Ujedinjena Evropa i Jugoslavija

Brisel ili - propast

Ukoliko se Jugoslavija ne pridru�i evropskim tokovima, osu�ena je da ostane jedna od najsiroma�nijih zemalja Evrope

Usred zime na var�avski aerodrom Oken�e svakodnevno sle�u stotine Poljaka preplanulih negde na egzoti�nim toplim morima. Prag je �ivlji i �armantniji od Be�a. I Pe�ta �lja�ti: Beogra�ane izmrcvarene svakodnevicom "u zavi�aju" vi�e od prelepih mostova i austrougarske pozlate impresionira gradski prevoz u Budimpe�ti, ali i mamutske samousluge, benzinske pumpe bez redova... Promene su vidljive golim okom �ak i u Bukure�tu, Sofiji. Turisti koji su dospeli do balti�kih zemalja pri�aju o gradovima koji pulsiraju u ritmu Evropa-Evropa.

Deset godina posle ru�enja Berlinskog zida promene su zahvatile gotovo ceo svet, o centralnoj i isto�noj Evropi i da ne govorimo. Sa krupnim politi�kim promenama, promenio se i na�in �ivota.

Od ru�enja zida ove zemlje kucaju na vrata Evropske unije koja odgovara da su svi zainteresovani dobrodo�li, ali da, ko �eli da u�e u ovaj ekskluzivni klub, mora da po�tuje pravila. A pravila ima mnogo. Neko je �ak pedantno izra�unao da je potencijalnim �lanovima EU-a prosle�ena golema obavezna literatura: 80.000 stranica propisa i zakona - od ljudskih prava i bankarstva do ekologije i poljoprivrede - koji se svi moraju po�tovati! Ovi uslovi nisu upla�ili Poljsku, Ma�arsku, �e�ku, Estoniju, Sloveniju, pa ni Kipar koji u prvom krugu (2003/4) konkuri�u za EU.

CENA VISOKOG DRU�TVA: Jo� sedam zemalja - Bugarska, Rumunija, Turska, Slova�ka, Latvija, Litvanija i Malta - stale su u red za slede�i krug prijema u EU predvi�en za 2010.

Ulazak u visoko evropsko dru�tvo nije naravno ni jeftin ni bezbolan. Ni ve�ina najuspe�nijih (Poljska, Ma�arska, �e�ka) jo� se nije oporavila od �oka tranzicije; nije nimalo lako primeniti evropska pravila i standarde u bankarstvu, produktivnosti, ekologiji ili poljoprivredi. Francuski pelcer vrlo je te�ko "presaditi" na male parcele koje obra�uje oko dva miliona poljskih seljaka. Ali ni EU nije spremna da na isti na�in tretira francuske i ma�arske seljake, kako je to primetio Viktor Orban, ma�arski predsednik vlade. Uprkos mnogim te�ko�ama, od kojih je u ve�ini zemalja svakako najozbiljnija rast nezaposlenosti - stopa se smanjuje samo u Poljskoj i Ma�arskoj - preovla�uje optimisti�ka �elja da se postane deo Evrope. Ve�ina stanovnika u ovim zemljama danas �ivi bolje nego ju�e i optimisti�ki o�ekuje da �e sutra �iveti jo� bolje.

I dok najuticajnija ovda�nja re�imska novina pi�e o zemljama u tranziciji u stilu "gore nego �to je bilo", sve analize potvr�uju veliko ekonomsko zaostajanje jugoisto�nog regiona u odnosu na zemlje centralne Evrope: jaz izme�u balkanskih zemalja i centralne Evrope danas se mo�e meriti jazom koji ove zemlje deli od zemalja Evropske unije.

Za sada samo Rumunija, Bugarska i Slovenija imaju status pridru�enih �lanica EU-a. Makedonija je po�ela razgovore o pridru�ivanju paktu za stabilnost, Albanija je potpisala sporazum o trgovini, ali Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Jugoslavija nemaju nikakav institucionalizovan odnos sa EU-om. Stru�njaci upozoravaju da na�e zaostajanje postaje alarmantno: ako se ne napravi drasti�an zaokret, bi�e potrebne decenije da najsiroma�nije zemlje Balkana - a mi smo sada u tom dru�tvu - dostignu tek prose�ni per capita dohodak od 9000-10.000, koji sada imaju - na primer - Poljska, �e�ka, Slovenija. Uzgred, Slovenci, kojima su neki ovda�nji politi�ari predskazivali budu�nost austrijskih sobarica i konju�ara, sada se po svojoj kupovnoj mo�i (13.700 USA dolara) mogu porediti sa manje razvijenim �lanicama EU-a.

U SRJ pad dru�tvenog proizvoda i industrijske proizvodnje posle 1989. dobija ubrzanje: privredna situacija je katastrofalna, tehni�ko-tehnolo�ka zaostalost privrede SRJ ima dramati�ne dimenzije. Ugledni Wall Street Journal, ali i neki na�i stru�njaci, tvrdi da od svih ekskoministi�kih zemlja Jugoslavija pokazuje najslabije privredne performanse za poslednjih 10 godina. I dok se drugi uklju�uju u integracione i tranzicione tokove, mi se vra�amo najtipi�nijem dr�avnom dirigovanju u privredi.

Prema proceni Grupe G 17, na pragu novog milenijuma Jugoslavija zaostaje "pet do �est tehnolo�kih godina", �to je jednako periodu od 30-40 godina! Istovremeno, dok se pove�ava na�e zaostajanje za zemljama isto�ne i centralne Evrope, na�i politi�ari govore o navodno "najve�em rastu u Evropi" 1997.

Jugoslavija je verovatno �ampion i u jo� jednoj te�koj disciplini - nezaposlenosti: neki stru�njaci tvrde da nezaposlenost kod nas dosti�e �ak 50 odsto, ukoliko se nezaposlenima (vi�e od 700.000 ljudi) doda isto toliko, ili �ak milion radnika, koji uop�te ne primaju plate ili ih primaju u minimalnim iznosima. Danas �ak 60-70 odsto zaposlenih i dalje, kao za vreme sankcija, ima plate manje od prose�nih. Istovremeno, povla��ena politi�ka elita i neki ljudi oko nje (10 odsto najbogatijih) raspola�e sa 37 odsto nacionalnog dohotka (J. Teokarevi� u zborniku Lavirinti krize). Prose�an mese�ni li�ni dohodak je 1989, "u vreme Ante Markovi�a", iznosio oko 1000 DM. Danas je 85 DM. Kad se ovom saldu doda i podatak da se, prema proceni G 17, ekonomska �teta NATO bombardovanjem procenjuje na oko 30 milijardi dolara, o�igledno je da je Jugoslavija, ako se ne pridru�i evropskim tokovima, osu�ena da ostane jedna od najsiroma�nijih zemalja Evrope.

Treba se nadati da se to ne�e dogoditi. Jugoslavija je ovakva kakva je prepreka stabilizaciji, ali i evropeizaciji Balkana. Posle svega �to se dogodilo na brdovitom Balkanu, sada i Evropa prima punu odgovornost za svoja �injenja ili ne�injenja na prostorima biv�e Jugoslavije.

U me�uvremenu, jugosito�na Evropa je spremna za Pakt o stabilnosti: oni koji �ive bolje i oni koji �ive jo� te�e od nas poru�uju da brza integracija sa EU-om nema alternativu. Jer, kako je to pre nekoliko meseci rekao predsednik bugarske vlade Ivan Kostov, alternativa je model "a la Luka�enko ili Milo�evi�". Drugim re�ima - ili Brisel ili propast!