Mitrohinov arhiv (8)

Dve Nema�ke

Zapadna Nema�ka bila je jedina zemlja o kojoj je KGB dobijao vi�e obave�tajnih podataka od jedne bratske slu�be nego �to je dobavljao sam. Ta bratska slu�ba bila je HVA (Hauptverwaltung Aufklaerung, Glavno obave�tajno odelenje) Isto�ne Nema�ke. Posle pada Berlinskog zida najve�i deo arhive HVA pao je u ruke nema�kih slu�bi, ali i Mitrohin u svojim dokumentima ima detalja koji osvetljavaju sovjetski ugao najve�e evropske �pijunske pri�e, o uzajamnom �pijuniranju dve Nema�ke.

Posle pada nacizma 1945. Zapadnoj Nema�koj pripali su obave�tajci Rajha, a Isto�noj Nema�koj i SSSR arhivi. To je najkra�i opis startne pozicije Hladnog rata na najva�nijoj, �tavi�e kriti�noj crti dodira dva sistema. Zapadnonema�ku obave�tajnu slu�bu BND (Bundesnachrichtendienst) osnovao je Rajnhard Gelen, nacisti�ki organizator �pijunskih mre�a u Evropi i dugo se tako i zvala: "Gehlen Org". Arhivi Rajha, s druge strane Gvozdene zavese, omogu�ili su KGB-u uvid u �lanstvo SS i NSDAP, nacisti�ke partije, kao i u najve�i deo svega onoga �to je to �lanstvo pre i za vreme rata radilo. Tako su se KGB-u otvorile neslu�ene mogu�nosti za ucenjivanje biv�ih nacista u Zapadnoj Nema�koj njihovom mra�nom pro�lo��u.

Ako su biv�e naciste ucenjivali za saradnju, levi�arski i demokratski nastrojene Zapadne Nemce agenti KGB-a su pridobijali �ire�i strah od desnice, neonacizma i "revan�izma", koji �e decenijama ostati glavno stra�ilo sovjetske propagande prema Saveznoj Republici Nema�koj. �ak i kad je i poslednji Gelenov esesovac davno oti�ao u penziju, "aktivne mere" KGB-a (crna propaganda) opisivale su BND kao gnezdo biv�ih nacista koji samo �ekaju da pokrenu novi svetski rat i revan�iraju se. U kontekstu bogate i dinami�ne zapadnonema�ke unutra�nje politike, psiholo�ki optere�ene kompleksom krivice zbog nacizma, bilo je lako eksploatisati strah od desnice i neonacizma.

ISTO�NI SEKTOR:Isto�nonema�ka �pijuna�a - najuspe�nija od svih bratskih Slu�bi Var�avskog pakta - bila je tokom 35 godina obele�ena jednom jedinom li�no��u, �to je u tom poslu retkost. Markus "Mi�a" Volf, sin nema�kog komuniste koji je pobegao u SSSR ispred nacizma, postao je �ef HVA sa nepunih trideset godina 1952. i uspe�no je vodio sve do penzionisanja 1986. KGB mu je verovao bez rezerve; bio je njihov najdra�i saveznik. U svojim memoarima koji su nedavno objavljeni, sasvim neskromno ka�e: "Kao �to i moji najlju�i neprijatelji priznaju, HVA je verovatno bio najefikasnija takva slu�ba na celom evropskom kontinentu". Skromnost na stranu, ali je tu Mi�a Volf verovatno u pravu.

KGB je, pak, uz pomo� i koordinaciju sa HVA, za svoj ra�un penetrirao Zapadnu Nema�ku svim vrstama agenata. Rezidentura KGB-a u Karlshorstu, predgra�u Isto�nog Berlina, bila je najve�i centar KGB-a izvan SSSR-a i odatle su se vodile sve operacije prema Zapadnoj Nema�koj. "Legalne" rezidenture bile su u Bonu, Kelnu i Hamburgu.

Prvi regrutovani agent KGB-a u Zapadnoj Nema�koj, po Mitrohinovim papirima, kodno ime "Sergejev", po�eo je da radi 1950. Mladi nema�ki komunista dobio je zadatak da se distancira od partije i da �pijunira trockiste, kojima je MGB jo� bio fasciniran iz ideolo�kih razloga. Uz pomo� Sergejeva, KGB je iz Zapadnog Berlina kidnapovao nekog Vilanda, vode�eg trockistu u Nema�koj. Ne zna se kakva je od toga korist bila. "Sergejev" je jedan od agenata sa najdu�im sta�om: uspeo je �ak da postane gradona�elnik jednog grada u severnoj Nema�koj, a veza s njim prekinuta je 1981. iz straha da je pod prismotrom.

UPROPA��ENA DECENIJA: Najve�i uspeh KGB-a bila je penetracija u zapadnonema�ku obave�tajnu slu�bu BND. Prvi agent bio je biv�i SS kapetan Hans Klemens, kodno ime "Hani", koga je MGB 1950. zaposlio "za materijalnu naknadu". Idu�e godine Klemens se zapo�ljava u BND kod Gelena i slede�ih deset godina snabdeva KGB dragocenim podacima. Njegov dosije u KGB-u, koji je pro�ao kroz Mitrohinove ruke, ka�e da je Klemens "spre�io otkrivanje va�nih agenata i pomogao onemogu�avanju obave�tajnog rada prema sovjetskim misijama u SR Nema�koj". Najve�i Klemensov uspeh bio je regrutovanje svog biv�eg SS "kamerada" Hajnca Felfea, koga je onda zaposlio kod Gelena. Uz aktivnu pomo� iz Karlshorsta, Felfe postaje jedan od najuspe�nijih �pijuna Hladnog rata. Izve�taj KGB-a ka�e da je Felfe zaslu�an za "eliminaciju nekoliko obave�tajnih mre�a neprijatelja na teritoriji Nema�ke Demokratske Republike" izme�u 1953. i 1955. Felfe je 1953. saop�tio svojim kolegama u BND-u da je uspostavio mre�u agenata u Moskvi, na �elu sa jednim pukovnikom Crvene armije. Mnogi podaci iz te fiktivne mre�e, podaci koje je KGB u Centru sa u�ivanjem pakovao od poluistina i neistina, na�li su put do stola kancelara Adenauera. Istovremeno je Felfe u Karlshorst slao prave podatke iz BND-a. Hitni podaci i�li su radio-vezom; ostali su putovali u la�nom dnu kofera, na mikrofilmovima skrivenim u konzervama s de�jim mlekom ili preko kurira BND-a Ervina Tibla - koji je tako�e bio agent KGB-a. Felfe 1958. postaje na�elnik kontra�pijuna�e BND-a, kao Filbi nekada u Intelid�ens servisu. Kad je 1961. otkriven i uhap�en, procena CIA-e bila je da je Felfe upropastio decenije rada BND-a, jer se vi�e nijednom podatku nije moglo verovati. Kad je Andropov 1957. do�ao na �elo KGB-a, upravo je Felfea izdvojio kao primer agenta kakav je potreban i ubudu�e.

NEUSPELO PREVRTANJE: Obim "aktivnih mera" KGB-a (propagande i podvala) prema SR Nema�koj bio je sve vreme veoma velik. Englez D�on Pit, dopisnik Rojtersa iz Berlina i agent NKVD-a jo� od 1937. prebegao je u Isto�ni Berlin 1950. u dogovoru sa Rusima, odr�ao tamo pres-konferenciju na kojoj je Zapad optu�io za ratno hu�kanje, a Veliku Britaniju da je postala ameri�ka kolonija itd. Taj Pit je do 1975. ure�ivao i izdavao publikaciju "Nema�ki demokratski izve�taji" koja se bavila kompromitacijom zapadnonema�kih politi�ara, poslovnih ljudi i javnih li�nosti detaljima iz njihovih biografija. Detaljima su ga snabdevali podjednako KGB i Mi�a Volf. U okviru "aktivnih mera" eksploatisano je i prebegavanje prvog �efa slu�be bezbednosti SR Nema�ke BfV (Bundesverfa�ungs�utz: Savezni ured za za�titu ustava), Oto Jona, jula 1954. Slu�aj Oto Jona ostao je do danas nejasan: izgleda da je Jon pijan pre�ao u Isto�ni Berlin, da su ga tu malo obra�ivali da ostane, da bi se 1955. vratio na Zapad, gde je bio su�en, ali je odle�ao samo 18 meseci. U Mitrohinovim papirima na�ao se i jedan izve�taj iz Karlshorsta o Jonu: "Hteli smo da ga prevrnemo' (tj. regrutujemo da radi za nas), ali nas je odbio. Po�to je bilo neophodno da ostane u Berlinu, stavili smo mu pilulu za spavanje u kafu... Po�to je prespavao tridesetak sati, uzeli su ga u obradu specijalisti KGB-a za psiholo�ki pritisak. Kona�no je pristao da sara�uje."

KGB i HVA zajedno su koristili arhive Rajha u Isto�nom Berlinu. Kombinuju�i autenti�ne dokumente i falsifikate, u "aktivnim merama" su poku�avali da kompromituju va�ne li�nosti u Zapadnoj Nema�koj. Vili Brant im je bio najva�nija meta: od 1957. kada je izabran za gradona�elnika Zapadnog Berlina, nisu prestajali poku�aji diskreditovanja i opanjkavanja. Zbog svoje herojske antinacisti�ke pro�losti, Brant nikako nije mogao da bude progla�en za neonacistu. Zato su poku�avali da ga prika�u kao agenta Gestapoa, saradnika Intelid�ens servisa i CIA-e, pa �ak i kao biv�eg sovjetskog �pijuna. �injenica koju Brant nije krio bila je da je 1941. u Stokholmu imao kontakte sa NKVD-om u smislu razmene informacija i koordinacije borbe protiv Hitlera, ali je takve kontakte imao i sa Englezima i Amerikancima. Brantova mre�a antinacisti�kih ilegalaca u Norve�koj snabdevala je saveznike dragocenim informacijama o nema�kim snagama i planovima na dalekom severu. Nijedan od poku�aja diskreditovanja Vilija Branta nije uspeo.

USAMLJENE SEKRETARICE: KGB i HVA uspeli su, me�utim, da dohakaju Viliju Brantu, tada ve� kancelaru, na drugi na�in. Novembra 1969. agent HVA sa kodnim imenom "Hansen" dobio je va�no mesto u sekretarijatu kancelara Branta. Bio je to la�ni prebeg iz Isto�ne Nema�ke Ginter Gijom. Kancelar Brant bio je sve popularniji me�u Nemcima iz DDR-a: prilikom posete Isto�noj Nema�koj, masa u Berlinu vikala je "Vili! Vili!"; (Willy) Brant je onda upitao premijera DDR-a (Willi) �tofa: "Vi�u li to oni Vili' sa y' ili sa i'?" KGB je promenio stav i po�eo da podr�ava Branta i njegovu "isto�nu politiku". Kada je 1972. do�lo do glasanja o poverenju Brantovoj vladi u Bundestagu, HVA je svom agentu "Simsonu", poslaniku CDU-a, platio 50.000 maraka da glasa za Branta. U tom trenutku Ginter Gijom je ve� bio na vrhuncu svoje �pijunske karijere, kao li�ni savetnik i desna ruka kancelara Branta. Maja 1973, me�utim, Ginter Nolau, �ef nema�ke kontra�pijuna�e BfV, obave�tava ministra unutra�njih poslova Gen�era da je Gijom sumnjiv i pod prismotrom. HVA je to primetio i suspendovao dalji obave�tajni rad bra�nog para Gijom. Aprila 1974. Nolau je imao dovoljno dokaza i uhapsio ih je oboje. U skandalu koji je nastao, Vili Brant je podneo ostavku.

Druga uspe�na zajedni�ka kampanja HVA i KGB u Zapadnoj Nema�koj bila je poznata "ofanziva na sekretarice". Jo� od 1950. obe bratske slu�be sistematski su slale mlade i �armantne agente u lov na usamljene sekretarice u dr�avnim slu�bama �irom SR Nema�ke. Taj je pristup pokazao odli�ne rezultate, jer je zadatak agenta bio da uspostavljaju trajne emotivne veze, a ne samo povremene �valeracije. Sekretarice su se zaljubljivale, ponekad i udavale, a sve vreme pomagale svojim momcima u "borbi za mir", "protiv neonacizma" ili za "mo�niju Nema�ku", zavisno od politi�kih opredeljenja koje su imale. Agenti su, naravno, nastupali "pod la�nom zastavom", prave�i se da su levi�ari ili desni�ari, agenti CIA-e ili Mosada i ve� po potrebi.

Sasvim o�ekivano, Zapadna Nema�ka bila je veoma primamljiva za nau�no-tehnolo�ku �pijuna�u KGB-a. Slu�aj "Simens" je tu zanimljiv: KGB je uspeo da prodre u tu vode�u firmu i njena istra�ivanja i razvoj kompjutera, ali je sa primenom tih tehnologija do�lo do problema. Naime, u svojoj paranoji, KGB je odustao od plana da ilegalno nabavljeni veliki "Simensov" kompjuter upotrebi za dr�anje svojih baza podataka (uklju�uju�i i dosijea tri miliona ljudi), jer se pla�io da kompjuter ima skrivenih zamki i podmetnutih "buba" koje sovjetski stru�njaci nisu uspeli da prona�u. Tako se SSSR suo�io sa gorkom istinom da mu i najsavr�enija nau�na �pijuna�a ne mo�e pomo�i, jer je zaostao u razvoju klju�nih tehnologija.

Priredio: Milo� Vasi�