Igre na sre�u

Pozdrav svima u studiju

Hleba pa igara, va�i danas u Srbiji; lutrije su tek sada pred Novu godinu uspele da se oporave od vi�emese�ne posleratne hibernacije i dostigle 60 odsto od nekada�njeg prihoda

Svetska lutrijska statistika ka�e da je Srbija (�ak i) po lutrijskom prihodu po stanovniku na samom dnu, i da je ispod nas jedino Albanija.

Pri tom, lutrijske organizacije tvrde za "Vreme" da im posao ide slabo iz dva razloga. Prvi je ilegalno kockarsko tr�i�te, a drugi je raspad obe Jugoslavije, ne ra�unaju�i op�ti posleratni patos. Zlatne godine Jugoslovenske lutrije bile su od 1988. do 1991. godine; tada je jedna februarska uplata samo u Lutriji Srbije bila 1.700.000 listi�a Lotoa, koliko se danas tek za godinu dana prikupi u jednom lutrijskom kolu. Broj potencijalnih igra�a sveo se na pet odsto nekada�njeg broja, pa se do dobitka danas dolazi tek nakon �est meseci do godinu dana. Pre 15 godina bilo je po nekoliko dobitaka godi�nje po milion maraka, danas je redak dobitak od 200.000 maraka.

Pra�enje televizijskog programa ostavlja, me�utim, sasvim druga�iji utisak, budu�i da pet najgledanijih televizija Srbije prenosi osam vatrometnih lutrijskih izvla�enja - Loto, Tomboline, Fonto, Proto, dva Binga, razli�ite lozove. Stru�njaci koji su kod nas u lutrijskom biznisu jo� od one Jugoslavije komentari�u za "Vreme" da takva sirotinjska zabava ide u paketu sa mlekom i uljem na Drugom dnevniku RTS-a. U tako kompletiranoj simulaciji ugodnog �ivota i te kako va�no mesto ima ideja da se svakodnevno nekom "kao �to ste vi" posre�i, i da je u ovoj dr�avi na neki na�in svakom omogu�eno da zaradi milion dinara. Da takva simulacija ima takore�i "humanitarni" efekat govore i psiholozi, i podse�aju da su Srbi, isto kao i ostatak sveta, odrasli uz bajke o zakopanom blagu i tri ribice. Lako je pretpostaviti da je efekat takve simulacije, ako ve� sledimo Bodrijarovu teoriju, ovde mutirao. �ak je i jedna �ansa za dobitak u milion ve�a od "�ansi" sa kojima se ve�ina ovda�njeg stanovni�tva suo�ava kad se ujutru probudi. Mo�emo li re�i da dobitak na lutriji vi�e pri�eljkuje Srbin nego �ve�anin? Ono �to je �injenica je da je sticanje utiska kako su zgodici na�a realnost izuzetno korisno onima kojima je prikrivanje realnosti cilj. Zanimljivo je, uzgred, da su igre na sre�u najpopularnije u skadinavskim zemljama, u Italiji i Nema�koj.

DOMINANTNE POTREBE: Dragan Popadi�, psiholog, ka�e da je obilje igara na sre�u naro�ito pogodno u vremenima krize i op�teg siroma�tva. "Za nagovaranje ljudi da ulo�e mali novac i trud (kupe loz, napi�u dopisnicu...) stoji im na raspolaganju obilje veoma jednostavnih i efikasnih tehnika. Neka o�ekivanja su uvek zgodna za manipulaciju, kao �to je iluzija da je dobitak verovatniji nego �to jeste (neko je rekao da je igranje igara na sre�u porez na nepoznavanje matematike), i neke potrebe i motivi karakteristi�ni su za vremena krize, ili neizvesnosti, ili prosperiteta." Popadi� zaklju�uje da propaganda uvek apeluje na u datom trenutku aktuelne i dominantne potrebe, zbog �ega nam lako mo�e izgledati da potrebe u�esnika dovode do popularnosti ovih igara. Prime�eno je da ve� par meseci, iz nedelje u nedelju, Suzana Man�i� u popularnom "porodi�nom kvizu" na TV Pink dodeljuje sre�nom dobitniku "smederevac", a jedne nedelje se na njega �ak i popela.

Po se�anju na�ih sagovornika iz resornih slu�bi upravo je gospo�a Man�i� svojevremeno masovnu popularnost donela igri "Loto" u prvim televizijskim izvla�enjima osamdesetih godina. Ranije nije bilo popularno videti �enu koja (upla�uje tiket) se "kocka", danas se kockaju i deca i penzioneri. Najpopularnija, samim tim i najbogatija igra na sre�u u Srbiji je "Bingo". Svake subote u studiju RTS-a mlad i lep voditelj nasmejano diktira brojeve "izvu�ene iz na�eg dijamanta sa fenom", u uglu sedi tro�lana komisija "Narodne lutrije" i pa�ljivo bele�i izvu�ene brojeve, u pozadini studija vide se prigu�eno osvetljena tri izglancana "jugi�a" - plavi, beli i crveni. Dobitnicima se, osim nov�anih i robnih nagrada, nudi i gostovanje u emisiji. Odaziv je gotovo potpun i dobitnik obi�no ka�e da je "veran igra� Binga od prvog broja", pozdravi "celu familiju ispred malih ekrana i sve koji ga znadu u kom�iluk", zahvali se �to ga voditelji ne prekidaju, kao �to je to obi�aj, "nego stvarno ima �ansu da pone�to ka�e".

TELOHRANITELJI I KE�: Oni kojima se posre�ilo kod nas uglavnom "ne �ele da se defini�u iz razloga nesigurnosti", bar tako za "Vreme" tvrdi Radovan Ristovi�, direktor Lutrije Srbije. Po njegovom 25-godi�njem iskustvu, sve dobitnike je mogu�e podeliti na "inteligentne" i na "prizemne", koji su u ve�ini, i koji ne postupaju kako "situacija" zahteva. "Takvi uglavnom ho�e u ke�u, ali kad vide koliko je to, pa koliko je te�ko, dolazi do zaokreta od 180 stepeni. Onda se dogovaramo, pa do�u kad naprave aran�man - kupuje, recimo, ku�u, do�e po pare i zavr�i posao. Svako kretanje onog ko ima pare primetno je narodu", ka�e Ristovi�.

Dolaze i sa telohraniteljima, svakako. Ristovi�evo iskustvo govori da mnogi od njih odmah objave da su sve pare potro�ili.

"Rekao bih jo� i �ta je kod dobitnika vidljivo od prvog momenta, i to je isto i u ovo i u ono vreme. A to je neverica. Tu se nismo promenili, isto se i danas pare tro�e na nekretnine i na kola. Mnogi su dolazili u te�ku psihi�ku krizu nakon �to potro�e novac. Najdrasti�nija su bila dvojica dobitnika iz Tuzle, koji su u razmaku od samo nekoliko godina izvr�ila samoubistvo nakon �to su oti�le sve pare. Ima i onih kojima je zafalilo samo jo� 15 odsto da bi ostvarili sve �to su planirali", prise�a se ljubazni gospodin Ristovi� koji neguje neposredan, topao ljudski kontakt. Bilo je, ka�e, i jagme za listi�ima sa dobitnom kombinacijom. "To su oni koji nisu imali dokaze za svoje poreklo imovine da bi ga mogli pokriti, ku�e, kola, vikendica za devojke, pa bi �ekali dobitnika ispred lutrije da bi mu davali i po pet, deset odsto vi�e para." Po njegovim saznanjima, iako dobitak izaziva veliku promenu, ve�ina dobitnika ne napu�ta radni odnos, "verovatno sigurnosti radi".

"POREZ" NA DOBITAK: Za privid popularnosti igara zaslu�na je delom i konkurencija koja se namno�ila nakon raspada jedinstvenog lutrijskog preduze�a, i koja se sada bori za ostatak potencijalnih igra�a nakon raspada Jugoslavije. Jedna od njih, Narodna lutrija, tvrdi da je za mno�tvo igara, �to se njih ti�e, razlog i neka vrsta ispitivanja tr�i�ta, s tim da je od toga nekad i bilo konkretne koristi. Cena tiketa bila je �est maraka, dok se danas tr�i�te animira cenom od oko jedne marke; ipak, i nagrade su bile mnogo atraktivnije od dana�njih "jugi�a". Mnogi se se�aju redova za "Pan auto" 91. godine, kada je u jednoj emisiji kartica podeljeno 25 "alfa romea", ako je ve� zaboravljeno da se "Ekspres lozom" svojevremeno izgradio "Spens".

Od ovogodi�njeg rata stvari stoje jo� u gorem odnosu, shodno tome da je i uobi�ajeni mese�ni prihod u visini 70 nema�kih maraka. Hleba pa igara, va�i danas u Srbiji; lutrije su tek sada pred Novu godinu uspele da se oporave od vi�emese�ne posleratne hibernacije i dostigle 60 odsto od nekada�njeg prihoda. Gospodin Ristovi� ka�e da se zbog inflacije kod regularnog poslovanja vi�e ne isplate robne nagrade, jer se u trenutku naplate vi�e ne mogu u potpunosti naplatiti ulo�ena sredstva.

Potra�ivanja dr�ave, me�utim, ista su kao pre - lutrijsko preduze�e koje organizuje igru na sre�u du�no je da 15 odsto prihoda upla�uje za korisnika kojeg odrede resorne vladine slu�be, a jo� 15 odsto na konto poreza. Od ostatka uplata 50 odsto ide dobitniku, pa onda i on od tog "ostatka" daje 20 odsto na porez. Tako dr�ava dva puta ubire porez od jednog lutrijskog kola, �to neki na�i sagovornici smatraju "nefer igrom".

Na ilegalnom tr�i�tu kladionica i tombola nema dr�avnog poreza, ali se zato "de�ava" da dobitniku na �alteru za isplatu dva momka ponude saradnju i podelu dobitka "fifti-fifti". Sasvim nezvani�no re�eno nam je da je Ministarstvo finansija oformilo komisiju koja razmatra kako da se tome stane na put, ali se, eto, nije mnogo odmaklo.

Sa svim lutrijskim dobicima nedeljno se verovatno oko stotinak ljudi spasi egzistencijalne propasti. Jedan sa kojim smo razgovarali rekao je da bi, ako opet dobije pare na Lotou, "sve do dinara dao na Kosovo".

"Meni vi�e ne treba, ja sad imam sve", rekao je.

"Brige" jednog dobitnika

Milojko Jakovljevi� Strizo dobio je dosad najve�u premiju na Lotou u SRJ, milion maraka pre godinu i po dana. Kupio je dva �etvorosobna stana u �a�ku, ku�u u selu, u Preljini ma�insku radionicu za sina, dva kamiona, traktor, �etvora putni�ka kola, a posle su "vazdan pokupovali nekakvo". "Bilo je po zajmu, bile su i 24 sarane, dao sam ljudima i da se le�e u inostranstvu. Dolazili su razni, prvo iz daljine, pa se onda malo ulizuju, odobrovoljavaju me. Svakome sam dao, svi me znadu da sam dobar. A i kad sam se preselio u �a�ak, tu su me isto mnogo brzo upoznali. Sad me pola Cigana zna, svakom moram da dam po pet dinara", ka�e 71-godi�nji Jakovljevi�.

Strizo smatra da ni�ta nije izgubio u svim tim pozajmicama, iako mu je samo jedna �ena "vratila od sarane"; on nema ni�ta sa markom. Kukuruz ko�ta isto ko tada, hleb u istoj pekari ko�ta isto koliko i tada, pa �e, kad mu vrate te pare, on samo da zaradi, jer ta marka sada vi�e ko�ta. On je svoje pare svojevremeno pet puta podizao i u selu su ga uvek �ekali radnici da sve odmah isplati. "Nisam ja nikome kriv, pa nisam imao ni �ega da se pla�im", rekao nam je. Jedino �to ga sre�a nije poslu�ila je da su mu dve �ene umrle. "Zamolio bih ovom prilikom da se oglasi da nema �ta nemam, imam i penziju, i da bih voleo da mi se neka javi. Ja sam pomalo nad�ak i nam�or, pa te �to su se do sada javljale, a mnogo su se javljale, nisu mi se svi�ale. A da vam ka�em, i vi da ste ih videli - ne bi se ni vama svi�eli."