Havana

Otac i sin

Ulje na vatru pregovora visoke delegacije SAD sa kubanskim predsednikom Fidelom Kastrom o migracionoj politici dolio je slu�aj �estogodi�njeg Eliana Gonzalesa koji se nakon bega sa Kube nalazi kod rodjaka u Majamiju. Mali Elian se sa majkom otisnuo put obe�ane zemlje. Majka i desetoro drugih Kubanaca udavili su se prilikom poku�aja bekstva, a Eliana su iz mora spasli ribari. De�ak se trenutno oporavlja kod ro�aka u Majamiju, ali njegov otac, okoreli pristalica Kastrovog komunizma, zahteva da mu se sin vrati. Ro�aci koji, poput mnogih Kubanaca iz Majamija, imaju izuzetno o�tar stav prema politici Fidela Kastra, odbijaju da se odreknu starateljstva nad malim Elianom. Komunisti�ka partija Kube podr�ala je zahteve oca i �irom zemlje organizovala antiameri�ke demonstracije, sa zahtevom da Elian bude vra�en u domovinu. Kastro je �ak posetio i Elianovu �kolu. Poster sa de�akovim likom postao je simbol politi�kih stavova - kako Kastrove partije, tako i antikastrovski raspolo�enih Kubanaca iz Majamija. Visoki zvani�nik ameri�ke diplomatije Viki Hadlston, u pismu kubanskoj vladi, zahteva da se Huan Miguel Gonzales, Elianov otac, sretne sa slu�benicima zadu�enim za migracionu politiku gde bi mu bila pru�ena prilika da poka�e da ima pravo na starateljstvo, nakon �ega bi bilo odlu�eno da li �e mali Elian biti vra�en na Kubu. Istovremeno, Elianovi ro�aci poku�avaju da spre�e "izru�enje" i ve� su predali zahtev nadle�nim vlastima da se Elianu odobri politi�ki azil. Tako je de�ak razapet izme�u interesa svoga oca, Komunisti�ke partije i ro�aka u Americi.

Razgovori izme�u ameri�kih i kubanskih zvani�nika odr�avaju se dva puta godi�nje, u Havani i Va�ingtonu naizmeni�no. Cilj razgovora uvek je pridr�avanje sporazuma iz 1994, nakon izbegli�ke katastrofe, kada se preko 30.000 Kubanaca na splavovima i sklepanim plovilima otisnulo na put dug preko sto kilometara po nemirnom moru punom ajkula, u poku�aju da se domognu obale SAD. Havana optu�uje vlasti SAD za diskriminaciju emigranata po principu "suvih" i "mokrih" nogu. Naime, ameri�ke vlasti azil pru�aju samo onima koji uspeju da se domognu ameri�ke obale, dok one koje uhvate na moru vra�aju na Kubu. Va�ington, s druge strane, optu�uje re�im Fidela Kastra koji podsti�e ljude na samoubila�ki poduhvat.

Bukure�t

Smena

Rumunski predsednik i vladaju�a koalicija smenili su premijera Radua Vasilea, jer mu je mati�na Demohri��anska partija uskratila podr�ku, a ve�ina ministara podnela ostavku. Predsednik Emil Konstantinesku odlu�io se za ovaj korak zato �to je rad vlade bio onemogu�en, a za vr�ioca du�nosti premijera odredio ministra za rad Aleksandrua Atanasiua. Predsednik je kritikovao rad vlade i njenu neodlu�nost u sprovo�enju reformi. Pro�log ponedeljka je sedmoro ministara iz Demohri��anske partije podnelo ostavku, kao i tri ministra iz Liberalne partije, koalicionog partnera. Vasile pripada reformskom krilu svoje stranke, a na premijerskom mestu nalazi se od pro�le godine. Ipak, dobijao je o�tre kritike, jer nije sproveo reforme i pobolj�ao �ivotni standard.

Predsednik Demohri��anske partije Jon �akonesku veruje da �e se Rumunija nakon smene Vasilea br�e uklju�iti u tokove evropske integracije.

Tokio

Prinova

U Japanu se sa nestrpljenjem o�ekuje odgovor na pitanje da li je princeza Masako (36), koja je za prestolonaslednika udata �est godina, u drugom stanju. Ukoliko odgovor bude potvrdan i ukoliko princeza bude rodila de�aka, on �e biti prvi mu�karac "carske krvi" koji se rodio od 1965. Aki�ino, mla�i prestolonaslednikov brat, ima dve �erke. Od kada je Masako, �kolovana na Oksfordu i Harvardu, napustila diplomatsku karijeru i udala se za prestolonaslednika Naruhita, japanska javnost ne propu�ta priliku da pokrene pitanje prinove, ne retko optu�uju�i princezu za ovaj "propust". Na Masako se, naime, u vreme udaje gledalo kao na modernu mladu �enu koja �e iskoristiti svoj polo�aj da unapredi prava i uticaj �ena u japanskom dru�tvu u kome vlada jaka diskriminacija me�u polovima. Odgovaraju�i jednom na pitanje koliko dece mladi par �eli da ima, Masako je odgovorila: "Nadam se ne toliko koliko je prestolonasledniku (koji svira violu) potrebno da osnuje orkestar." Ubrzo se, me�utim, pokazalo da se i sama Masako priklonila tradiciji i obi�ajima carskog Japana gde je �ena tek senka svom mu�karcu. Na sam nagove�taj trudno�e, japanski mediji zapo�eli su nevi�eno eufori�nu kampanju. Sati televizijskog programa posve�eni su �pekulacijama o prinovi, a na stotine novinara se smenjuje ispred palate iz koje ovih dana treba da stigne kona�an odgovor. "Uop�te ne zavidim Masako, ona je pod stra�nim pritiskom", izjavila je Kaori Tominaga, doma�ica i majka dvoje dece novinaru Rojtera. "I ina�e je te�ko postati majka, a kamoli kad je zbog tolike pa�nje medija izlo�ena jakom stresu."

Ukoliko se trudno�a utvrdi, beba bi do�la na svet po�etkom avgusta 2000.