�panija

Deset odabranih

�panski politi�ari, biznismeni, umetnici i sportisti imali su vrlo zapa�enu ulogu na doma�oj i me�unarodnoj sceni �to svedo�i o sve zna�ajnijem mestu zemlje na me�unarodnom planu

Ako se u poslednja �etiri dana odlaze�e 1999. ne dogodi ono od �ega svi strahuju, neka teroristi�ka akcija ETA-e, �panija �e odlaze�u 1999. zaklju�iti sa najboljim bilansom u poslednjih 30 godina: nije bilo nijedne �rtve akcija ove organizacije. To je posledica primirja, progla�enog od strane ETA-e u septembru pro�le godine, ali 28. novembra baskijski teroristi odlu�ili su da ponovo uzmu oru�je u ruke i otad se strepi kada �e i gde pu�i.

Policija je pro�le nedelje kod Saragose zaustavila kombi koji je nosio skoro tonu eksploziva - najve�u koli�inu ikada zaplenjenu u jednoj operaciji - koja je bila, kako se procenjuje, namenjena za spektakularno veliki atentat u Madridu, a dan kasnije otkriven je jo� jedan kombi sa gomilom oru�ja. U partiji �aha na �ivot i smrt koja traje od 1968. policija je povukla dva dobra poteza, ali protivnik je daleko od "mata" i ne pomi�lja na predaju.

Da je primirje ostalo na snazi, zadovoljstvo �panaca bilo bi kompletno, jer je odlaze�a 1999. bila godina velike �panske promocije u mnogim oblastima. Mnogi �panski politi�ari, biznismeni, umetnici i sportisti pamti�e 1999. po svojim uspesima koji, objedinjeni, svedo�e o sve ve�oj ulozi zemlje na me�unarodnoj sceni.

Kroz mini-portrete 10 li�nosti koje su obele�ile �pansku i me�unarodnu javnu scenu 1999. slobodnom izboru va�eg dopisnika - evo podse�anja na najzna�ajnije �panske protagoniste godine, s tim �to se pod time ne podrazumevaju samo pozitivni u�inci.

1. HAVIER SOLANA. Bez obzira na mnoge kritike i posprdne komentare koje je primio na ra�un svoje servilnosti Va�ingtonu, Havier Solana je bez sumnje �panac �ije je ime naj�e��e izgovoreno u svetu tokom 1999. Imao je "�ast" da formalno izda naredbu, kao generalni sekretar NATO-a, za napad Atlantske alijanse na Jugoslaviju, a "kao nagradu" je dobio polo�aj "ministra spoljnih poslova i bezbednosti Ujedinjene Evrope". U pozitivni bilans njegovog mandata na �elu operative NATO-a ubrajaju mu "istorijski pakt" sa Rusijom.
2. HOAKIN ALMUNIA. Na doma�oj sceni je Hoakin Almunia, generalni sekretar PSOE, izbio u prvi plan postav�i i zvani�no kandidat svoje partije na izborima koji �e se odr�ati u martu idu�e godine. Izboru je prethodila ostavka (14. maja) �ozepa Borelja, politi�ara �ija je zvezda trajala neuobi�ajeno kratko na �panskom politi�kom nebu. Pobediv�i, prili�no neo�ekivano, Almuniu na internim "preliminarnim" izborima u PSOE-u, Borelj se pretvorio u veliku nadu socijalista ali je "dvovla��e", po�to je Almunia ostao generalni sekretar, donelo vi�e �tete nego koristi. Borelj je brzo tro�io ste�eni kredit i �ini se da je kriza izazvana korupcijom nekih njegovih saradnika kada je bio ministar finansija bila dobar razlog da se povu�e. Smireni ali energi�ni Almunia uliva sve vi�e poverenja, mada sve ankete i dalje daju solidnu prednost Aznaru i njegovoj Narodnoj partiji.
3. PASKUAL MARAGALJ. Biv�i gradona�elnik Barselone (u vreme Olimpijade) nije uspeo da sru�i "ve�itog" �ordi Pu�ola na oktobarskim izborima za �eneralitat (autonomna katalonska vlada), ali je ukupno dobio vi�e glasova od njega. Pu�ol, koji je "�ef Katalonije" ve� 20 godina, ostaje predsednik samo zahvaljuju�i izbornom zakonu koji ne vrednuje jednako glasove iz provincije i Barselone. Odradi�e svoje poslednje �etiri godine i oti�i, sa njim verovatno i koalicija Konvergencija i Unija. Socijalista Maragalj jo� uvek je dovoljno mlad (58) da sa�eka novu �ansu 2003. Iz njegove predizborne kampanje osta�e zapam�ena inicijativa o kontroli javnih medija preko nezavisnih organizacija, poput britanskog BBC-a, kako se ure�iva�ka politika ne bi menjala promenom lokalne vlasti.
4. BALTASAR GARSON. �ovek koji je "uhapsio" Augusta Pino�ea. Ve� godinama je, iako ima samo 44, sudija-zvezda na �panskom pravosudnom nebu. Vodio je mnoge istrage, od dr�avnog terorizma u slu�aju "Lasa i Zabala" (ubijeni teroristi ETA-e) do zahteva za izru�enjem Pino�ea. U slu�aju "Lasa i Zabala" tra�io je direktnu odgovornost Felipea Gonsalesa, tada�njeg �efa dr�ave, ali nije uspeo; �ak mu je Vrhovni sud prigovorio da je kao istra�ni sudija prekora�io svoja ovla��enja. Iako mnogi misle da Pino�e nikada ne�e iza�i pred �panski sud, sama �injenica da je Garson uspeo da pravnim putem izdejstvuje u Londonu odluke o njegovom izru�enju predstavlja veliku pobedu pravde i njega li�no.
5. HUAN VILJALONGA. Van granica �panije poznat samo u poslovnim krugovima kao predsednik Telefonike, dr�avne telefonske kompanije koju je Asnarova vlada prvu privatizovala. Kao li�ni prijatelj Hose Marie Asnara, stao je na �elo Telefonike i u 3,5 godine od nje napravio jednu od najmo�nijih kompanija u �paniji. Telefonika, sa svim prate�im firmama, danas na berzi vredi 13 biliona peseta sa neslu�enim perspektivama daljeg razvoja. Otkri�e da oko 100 direktora Telefonike, me�u kojima je i Viljalonga, imaju enormna ekstraprimanja na osnovu takozvanog plana stock options nije mnogo uzbudilo ni Viljalongu ni vladu.
6. PEDRO ALMODOVAR. I do ove godine Pedro Almodovar je bio me�u vode�im �panskim filmskim rediteljima, ali svetski trijumf njegovog poslednjeg dela "Todo sobre mi madre" (Sve o mojoj majci) svrstava ga u protagoniste godine. U �paniji je film na blagajnama ve� doneo 12 miliona maraka, u Francuskoj je tako�e me�u najgledanijim, u Americi obara mnoge rekorde. U�ao je u naju�u konkurenciju za Oskara, i nikoga ne bi �udilo da ga dobije.
7. SERHIO GARSIJA. Ne zna se za�to, ali �panci "luduju" za golfom. Posledica toga je i euforija koju je izazvao 19-godi�nji Serhio Garsija, najmla�i �lan profesionalnog "cirkusa" igra�a golfa koji se sele iz jednog mondenskog letovali�ta u drugo nastoje�i da uguraju lopticu u rupu sa �to manje udaraca."El ninjo", kako ga zove cela �panija, igra� je najve�eg talenta i �panci se nadaju da �e sa vrha svetske liste svrgnuti i Tajgera Vudsa.
8. ALEKS KRIVILJE. �panija jeste zemlja fudbala, ali u izuzetno popularne sportove spadaju motociklizam, biciklizam i golf. Dve velike figure, Anhel Neto i Sito Pons, imaju ukupno 23 titule prvaka sveta, ali one pripadaju pro�losti. Ove godine Aleks Krivilje, Katalonac iz Seve, doneo je novu, i to onu najvredniju, u kategoriji do 500 ccm. Kada je na trci u Brazilu osvajao svetsku titulu, bukvalno je pola �panije bilo prikovano uz TV prijemnike, a u rodnoj Sevi op�tenarodno slavlje trajalo je nekoliko dana.
9. HESUS HIL. Gradona�elnik Marbelje, osniva� i predsednik politi�ke partije "GIL" (Grupo independiente liberal - Nezavisna liberalna grupa), vlasnik i predsednik Atletiko Madrida. Ovo poslednje do pro�le srede, od kada klubom upravlja prinudni upravnik, a Hil i svi �lanovi uprave su totalno razvla��eni. Klub mu je prakti�no oduzet zbog optu�be da je protivpravno prisvojio vi�e od devet 9 milijardi peseta (preko 100 miliona maraka). Hil je odavno pod istragom za malverzacije u Marbelji, bio je hap�en pa pu�ten uz kauciju od 100 miliona peseta (1,2 miliona maraka). �ini se da se njegova sre�na zvezda polako gasi, ali on se ne predaje. Kao odgovor na sve �to ga je sna�lo za Bo�i� je objavio da �e se njegova partija pojaviti na generalnim parlamentarnim izborima idu�eg prole�a, iako je pre izvesnog vremena rekao da to ne�e u�initi "iz zdravstvenih razloga". Hil ve� osam godina dr�i najlep�e par�e "Sun�ane obale" (famozna "Kosta del sol"), a letos je deo svoje "carevine" pro�irio na afri�ku obalu, odnosno na Seutu i Meliju, �panske gradove na afri�kom tlu. Optu�uju ga za mnoge crne poslove i veze sa mafijom, ka�u da je Marbelju pretvorio u leglo kriminalaca najvi�eg ranga, ali on tvrdi da su sve optu�be posledica njegovog "politi�kog anga�ovanja".
10. RAFAEL ALBERTI. Pesnik, slikar, univerzalni umetnik, poslednji pripadnik slavne "Generacije '27". Dru�io se sa Dalijem i Lorkom, pisao poeziju i slikao gotovo do poslednjih dana. Umro je u 96. godini kao svedok veka u kome se �panija toliko promenila.