Osvajanje svemira

Zvuk ti�ine

Dve ameri�ke me�uplanetarne letelice u�utale su se u neposrednoj blizini Marsa u razmaku od samo tri meseca

Mars je prvi put zagolicao ma�tu obi�nog sveta krajem pro�log veka kada je italijanski astronom �ovani Skijapareli objavio da je na Marsu video tamne pruge neobi�no pravilne strukture. Ove �trafte �e Persival Lovel, ameri�ki biznismen i entuzijasta sa skromnim poznavanjem astronomije, lakomisleno protuma�iti kao kanale za navodnjavanje koje je mogla da izgradi samo jedna tehnolo�ki napredna civilizacija. U svojoj noveli Rat svetova iz 1898. godine, H. D�. Vels opisuje invaziju �ednih Marsovaca na �itelje Zemlje (kasnija �e radijska dramatizacija ove pri�e u re�iji Orsona Velsa izazvati nekontrolisanu paniku kod miliona Amerikanaca). Po�etkom XX veka javila se ideja o kontaktu sa prvim "kosmi�kim kom�ijama" kori��enjem mamutskih ogledala. U to vreme, popularne su i pri�e Edgara Rajsa Barouza, Tarzanovog "biografa", �iji su glavni junaci egzoti�ni stanovnici "Barsumija", tj. Marsa.

Ma�ta je, kao �to je i red, ustuknula pred tehnologijom. Po�etkom �ezdesetih godina po�eo je prvi talas istra�ivanja Marsa kori��enjem skupih me�uplanetarnih sondi koji je kulminirao mekim sletanjem Vikinga 1 i Vikinga 2 na povr�inu crvene planete 1976. godine. Ispostavilo se da je pretpostavka o biolo�ki aktivnom Marsu bila sasvim pogre�na - planeta najvi�e li�i na ledenu, suvu i biolo�ki mrtvu pustinju preko koje duvaju vetrovi razre�enog ugljen-dioksida.

GDE JE VODA: Interesovanje je naglo poraslo 1996. godine kada su tri eminentna nau�na tima objavila da su u jednom meteoritu prona�enom na Antarktiku prona�li fosilizirane tragove davnog �ivota na Marsu. Iako do danas ova teorija nije sasvim potvr�ena, postoje brojne indicije da je Mars u davnoj pro�losti zaista bio vrlo gostoljubiva planeta, barem za primitivne bakterijske kulture. Pejza� planete izbrazdan je gigantskim kanjonima kakve je mogla da iskle�e jedino teku�a voda snage 10.000 Misisipija. Voda je, prema svim dosada�njim znanjima, jedan od osnovnih preduslova za postojanje �ivota. Me�utim, reka na Marsu vi�e nema. Po jednima, Mars je nekad bio topliji i vla�niji a njegovo sada�nje stanje posledica je postepenog tanjenja atmosferskog omota�a. Po drugima, Mars je uvek bio hladan, ali bi se gejziri vode povremeno pojavljivali na povr�ini usled tektonskog zagrevanja podzemnih naslaga leda. Sva dana�nja istra�ivanja poku�avaju da odgovore na isto fundamentalno pitanje: kuda je sva ta voda oti�la, zajedno sa �ivotom koji je u njoj, mo�da, bujao?

Nakon te�kog gubitka iz 1993. godine, kada je Mars Observer vredan milijardu dolara naprasno otkazao neposredno pred randevu s Marsom, NASA je, na inicijativu novog direktora Danijela Goldina, radikalno izmenila svoj koncept istra�ivanja. Nova politika pod olimpijskim geslom br�e, bolje, jevtinije zna�ila je da NASA namerava da iskoristi svaki pogodan polo�aj Zemlje u odnosu na Mars za lansiranje bar dve letelice (takva prilika ukazuje se svakih 26 meseci). Letelice bi, me�utim, morale da budu znatno jevtinije, tako da gubitak jedne od njih ne ugrozi �itav program. Nova strategija ostvarila je spektakularan uspeh 4. jula 1997. godine kada se na Mars spustio Mars Pathfinder iz koga je izmileo Sojourner, inteligentno vozilo nalik na skejtbord koje je danima veselo krstarilo okolinom (vidi "Vreme" broj 351). U septembru 1997. u orbiti se na�ao i Mars Global Surveyor, letelica koja jo� uvek �alje na Zemlju fotografije izuzetne preciznosti.

A onda je sve krenulo naopako. Krajem pro�le godine put Marsa su, u kratkom vremenskom intervalu, upu�ene dve letelice: Mars Climate Orbiter, zadu�en da sa visine sakuplja podatke o klimatskim promenama na Marsu, i Mars Polar Lender, letelica koja bi trebalo da se meko spusti u polarni region Marsa, �ija je glavna misija da u uzorcima tla poku�a da detektuje tragove vode.

FUNTE I NJUTNI: Orbiter je izgubljen u septembru, nadomak cilja, zbog bizarne gre�ke koja �e, kao pri�a sa naravou�enijem, sigurno u�i u sve ud�benike elementarne fizike. Naime, stru�njaci iz NASA-e su verovali da je reaktivna sila raketnih motora kojima se letelica odr�ava na planiranoj putanji izra�ena u njutnima, tj. jedinicama sile me�unarodnog (metri�kog) sistema jedinica. Kompanija Lockheed Martin, koja je napravila letelicu koristila je, u skladu sa anglosaksonskom tradicijom, funte. S obzirom na to da jedna funta ima oko 4,4 njutna, Orbiter je skretao s pravog kursa kad god bi kontrola leta uklju�ila motore na letelici. Po�to ovakvih "korekcija" nije bilo mnogo, letelica je, nakon 660 miliona pre�enih kilometara i neposredno pred sastanak s Marsom, bila svega 100 kilometara izvan �eljene trajektorije. Na nesre�u, to je bilo dovoljno da Orbiter zagnjuri u Marsovu atmosferu vi�e nego �to sme. Usled pove�anog aerodinami�kog zagrevanja, osetljiva oprema je izgorela a Orbiter se ili stropo�tao na Mars ili ga je potpuno proma�io, pa sad be�ivotno luta Sun�evim sistemom. Gre�ku je, u poslednji �as, primetio jedan od kontrolora leta. Na�alost, bilo je suvi�e kasno da se prora�unaju parametri neophodni za korekciju putanje tako da se �teta od 125 miliona dolara vi�e nije mogla izbe�i.

No, i ovaj amaterski gaf mogao bi se zaboraviti da je Polar Lender, drugi brod iz ansambla, aterirao na Mars 3. decembra uve�e kako valja. Lender je trebalo da se spusti u polarni region u tromese�noj potrazi za kristalima vode zapretanim ispod povr�ine Marsa. Opremljen je robotizovanim a�ovom koji mo�e da se ukopa u tle do metar dubine, a tu je i mali mikrofon preko koga bi se na Zemlji prvi put �uli zvuci jednog drugog sveta. Do poslednjeg trenutka izgledalo je da je sve u redu: funte su pretvorene u njutne, predvi�ene su brze popravke kursa za preko stotinu nepredvi�enih situacija, u kontroli leta je instalirana i web-kamera kojom su entuzijasti iz celog sveta preko interneta mogli u�ivo da prate zbivanja u kontrolnoj sobi. Zbog jonizacije Marsove atmosfere izazvane hipersoni�nom brzinom lendera tokom spu�tanja, radio-kontakt sa letelicom planski je prekinut jedanaest minuta pre dodira tla. Lender je potom otpustio nepotrebnu opremu koja se koristi samo za me�uplanetarni let, a zajedno sa njom i dve sonde (Deep Space 2) veli�ine ko�arka�ke lopte. Ove sonde (nazvane Amundsen i Skot, u �ast prvih osvaja�a Ju�nog pola) vredne 30 miliona dolara trebalo je da se zariju brzinom od oko 600 km/h u povr�inu Marsa na oko pedesetak kilometara od mesta prizemljenja lendera i, usled siline udara, prodru oko pola metra u tle. Senzori u sondama mogu da detektuju i najmanji trag vode u tlu a radio predajnici su tu da rezultate eksperimenta dojave Zemlji.

I��EKIVANJE: Oko pola sata nakon ateriranja kucnuo je �as da se uklju�e radio prijemnici u kontroli leta i uspostavi prvi kontakt sa lenderom. Odvrnuta je ona �ica sa �ampanjca, ekipa sa sve transparentom "Dobrodo�ao na Mars!" na�i�kala se ispred internet-kamere, �ef misije pritisnuo je Enter na tastaturi i... ni�ta. Ni traga od Skota i Amundsena, ni traga od lendera. Prete�a ti�ina koja je zavladala u kontroli leta bila je razo�aravaju�a, ali ne i sasvim fatalna. Ukoliko je lender sleteo na kosinu ili je tako orijentisan da glavna radio-antena nema direktan pogled na Zemlju, izostanak kontakta mogao se o�ekivati. U tom slu�aju, lender se pona�a dosta "inteligentno": ve�ina kriti�nih komponenti, poput brodskog kompjutera ili radio-stanice, ima rezervni duplikat. U slu�aju da se kontakt ne uspostavi odmah, lender je programiran da sam poku�a da popravi polo�aj svoje glavne antene ili, u krajnjem slu�aju, da pre�e na pomo�ni oda�ilja�, manje osetljiv na orijentaciju letelice. Ukoliko se kontakt ne uspostavi ni nakon �est dana, lender �e pretpostaviti da se u njemu ne�to pokvarilo - po�e�e da se sam rekonfiguri�e, zamenjuju�i svaku komponentu rezervnom u nadi da �e prona�i "dobitnu kombinaciju". Da nevolja bude ve�a, zbog rotacije Zemlje i Marsa kontrola leta nema priliku da neprekidno oslu�kuje signale sa Marsa: kontakt je mogu� samo tokom tzv. prozora, u trajanju od nekoliko minuta na svakih par sati.

Posle desetak dana i��ekivanja, ugasila se i poslednja nada da �e se lender, vredan 165 miliona dolara, kona�no oglasiti. Jedina "melodija" koja se sa Marsa �ula bila je Sound of Silence. Jo� uvek se ne zna �ta je neposredni uzrok ove ogromne nau�ne i finansijske �tete. Po jednima, verovatno je otkazao komplikovani pogonski sistem sa�injen od dvanaest motora usled �ega se lender slupao o povr�inu Marsa. Po drugima, do udesa je moglo da do�e i usled smrzavanja raketnog goriva u rezervoarima tokom vi�e meseci leta kroz vakuum. Pravi razlozi mo�da �e se saznati kada Mars Global Surveyor usmeri svoje elektronsko oko sa orbite ka reonu sletanja. Danijel Goldin obe�ava brzu istragu "u kojoj �e u�estvovati najpametniji ljudi Amerike". Postoje�i "red vo�nje" ka Marsu trenutno je suspendovan, dok je ostvarenje krajnjeg cilja, dopremanje uzoraka Marsovog tla na Zemlju, planirano za 2008. godinu, sasvim neizvesno.

KONKURENCIJA: Sve je vi�e onih koji smatraju da pravi razlog dve ovogodi�nje katastrofe le�i u prekomernoj finansijskoj �tednji na u�trb kvaliteta i pouzdanosti. Pominju se i nedovoljna obu�enost stru�nih timova, skriveni bagovi u kompjuterskim programima, nedovoljan napor in�enjera da predvide mogu�e incidente, lo�a ili suvi�e neformalna komunikacija, preoptere�enost konstruktora i kontrolora leta. D�on Pajk, �ef sekcije za svemirsku politiku Federacije ameri�kih nau�nika, smatra da je program za Mars od samog po�etka oskudevao u vremenu, ljudima i novcu: "Niskobud�etni projekti obi�no propadaju usled fatalne kombinacije neadekvatnog finansiranja i lo�eg menad�menta."

Jasno je, me�utim, da NASA danas mo�e samo da sanja o neograni�enom bud�etu iz �ezdesethih godina, u vreme trke za osvajanje Meseca. Rival sa istoka u me�uvremenu je kolabirao, ameri�ka nacija okrenula se drugim prioritetima, a sredstva kojima agencija raspola�e uporno se tope. Sve dok se na horizontu ne pojavi ozbiljna konkurencija, NASA �e se te�ko izboriti za nekada�nji kultni status. Trenutni doga�aji idu joj na ruku: nakon uspe�ne bespilotne probe, Kina se sprema da uskoro lansira svoju prvu posadu. Evropljani su tako�e obuli svoje �izme od sedam milja. Sa raketodroma u Kuru (Francuska Gijana), masivna raketa Arijana 5 odnela je 9. decembra u orbitu do sada najte�i evropski satelit XMM (3,7 tona), vlasni�tvo Evropske svemirske agencije (ESA). Prava avantura, me�utim, po�inje 2002. godine kada u orbitu oko Meseca ESA treba da lansira autenti�no evropsku (�vedsko-francusku), futuristi�ku sondu, �iji solarno-elektri�ni motori predstavljaju poslednju re� tehnike. A dotle �e, valjda, i NASA ponovo prona�i sebe.

Peh za pehom