Svet

Vreme broj 469, 1. januar 2000.

 

Španija

Deset odabranih

Španski političari, biznismeni, umetnici i sportisti imali su vrlo zapaženu ulogu na domaćoj i međunarodnoj sceni što svedoči o sve značajnijem mestu zemlje na međunarodnom planu

Ako se u poslednja četiri dana odlazeće 1999. ne dogodi ono od čega svi strahuju, neka teroristička akcija ETA-e, Španija će odlazeću 1999. zaključiti sa najboljim bilansom u poslednjih 30 godina: nije bilo nijedne žrtve akcija ove organizacije. To je posledica primirja, proglašenog od strane ETA-e u septembru prošle godine, ali 28. novembra baskijski teroristi odlučili su da ponovo uzmu oružje u ruke i otad se strepi kada će i gde pući.

Policija je prošle nedelje kod Saragose zaustavila kombi koji je nosio skoro tonu eksploziva - najveću količinu ikada zaplenjenu u jednoj operaciji - koja je bila, kako se procenjuje, namenjena za spektakularno veliki atentat u Madridu, a dan kasnije otkriven je još jedan kombi sa gomilom oružja. U partiji šaha na život i smrt koja traje od 1968. policija je povukla dva dobra poteza, ali protivnik je daleko od "mata" i ne pomišlja na predaju.

Da je primirje ostalo na snazi, zadovoljstvo Španaca bilo bi kompletno, jer je odlazeća 1999. bila godina velike španske promocije u mnogim oblastima. Mnogi španski političari, biznismeni, umetnici i sportisti pamtiće 1999. po svojim uspesima koji, objedinjeni, svedoče o sve većoj ulozi zemlje na međunarodnoj sceni.

Kroz mini-portrete 10 ličnosti koje su obeležile špansku i međunarodnu javnu scenu 1999. slobodnom izboru vašeg dopisnika - evo podsećanja na najznačajnije španske protagoniste godine, s tim što se pod time ne podrazumevaju samo pozitivni učinci.

  1. HAVIER SOLANA. Bez obzira na mnoge kritike i posprdne komentare koje je primio na račun svoje servilnosti Vašingtonu, Havier Solana je bez sumnje Španac čije je ime najčešće izgovoreno u svetu tokom 1999. Imao je "čast" da formalno izda naredbu, kao generalni sekretar NATO-a, za napad Atlantske alijanse na Jugoslaviju, a "kao nagradu" je dobio položaj "ministra spoljnih poslova i bezbednosti Ujedinjene Evrope". U pozitivni bilans njegovog mandata na čelu operative NATO-a ubrajaju mu "istorijski pakt" sa Rusijom.
  2. HOAKIN ALMUNIA. Na domaćoj sceni je Hoakin Almunia, generalni sekretar PSOE, izbio u prvi plan postavši i zvanično kandidat svoje partije na izborima koji će se održati u martu iduće godine. Izboru je prethodila ostavka (14. maja) Đozepa Borelja, političara čija je zvezda trajala neuobičajeno kratko na španskom političkom nebu. Pobedivši, prilično neočekivano, Almuniu na internim "preliminarnim" izborima u PSOE-u, Borelj se pretvorio u veliku nadu socijalista ali je "dvovlašće", pošto je Almunia ostao generalni sekretar, donelo više štete nego koristi. Borelj je brzo trošio stečeni kredit i čini se da je kriza izazvana korupcijom nekih njegovih saradnika kada je bio ministar finansija bila dobar razlog da se povuče. Smireni ali energični Almunia uliva sve više poverenja, mada sve ankete i dalje daju solidnu prednost Aznaru i njegovoj Narodnoj partiji.
  3. PASKUAL MARAGALJ. Bivši gradonačelnik Barselone (u vreme Olimpijade) nije uspeo da sruši "večitog" Đordi Pužola na oktobarskim izborima za Đeneralitat (autonomna katalonska vlada), ali je ukupno dobio više glasova od njega. Pužol, koji je "šef Katalonije" već 20 godina, ostaje predsednik samo zahvaljujući izbornom zakonu koji ne vrednuje jednako glasove iz provincije i Barselone. Odradiće svoje poslednje četiri godine i otići, sa njim verovatno i koalicija Konvergencija i Unija. Socijalista Maragalj još uvek je dovoljno mlad (58) da sačeka novu šansu 2003. Iz njegove predizborne kampanje ostaće zapamćena inicijativa o kontroli javnih medija preko nezavisnih organizacija, poput britanskog BBC-a, kako se uređivačka politika ne bi menjala promenom lokalne vlasti.
  4. BALTASAR GARSON. Čovek koji je "uhapsio" Augusta Pinočea. Već godinama je, iako ima samo 44, sudija-zvezda na španskom pravosudnom nebu. Vodio je mnoge istrage, od državnog terorizma u slučaju "Lasa i Zabala" (ubijeni teroristi ETA-e) do zahteva za izručenjem Pinočea. U slučaju "Lasa i Zabala" tražio je direktnu odgovornost Felipea Gonsalesa, tadašnjeg šefa države, ali nije uspeo; čak mu je Vrhovni sud prigovorio da je kao istražni sudija prekoračio svoja ovlašćenja. Iako mnogi misle da Pinoče nikada neće izaći pred španski sud, sama činjenica da je Garson uspeo da pravnim putem izdejstvuje u Londonu odluke o njegovom izručenju predstavlja veliku pobedu pravde i njega lično.
  5. HUAN VILJALONGA. Van granica Španije poznat samo u poslovnim krugovima kao predsednik Telefonike, državne telefonske kompanije koju je Asnarova vlada prvu privatizovala. Kao lični prijatelj Hose Marie Asnara, stao je na čelo Telefonike i u 3,5 godine od nje napravio jednu od najmoćnijih kompanija u Španiji. Telefonika, sa svim pratećim firmama, danas na berzi vredi 13 biliona peseta sa neslućenim perspektivama daljeg razvoja. Otkriće da oko 100 direktora Telefonike, među kojima je i Viljalonga, imaju enormna ekstraprimanja na osnovu takozvanog plana stock options nije mnogo uzbudilo ni Viljalongu ni vladu.
  6. PEDRO ALMODOVAR. I do ove godine Pedro Almodovar je bio među vodećim španskim filmskim rediteljima, ali svetski trijumf njegovog poslednjeg dela "Todo sobre mi madre" (Sve o mojoj majci) svrstava ga u protagoniste godine. U Španiji je film na blagajnama već doneo 12 miliona maraka, u Francuskoj je takođe među najgledanijim, u Americi obara mnoge rekorde. Ušao je u najužu konkurenciju za Oskara, i nikoga ne bi čudilo da ga dobije.
  7. SERHIO GARSIJA. Ne zna se zašto, ali Španci "luduju" za golfom. Posledica toga je i euforija koju je izazvao 19-godišnji Serhio Garsija, najmlađi član profesionalnog "cirkusa" igrača golfa koji se sele iz jednog mondenskog letovališta u drugo nastojeći da uguraju lopticu u rupu sa što manje udaraca."El ninjo", kako ga zove cela Španija, igrač je najvećeg talenta i Španci se nadaju da će sa vrha svetske liste svrgnuti i Tajgera Vudsa.
  8. ALEKS KRIVILJE. Španija jeste zemlja fudbala, ali u izuzetno popularne sportove spadaju motociklizam, biciklizam i golf. Dve velike figure, Anhel Neto i Sito Pons, imaju ukupno 23 titule prvaka sveta, ali one pripadaju prošlosti. Ove godine Aleks Krivilje, Katalonac iz Seve, doneo je novu, i to onu najvredniju, u kategoriji do 500 ccm. Kada je na trci u Brazilu osvajao svetsku titulu, bukvalno je pola Španije bilo prikovano uz TV prijemnike, a u rodnoj Sevi opštenarodno slavlje trajalo je nekoliko dana.
  9. HESUS HIL. Gradonačelnik Marbelje, osnivač i predsednik političke partije "GIL" (Grupo independiente liberal - Nezavisna liberalna grupa), vlasnik i predsednik Atletiko Madrida. Ovo poslednje do prošle srede, od kada klubom upravlja prinudni upravnik, a Hil i svi članovi uprave su totalno razvlašćeni. Klub mu je praktično oduzet zbog optužbe da je protivpravno prisvojio više od devet 9 milijardi peseta (preko 100 miliona maraka). Hil je odavno pod istragom za malverzacije u Marbelji, bio je hapšen pa pušten uz kauciju od 100 miliona peseta (1,2 miliona maraka). Čini se da se njegova srećna zvezda polako gasi, ali on se ne predaje. Kao odgovor na sve što ga je snašlo za Božić je objavio da će se njegova partija pojaviti na generalnim parlamentarnim izborima idućeg proleća, iako je pre izvesnog vremena rekao da to neće učiniti "iz zdravstvenih razloga". Hil već osam godina drži najlepše parče "Sunčane obale" (famozna "Kosta del sol"), a letos je deo svoje "carevine" proširio na afričku obalu, odnosno na Seutu i Meliju, španske gradove na afričkom tlu. Optužuju ga za mnoge crne poslove i veze sa mafijom, kažu da je Marbelju pretvorio u leglo kriminalaca najvišeg ranga, ali on tvrdi da su sve optužbe posledica njegovog "političkog angažovanja".
  10. RAFAEL ALBERTI. Pesnik, slikar, univerzalni umetnik, poslednji pripadnik slavne "Generacije '27". Družio se sa Dalijem i Lorkom, pisao poeziju i slikao gotovo do poslednjih dana. Umro je u 96. godini kao svedok veka u kome se Španija toliko promenila.

Vladimir Stanković

prethodni sadržaj naredni

Up_Arrow.gif (883 bytes)