
EU bi korz desetak godina mogla da ima 27 članica i 500 miliona stanovnika, a teritorija bi joj se uvećala za trećinu
Samit šefova država ili vlada
EU-a u Helsinkiju 10-12. decembra pozvao je radi pregovora o priključenju evropskoj
zajednici Litvu, Letoniju, Slovačku, Rumuniju, Bugarsku, Maltu i Tursku. One će se
pridružiti ranijim kandidatima - Estoniji, Poljskoj, Češkoj, Sloveniji i Kipru - s
kojima su pregovori o pristupanju počeli s proleća 1998.
Broj kandidata je time udvostručen, a ishod proširenja moglo bi da bude ukidanje vekovne podele između istoka i zapada kontinenta; EU bi kroz desetak godina mogla da ima 27 članica i 500 miliona stanovnika, a teritorija bi joj se uvećala za trećinu.
EU je ietovremeno u Helsinkiju zadala stroge domaće zadatke prvoj skupini kandidata i samoj sebi. Jedna od prvih tema pregovora sa srednjoevropskim zemaljama i Kiprom jeste ekologija. Evropski komesar za ekologiju Margot Valstrom procenila je krajem novembra da će 12 kandidata za članstvo narednih godina morati da potroši oko 120 milijardi evra na poboljšanje svoje ekološke čistoće do evropskog nivoa. Zemlje prve skupine moći će, međutim, da se učlane u Uniju i pre nego što reše svoje glavne ekološke probleme, ujključujući odlaganje opasnog otpada, smanjivanje zagađenja namirnica nitratima i poboljšanje kvaliteta pijaće vode.
Na finansijskom planu, prvih šest kandidata lišeno je prava koje imaju stare članice Unije: ako žele u EU, moraće da postanu članice i Evropske privredne i monetarne unije (EMU). Ti kandidati su se u dosadašnjim pregovorima obavezali da će 2001/2. usvojiti temeljne zakone u tom domenu, uključujući one o striktinoj nezavisnosti centralne banke.
BALKAN: Dok je u Helsinkiju praktično u poslednjem trenutku prolaz među odabrane otvoren i "večitom kandidatu" Turskoj, jugoslovenski susedi Rumunija i Bugarska dobili su krila već posle samita OEBS-a u Istanbulu 18-19. novembra, kada im je obećano da će ih Unija pomoći sa šest milijardi eura u razdoblju od 2000-2006, a poslednje smetnje njihovom svrstavanju među kandidate drugog kruga nestale su krajem novembra. Dve zemlje dobile bi, dakle, više od polovine pomoći koju je EU planirala da uputi jugoistočnoj Evropi: zemlje zapadnog Balkana (SRJ - ako se popravi, Hrvatska, BiH, Makedonija i Albanija) dobile bi 5,5 milijardi eura.
Poslednju prepreku u ovoj fazi Bugarska je uklonila 29. novembra, pristavši da do kraja 2002. zatvori dva starija nuklerna reaktora, černobilskog tipa, u centrali "Kozloduj". U toj centrali, koja podmiruje više od polovine bugarskih potreba za strujom, rade još dva novija reaktora. EU je obećala Bugarskoj pomoć od 200 miliona eura između 2000. i 2006, ne bi li izašla na kraj s nuklearnim otpadom, poboljšala energetski sistem i neutralisala socijalne posledice zatvaranja reaktora. Bugarskoj je van toga obećana pomoć od 250 miliona eura godišnje radi pripeme za članstvo u EU.
Nasuprot Hrvatskoj i Makedoniji, koje bi to takođe želele, Bugarska i Rumunija uspele su svojom kandidaturom za članstvo da uveliko ostanu izvan "tvrdog jezgra" Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, u kojem su ostale zemlje zapadnog Balkana. Među njima za sada ubedljivo najbolje kotira Makedonija, koja će u januaru sa EU-om otpočeti pregovore o asocijaciji i stabilizaciji.
Miroslav Bojčić
