Dometi opozicione diplomatije

Bez uverljive i zajedni�ke strategije

Zava�eni strana�ki lideri ne pokazuju da znaju kako da smene Milo�evi�a i urede zemlju posle toga, ali tra�e da im Zapad ne�to d� odmah; Zapad ne zna �ta bi im dao, ali ponavlja da ne mo�e oterati re�im umesto njih

Pre rata NATO-a protiv Jugoslavije, kod Slobodana Milo�evi�a su �esto dolazili nezaboravni Ri�ard Holbruk i ini me�unarodni posrednici i izaslanici, Milan Milutinovi� �etao se po ba�tama francuskih dvoraca, a i �ivadin Jovanovi� je ponekad odlazio u politi�ke prestonice sveta. Posle rata, prvaci srpske opozicije lete specijalnim avionima, rukuju se, razgovaraju i dr�e konferencije za �tampu sa liderima najmo�nijih zapadnih dr�ava. Kakva je u tome razlika za Srbiju i njene gra�ane?

Trenutno ne bogzna kakva. Zemlja je i dalje opasana sankcijama, isklju�ena iz svih me�unarodnih institucija, nema pristup politi�kim, ekonomskim ni nau�nim tokovima kojima razvijeni svet ulazi u novi milenijum, Srbi su i dalje drugo ime za svaku vrstu zla, varvarstva i primitivizma koji se mogu zamisliti. Moglo bi, me�utim, biti i gore. Moglo bi biti da su Evropa i Amerika ve� odlu�ili da oko nas naprave sanitarni obru�, da nas zaborave za narednih 20-30 godina i puste nas da neometano tonemo u sveop�te rasulo, bedu i propadanje. Izme�u takvog raspleta i gra�ana Srbije zasad stoje samo opozicione vo�e, takve kakve su.

�ANSE: Pa, kolike su njihove �anse da Srbiju nekako vrate na politi�ku kartu sveta i samim tim otvore neku perspektivu normalnog �ivota njenim gra�anima?

Kad bi se sudilo samo po nivou i u�estalosti me�unarodnih susreta visokog ranga - �anse su velike. U oktobru su opozicione vo�e pozvane u Luksemburg da se na marginama ministarskog sastanka Evropske unije sastanu sa predstavnicima vlada tih zemalja i porazgovaraju o tome �ta bi se sa Srbijom moglo u�initi. Po�etkom novembra je osmo�lana delegacija Saveza za promene otputovala u Va�ington na poziv nevladine organizacije "Fridom haus" i razgovarala sa visokim predstavnicima ameri�ke administracije, sa Medlin Olbrajt na �elu. Krajem novembra su �efovi vode�ih opozicionih partija i�li u Istanbul, gde su kao "li�ni gosti" �e�kog predsednika Vaclava Havela boravili na samitu OEBS-a i tako�e imali brojne susrete visokog nivoa. U decembru su se spakovali za Berlin, gde je na marginama sastanka G 8 (grupa sedam najrazvijenih zemalja sveta plus Rusija) odr�an trilateralni sastanak SAD i EU sa "demokratskim snagama SRJ", odnosno srpskom opozicijom i Milom �ukanovi�em. Ukratko, Vuku Dra�kovi�u, Zoranu �in�i�u, Dragoslavu Avramovi�u, Vuku Obradovi�u, Dragoljubu Mi�unovi�u i drugima davan je me�unarodni zna�aj koji daleko prevazilazi njihovu politi�ku te�inu u zemlji, a kamoli u svetu. "Mi smo partneri �itavom svetu", trijumfalno je uzviknuo Zoran �in�i�, predsednik Demokratske stranke po povratku iz Istambula. "Nije se dosad desilo u istoriji Evrope i Amerike da je sa opozicijom u jednoj zemlji formirana zvani�na komisija gde je opozicija prihva�ena kao zvani�ni partner ni manje ni vi�e nego EU i Amerike u isto vreme", dodao je �in�i�.

Pogledajmo �ta stoji iza tih gromopucateljnih izjava.

ZAHTEVI: Prvi i osnovni zahtev strana�kih vo�a na svim sastancima bio je ukidanje sankcija koje poga�aju gra�ane uz poja�avanje onih koje direktno poga�aju re�im (zabrana izdavanja viza Milo�evi�u i onima oko njega), humanitarna pomo�, podr�ka projektu "Energija za demokratiju" (nafta za gradove u kojima je na vlasti opozicija, ali i druge) i za�tita Srba i drugog nealbanskog stanovni�tva na Kosovu. Sankcije - �ak ni vazdu�ni i naftni embargo uvedeni zbog rata na Kosovu - nisu ukinute, i ne�e biti do daljeg. �uveni "spoljni zid" sankcija �e, u ovoj ili onoj formi, opstati dok je Milo�evi� na vlasti. Humanitarna pomo� zaista sti�e u zemlju, zvani�nim kanalima - uglavnom preko Crvenog krsta - mada nije izvesno gde zavr�ava. Po�etak "Energije za demokratiju" nije bio najslavniji: cisterne sa naftom za Ni� i Pirot danima su zadr�avane na granici da bi najzad stigle na odredi�te, s tim �to je Vojislav �e�elj u me�uvremenu sasvim uni�tio njihovu propagandnu vrednost izjavom da �e nam od Rusa i Kineza svakako sti�i mnogo ozbiljnija pomo� od �etrdesetak cisterni nafte. Sudbina Kosova je, kao �to je uvek i bila, daleko izvan doma�aja opozicije.

Opozicija ponavlja da im Zapad mora ne�to dati, i to dati sad. Nije to te�ko razumeti: sastanci sa liderima dr�ava koje su nas bombardovale ne�e im doneti op�tenarodno priznanje ako ne�to veliko nemaju da ponude za uzvrat. Antizapadno raspolo�enje, koje re�im tako ve�to odr�ava, u�lo je �ak i u pesmicu koja se ovih dana mo�e �uti na radio i TV stanicama: "Mrzim Amerikance/Oni su samo govance/Hteli bi Srbe u lance." Zapad, me�utim, ne zna �ta bi im to sad mogao dati a da re�im ne iskoristi u svoje svrhe, a otvoreno govori da im ne mo�e dati pobedu nad Slobodanom Milo�evi�em, da �e to nekako morati sami.

VEZE: �efovi diplomatija EU su po�etkom decembra u ministarskom saop�tenju obznanili svoju re�enost da i dalje pru�aju pomo� za "obnovu demokratske SRJ i ja�anje veza s njom", naglasiv�i da se saradnja zemalja EU sa srpskim demokratskim snagama "mora usredsrediti na neposrednu pomo�, podr�ku demokratiji u SRJ i planiranje razdoblja posle predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a". Havijer Solana, visoki predstavnik za zajedni�ku spoljnu i bezbednosnu politiku EU - koji je u jednom od najtrapavijih poteza ikad zabele�enih zadu�en da koordinira kontakte sa opozicijom u Srbiji - izjavio je da bi trebalo probati izdejstvovati da vlasti u Srbiji prihvate sazivanje vanrednih, istinski demokratskih, po�tenih i slobodnih izbora uz pomo� u organizovanju "valjane predizborne kampanje, slobodan pristup svih stranaka i koalicija javnim i nezavisnim medijima" koju Unija mo�e da pru�i. Milo�evi�, me�utim, svakodnevno pokazuje da nema nikakvu nameru da sazove vanredne, a ponajmanje slobodne i fer izbore.

MISTERIJE: O �emu onda, u stvari, razgovaraju doma�e "demokratske snage" sa ameri�kim dr�avnim sekretarom �itavih 90 minuta u Berlinu, pre nego �to �e dr�avni sekretar - koja ina�e �uri na mnogo va�niji sastanak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovim - s opozicijom uredno oti�i na zajedni�ku konferenciju za �tampu? Prema Medlin Olbrajt, to je bio "mo�da istorijski trenutak, jer po�inje saradnja me�unarodne zajednice i demokratske opozicije u Srbiji za dobrobit gra�ana i Srbije kao dr�ave", pokazuju�i da je jedan od razloga �to najva�niji zapadni politi�ari tolike sate tro�e sa na�im opozicionarima taj da �arko �ele da poka�u da oni nikad, je li, nisu imali ni�ta protiv naroda i dr�ave ve� samo protiv stra�nog re�ima. Olbrajtova je �ak bila i poeti�na, rekav�i novinarima na samom po�etku da je "ovo istorijski sastanak u istorijskom gradu, kad su se sastale vode�e svetske demokratije i vode�i jugoslovenski demokrati". Dodala je da �e, u cilju "pomo�i srpskoj demokratiji i pripreme izbora" (�ta god to zna�ilo), pove�ati finansijsku pomo� sa 12 na 25 miliona dolara.

Me�utim, i posle brojnih izjava predstavnika srpske opozicije sadr�aj razgovora sa Medlin Olbrajt, Jo�kom Fi�erom, Tarjom Halonen i drugima uglavnom ostaje misterija. Uop�te, iz svega �to su doma�oj javnosti, �eljnoj bilo kakvog ohrabrenja, imali da saop�te razabire se uglavnom a) da im je najvi�e stalo da sebe pojedina�no, njihove stranke ili opozicione frakcije kojima pripadaju predstave kao jedine koji u�ivaju stvarnu podr�ku Zapada i ugled autenti�ne opozicije Milo�evi�u i b) da posebno naglase da im nije postavljen nikakav ultimatum da se ujedine - Bo�e sa�uvaj - nego da su u tom smislu samo dobili nekakve neobavezuju�e preporuke.

RASPLET: I u krugovima onih koji putuju na takve sastanke mo�e se �uti da je ovda�njim opozicionarima vi�e stalo da ubace �to vi�e "svojih" ljudi u delegacije, uz eliminisanje onih koji su im li�no ili po partijskoj liniji nesimpati�ni, nego da smisle neku uverljivu i efikasnu strategiju za te razgovore. O nekom zajedni�kom konceptu izlaska iz krize, mirne smene re�ima i postmilo�evi�evskoj budu�nosti nema ni govora. To i nije za preterano �u�enje: ako pred doma�om javno��u opozicija nije u stanju da se predstavi kao ozbiljna alternativa re�imu, kao snaga koja zna �ta radi i koja svoje sitne i su�tinski potpuno nebitne sva�e i sujete mo�e da prevazi�e u interesu opstanka dr�ave i njenih gra�ana - za�to bi druk�ije izgledala u susretima sa uticajnim svetskim politi�arima?

U januaru bi u Budvi trebalo da se odr�i sastanak ekspertske grupe trilateralne komisije predstavnika EU, SAD i srpske opozicije o humanitarnoj i energetskoj pomo�i Srbiji. Kako je po povratku iz Berlina rekao Zoran �in�i�, tad �e biti oformljena radna grupa za neposrednu pomo� Srbiji koja �e imati svoj bud�et i po�eti da sprovodi predlo�ene programe kad dokumentacija bude pripremljena. To �e biti slede�a od verovatno jo� nekoliko prilika da srpska opozicija poka�e da ima politi�kog ume�a i snage da spasava �to se u zemlji spasti mo�e dok ovaj re�im jo� vlada; da ima stvarnih �ansi da do�e na vlast; da ta�no zna �ta treba u�initi kad do�e do smene vlasti. U protivnom, sva je prilika da �e do totalne me�unarodne izolacije do�i, jer je malo verovatno da Zapad posle podizanja ha�ke optu�nice mo�e da se vrati na politiku "dilovanja" s Milo�evi�em. Postoji jo� jedna mogu�nost: da pre toga izbije jo� neki rat u SRJ, �to bi moglo dovesti do ponovne NATO intervencije koja bi se mogla zavr�iti me�unarodnim protektoratom. Odgovornost opozicije je ogromna, mada se ne bi reklo da je ona toga svesna. Pou�na francuska poslovica glasi da "i najlep�a devojka mo�e dati samo ono �to ima".

Dr Vojin Dimitrijevi�, direktor Beogradskog centra za ljudska prava:

Nekvalitetna komunikacija

Dr Vojin Dimitrijevi�, direktor Centra za ljudska prava i donedavno profesor me�unarodnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, u�estvovao je na nekoliko sastanaka opozicije sa predstavnicima zapadnih vlada. Za "Vreme" daje svoju ocenu dometa te saradnje:

"Ako ima dometa, to je �to je alternativni deo na�eg dru�tva - onaj koji nije na vlasti i daleko je od nje, gde ubrajam i politi�ke stranke i nevladine organizacije - po�eo da komunicira sa inostranstvom i tako umanjuje izolaciju Srbije. Me�utim, �ansa koja se na�im politi�kim strankama i savezima demokratske opozicije pru�ala da nadomeste nepostoje�u zvani�nu diplomatiju time �to bi u interesu dru�tva preuzela neke njene funkcije nije jo� iskori��ena.

Za to postoji vi�e razloga, od kojih su verovatno najva�nija dva. Jedan je u objektivnoj te�ko�i da nedr�avni subjekti pregovaraju i dogovaraju se s dr�avnim subjektima kakvi su predstavnici stranih vlada i njihovih ministarstava. Tu je potrebno dosta inventivnosti koju nijedna strana dosad nije pokazala. Drugi razlog je u slabom kvalitetu tog komuniciranja, u odsustvu me�unarodnog iskustva, u robovanju unutra�njoj politici i strahu da se ne postane �rtva agresivne nacionalisti�ke propagande. U strahu su velike o�i, tako da se u naporu da se ne izgleda kao izdajnik �esto ne zauzima dovoljna distanca u odnosu na politiku re�ima, �to se najbolje vidi po tome �to su neki zahtevi koje opozicija postavlja istovetni sa zahtevima vlasti: skidanje svih sankcija, ritualno ponavljanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, napadi na Ha�ki tribunal, kukumav�enje nad sudbinom srpstva.

Jednostavno, treba imati vi�e ideja i ne tra�iti od me�unarodne zajednice ono �to nije njen posao. Drugim re�ima, jasno je da �e demokratski svet pomo�i svaku demokratsku vladu u Srbiji kad se ona uspostavi, ali demokratski svet ne mo�e umesto opozicije da dovede dotle da se takva vlada uspostavi. Umesto da opozicija tra�i obe�anja za budu�u demokratsku Srbiju, trebalo bi sa�initi listu potreba za pomo� dru�tvu u Srbiji, a ne za pomo� opozicionim strankama da do�u na vlast. To bi bila stru�na pomo� u planiranju ekonomskih reformi i ekonomske politike uop�te, u stvaranju koherentnog plana revizije na�eg celokupnog zakonodavstva, obuke kadra u sudstvu, administraciji i privredi, u nadokna�ivanje �teta koje je pretrpeo ceo obrazovni sistem. To je vrsta pomo�i koja ne mora da ide preko dr�avnih organa, ni stranih ni jugoslovenskih, koja ne bi stizala cisternama koje se na granici mogu zaustavljati i �ikanirati niti je podlo�na Kertesovim carinicima. Nju mogu da pru�aju nedr�avne organizacije i fondacije u saradnji sa na�im partnerima iste vrste i predmet razgovora sa inostranstvom trebalo bi da bude temeljito planiranje i izgradnja vizije, da bi se spre�ilo ta takva saradnja bude ad hoc, sporadi�na, kratkog daha i nekoordinirana.

�ta Zapad podr�ava

O sadr�ajima razgovora srpske opozicije sa zapadnim vo�ama jo� se ponajvi�e moglo saznati iz izjava Zorana �in�i�a, predsednika Demokratske stranke po povratku iz Berlina:

"Dragoslav Avramovi� i ja smo ceo dan razgovarali o socijalnim i ekonomskim projektima koje smo pripremili. Drugi nisu razgovarali, jer nisu ni imali projekte."

"Dobili smo najpre principijelnu podr�ku za jednu novu strategiju prema na�em regionu, koja se sastoji u pozitivnim inicijativama, obe�anjima i pripremi za jednu bolju budu�nost. Ona se konkretizuje u obe�anju da �e predstavnici na�e zemlje biti prisutni u svim organizacijama u kojima se raspravlja o budu�nosti regiona i da �e, kao gosti, imati pravo da u�estvuju, da njihove ideje budu prihva�ene i da se mesto za Srbiju �uva na takav na�in."