Kontroverze kandidature Turske za EU

Kontinent bez granica

Ulazak Turske u Evropsku uniju odsada je samo pitanje kalendara, kalenda koje, ovoga puta, i s razlogom, ne�e biti gr�ke

U polustoljetnoj povijesti evropske integracije ne znamo za kontroverzniju odluku od one koju su u Helsinkiju, 10. decembra ove godine, donijeli �efovi dr�ava ili vlada Evropske unije: priznati Turskoj slu�beni status kandidata za punopravno �lanstvo u Evropskoj uniji. Odluka posve dostojna sve�anostima �to ih posvuda organiziraju �arlatani modernoga dru�tva-spektakla u povodu po njima najavljenog novoga stolje�a i tisu�lje�a - koji �e, ipak, po pameti ljudskoj sude�i - po�eti tek za godinu dana, jer nulta godina je kraj jednog slijeda, ne i po�etak novoga. Ali, moderni �ovjek, taj homo festivus, svuda tra�i povoda da svoju �elju pretvori u sudbinu, ne misle�i ni o �emu drugom osim o tome kako da prihvati sve �to mu se nudi kao vrhunski dokaz puno�e �ivota i �ivotne koreografije. Tako i u politici. Petnaest spice boysa, na vlasti u zemljama Evropske unije milo��u �udi, idiosinkrazije i nervne rastrojenosti javnoga mnijenja i njegove dosljedne nedosljednosti, odlu�ili su, kao oligarsi koji nikome ne pola�u ra�una, da prime jednu, historijski i geografski gledano, neevropsku zemlju u svoje �lanstvo.

Odjednom granice Evrope, na koje smo navikli gledaju�i od djetinjstva stare zemljovide, mijenjaju svoj prepoznatljiv lik. Kad je trebalo da gordi Albion bude primljen u tada�nje Evropsko zajedni�ko tr�i�te, 1961. i 1967. godine, jedan �arl de Gol je znao u tome prepoznati "danajski dar", a u Engleskoj trojanskoga konja �to su ga ostavili prekoatlantski Danajci. Kad je kona�no prihva�eno, na samitu u Hagu 1969. godine, da se evropska �estorica pretvore u evropsku devetoricu, odr�ani su referendumi ne samo u zemljama kandidatima ve� i u zemljama �lanicama u kojima je ovo pitanje pro�irenja poprimilo nacionalno zna�enje, u Francuskoj na primjer.

NA VA�INGTONSKOJ TRASI: Sada kad je Turska do�la na red, voljom Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava i njihova nacionalnog interesa nijedan referendum, nijedna parlamentarna debata... Ulazak Turske u Evropsku uniju odsada je samo pitanje kalendara, kalenda koje, ovoga puta, i s razlogom, ne�e biti gr�ke! I taj ameri�ki interes je vi�e nego razvidan: Turska je va�na �lanica Sjevernoatlantskoga saveza, klju�na za sigurnost Azije i Evrope, i njeno uklju�enje u Evropsku uniju upravo u trenutku kad Evropska unija pravi prve korake na putu zajedni�ke evropske obrane zna�it �e dodatnu NATO-izaciju Evrope. Druga posljedica: ulaskom Turske, ipso facto, uklonjeno je bilo kakvo usidrenje evropske integracije u povijesni, kulturni, vjerski ili civilizacijski identitet, i odsada se evropska integracija kre�e putem koji je Va�ington trasirao. A to je put pretvaranja staroga kontinenta u kontinentalni supermarket, u Euroland.

U prilog takvoj antievropskoj odluci govori se - ako uop�e ima jo� nekoga tko pita o razlo�nosti takva koraka - da je Turska velika nacija (Indija je jo� ve�a), da je ponajvi�e lai�ka od svih muslimanskih zemalja, da je njena vojna pozicija klju�na (to nas, izgleda, ponajvi�e svrbi), da se njeno gospodarstvo modernizira (u zemljama jugoisto�ne Azije tako�er), itd.

Na osnovu ovako pobrojanih kriterija, koji su vi�e trenuta�ne inspiracije - koje �ovjeka salije�u �itanjem jednodnevnih tiskovina - nego jasne politi�ke vizije, nema nikakova razloga da se Evropa ne bi uskoro pro�irila, ako postoji dobra i obostrana volja, i na Siriju, zemlje Magreba, na Iran, Azerbejd�an (�ujemo da tu ima i nafte), na Izrael (isto vjersko i civilizacijsko naslje�e!) ili na Novi Zeland, Kubu i Meksiko (koji je pripadao habsbur�koj kruni), itd.

Turska nije evropska zemlja, ni historijski ni geografski, podsjetio je nedavno biv�i francuski predsjednik Valeri �iskar d'Esten, jedan od najistaknutijih evropskih federalista.

Vi�e od 95 odsto njena teritorija nalazi se u Aziji, a i tih preostalih "evropskih" pet odsto jesu rezultat neobi�ne diplomatske igre nakon Prvoga svjetskoga rata. Dr�avnim udarom u Turskoj, �to ga je organizirao Mustafa Kemal, odbacuje se Ugovor iz Sevra - kojim je evropski dio Turske pripao Gr�koj, i saveznici pristaju na nove pregovore u Lozani (jul 1923) kojima se Turskoj priznaje pravo nad Trakijom, uz poznata "humana preseljenja stanovni�tva".

HIPOKRIZIJA: Ako se Turskoj danas ne�to ipak spo�itava, po onoj otrcanoj - nitko nije savr�en - onda se ne spominju ni povjesni, ni kulturni, ni vjerski, ni civilizacijski, pa ni demokratski kriteriji, ve� jedino pitanje statusa manjina. Dakle, na djelu je �uvena hipokrizija, jer to je pitanje koje ni sama Evropa nije znala rije�iti, budu�i da u njenim predhelsin�kim, dakle historijskim okvirima, u ovom trenutku tinja desetak etni�kih sukoba.

Nedavno je, u "Figarou", jedan od vode�ih francuskih politikologa �an Klod Kasanova, glavni urednik teorijskog �asopisa Commentaire, istaknuo kako je Bil Klinton odmah nakon odluke helsin�koga samita telefonirao Bulentu Ed�evitu kako bi mu rekao slijede�e: "Ovo je velika pobjeda za Tursku." I doista, momak iz Litl Roka koji se sve vi�e bavi ujedinjenjem Evrope posve je u pravu. To jest pobjeda za Trusku, za Ameriku isto tako, ali kao �to i Kasanova �ini, moramo se upitati: pobjeda nad kim? Za francuskoga teoretika to je pobjeda nad zdravim razumom, mi bismo dometnuli i nad Evropom isto tako.

Gdje su granice Evrope? To je pitanje koje su veliki evropski duhovi, kontaminirani evropskom stra��u za integracijom, Pol Valeri, Hose Ortega i Gaset, T. S. Eliot, Denis de Ru�emon, na primjer, neprestano pretresali i poku�avali odgovoriti na nj. Istina je da su evropske granice bile promjenljive, poglavito na istoku kontinenta, jo� donedavno to je bila �eljezna zavjesa od Baltika do Trsta koja je ozna�avala grani�nu to�ku. Ali, ni granice pojedinih nacija-dr�ava nisu se prestale mijenjati. Jedna �isto zemljopisna definicija Evrope ne bi bila od velikog zna�enja, jer ne ujedinjuju se, govorio je De Ru�emon, teritoriji ve� ljudi, "stanoviti tip humaniteta koji proistje�e iz odre�ene kulture". I kao Evropljani mi smo posebni i po tome, po tome naro�ito, �to prenagla�avamo posebnosti i razlike unutar tog na�eg zajedni�kog obilje�ja. No, te razlike, ma koliko ih strastveno branili i afirmirali, ne mogu prikriti ono �to nas na pozitivan na�in �ini posebnim upravo kao Evropljane: to je, po definiciji jednoga Pola Valerija, bitan utjecaj �to su ga na sve evropske narode izvr�ila tri velika historijska izvori�ta: rimsko carstvo, gr�ka filozofija i kr��anstvo. Dakle, Rim, Atena i Jeruzalem. Ovome treba dodati brojne keltske, germanske, slavenske, arapske i druge utjecaje. Ali ovo evropsko prapo�etno trojstvo ostaje odlu�uju�e.

POGODBA: Dijele�i strast za evropskim ujedinjenjem jo� od svojih mladena�kih dana, krajem �ezdesetih godina, dru�e�i se i prijateljuju�i s velikim Evropljaninom, kakav je bio Denis de Ru�emon, "Evropljanin po ro�enju, �vicarac po uvjerenju" - jednom sam ga prilikom tako odredio - svoje sam povla�enje iz rukovode�e instance Me�unarodnoga evropskoga pokreta najavio 1991. u vili Borgeze, u Rimu, i odmah nakon toga i ostvario. Tko je imao sluha ve� tada je mogao �uti jeku budu�ih doga�aja koji �e najve�u evropsku politi�ku ideju moderne epohe ismijati kao donkihotsko zanesenja�tvo. Od tada je evropska integracija napravila niz ustupaka i kompromisa koji su tek simptomi njena ozbiljna oboljenja. Ka�e se da su simboli neva�ni. Ako su simboli neva�ni, onda su bar nikada obja�njene promjene simbola i te kako va�ne. Sje�am se, desetlje�ima sam slavio Dan Evrope 5. maja i znao se �aliti da je taj datum izabran u �ast Marksova ro�enja. U stvari, to je dan kad je 1949. godine osnovano Vije�e Evrope. Odnedavno, od pada Berlinskoga zida, briselska je "evro-mafija", koja se mno�i po bespolnom na�elu birokratske partenogeneze, odlu�ila da se Dan Evrope slavi 9. maja. Za�to? Nikad nitko to nije objasnio.

Za�to je Evropska unija prihvatila kandidaturu Turske? To nam nitko nije objasnio, nitko nikoga nije ni upitao na jasan i ozbiljan na�in. Ovome diplomatskom koraku Ankare prethodila je zdru�ena akcija ameri�kih i turskih specijalnih i tajno-policijskih snaga prigodom hap�enja kurdskoga �elnika Abdulaha Od�alana. Uslijedila je sudbena komedija pred vojnim vrhovnim sudom (ne zaboravimo, turski su generali i njihovo Nacionalno vije�e sigurnosti ti koji odlu�uju o svim bitnim pitanjima politi�koga �ivota u zemlji, pod isprikom da se radi o o�uvanju ba�tine ataturkizma, a mimo turskog parlamenta), pritisak Evropske unije i, o�igledno, pogodba: Od�alan ne�e biti ubijen a, za uzvrat, primate nas u Evropsku uniju. Ovome treba dodati otvoreni ameri�ki pritisak iz geostrate�kih razloga. Evropa je jo� jednom pokleknula pred fascinacijom Vol Strita, Las Vegasa i Pensilvanijske avenije. Za to vrijeme, jedna velika evropska zemlja, Rusija, prevelika da u�e u Evropu ali nezaobilazna za njenu sigurnost i njen kulturni identitet, meta je svih evropskih psovki i odbijanja. I to u trenutku svoje najdublje politi�ke i dru�tvene krize.