Strip

Odlazak �arlija Brauna

�arli Braun je simpati�ni gubitnik, dok je njegov tvorac melanholik. "Ceo moj �ivot je odbacivanje", izjavio je �ulc novinaru "Va�ington Posta" pre tri godine. '"�ene, psi, komi�ni stripovi..." �ulc nije, zaklju�uje novinar, le�eran, bogat i uspe�an �ovek kakvim se �inio. On je "ne�na i melanholi�na du�a", koji "svet posmatra isklju�ivo kroz prizmu bolnog i nesre�nog detinjstva"

�arls M. �ulc gotovo pedeset godina svakodnevno crta, 365 dana u godini strip Peanuts. Od kada se prvi put pojavio u javnosti oktobra 1950. godine, �ulc je nacrtao 18.000 stripova u kojima se bori sa strahovima i nadama �arlija Brauna i njegove dru�ine. Strip je do�iveo vi�e od 40 televizijskih verzija, �etiri igrana filma i jednu brodvejsku adaptaciju pod nazivom "Ti si dobar �ovek, �arli Braun". I ne samo to, strip se svakodnevno objavljuje u 2600 novina u 75 zemalja, i procenjuje se da ga �ita 355 miliona �italaca. Pored toga �to je veoma uspe�an i popularan, �ulc je i veoma bogat �ovek - od prodaja prava na kori��enje stripa Peanuts godi�nje zara�uje vi�e od milijardu dolara.

�ulc je pre 20 godina imao operaciju na srcu i od tada ima problema sa zdravljem. Pro�log meseca, uo�i svog 77. ro�endana, �ulc je oti�ao u kalifornijsku bolnicu zbog operacije na stomaku. Kada su ga otvorili, lekari su dijagnostifikovali rak debelog creva i prepisali mu hemoterapiju; saop�tili su mu da dalje operativne zahvate ne�e izvoditi, i pustili ga ku�i. Pro�le nedelje iz Kalifornije je stigla vest da se �ulc vratio za crta�ki sto u studiju blizu svoje ku�e, koja se nalazi severno od San Franciska. Niko izvan kruga naju�e familije nije znao �ta on tamo radi. "Verovatno radi ne�to za sebe", pretpostavlja Dajen Ajslin, portparol kompanije Junajted Medija. Me�utim, i sama Dajen priznaje da ne zna �ta se de�ava, a familija �ulc uporno �uva privatnost starog �oveka. "Va�no je da je on jo� uvek aktivan", ka�e Dajen.

U vreme kada je oti�ao u bolnicu �ulc je radio istim tempom kao i uvek. Predao je gomilu Peanuts stripova kompaniji Junajted Medija pet nedelja pre roka, �to zna�i da trenutno kompanija ima dovoljno dnevnih stripova do 1. januara 2000. godine. Listovi koji izlaze periodi�no ima�e dovoljno stripova �ak do februara meseca. Ali, tu�na istina je da �e Snupi jedva pre�i most koji nas spaja sa XXI vekom - na osnovu �ulcovog ugovora zabranjeno je da neki drugi crta� nastavi sa crtanjem ovog jedinstvenog stripa. �ulc je uvek govorio da �e jednog dana kada on umre umreti i Peanutsi sa njim. U me�uvremenu, nastavljaju se pripreme za proslavu zlatnog jubileja univerzalne (iako originalno ameri�ke) tvorevine, stipa Peanuts. Kolekcija "best of" pod nazivom Peanuts - Golden Celebration upravo je iza�la u Americi u Harper-Kolinsovom izdanju. Izlo�ba na temu �ulcovog �ivota i rada otvorila je ovih dana Me�unarodni muzej crtane umetnosti u Floridi, a slede�eg oktobra planira se druga izlo�ba u Ohaju, koja �e obele�iti aktuelnu pedesetogodi�njicu.

�ulc je po�eo da crta �arlija Brauna i njegovu dru�inu u vreme kada je Hari Truman bio u Beloj ku�i, a Bil Klinton tek �to je prohodao u ku�i svoje bake gde je �iveo. Elvis Prisli je tako�e bio nepoznati klinac u to vreme. "Moji drugari i ja volimo da mislimo o sebi kao uspe�nim primercima iz posleratnog svetskog perioda", izjavio je Sparki, jedan od likova u �ulcovim najranijim stripovima. Sparki je li�io na �arlija Brauna, a njegov ljubimac na Snupija.

Amerika se dosta izmenila u narednih pedeset godina, postala je zemlja kablovske televizije, internet pornografije i elektronske trgovine. Ali, Peanuts se nije promenio, ostao je isti onakav kakav je bio na po�etku - uspe�an proizvod iz posleratnog svetskog perioda. Crte�i i replike su evoluirali, naravno, ali su likovi i svet u kome su �iveli ostali zapanjuju�e nepromenjeni. Peanuts je remek-delo umetnosti prilago�avanja u formi koje se nikad ne menja.

"A sad, evo dolazi �arli Braun", ka�e jedno dete drugom kada se u kadru jednog od ranijih stripova pojavljuje glavni junak. "Dobri, stari �arli Braun, da, gospodine", odgovara drugo dete dok �arli prolazi pored njih u drugom kadru. "Dobri, stari �arli Braun...", ponavlja tre�e dete, i dodaje u �etvrtom kadru: "Kako ga mrzim!"

�arli Braun je simpati�ni gubitnik, dok je njegov tvorac melanholik. "Ceo moj �ivot je odbacivanje", izjavio je �ulc novinaru "Va�ington Posta" pre tri godine. '"�ene, psi, komi�ni stripovi..." �ulc nije, zaklju�uje novinar, le�eran, bogat i uspe�an �ovek kakvim se �inio. On je "ne�na i melanholi�na du�a", koji "svet posmatra isklju�ivo kroz prizmu bolnog i nesre�nog detinjstva".

�ulc je ro�en novembra 1922. godine u Minesoti, dr�avi koja je dala moderne ameri�ke ikone kao �to su Bob Dilan, Gerison Kejlor i D�esi Ventura. �ulc je bio jedino dete u porodici, svi su ga znali kao Sparki i, poput �arlija Brauna, bio je autsajder. Stripovi o �arliju Braunu su oli�enje su�tinske jednostavnosti, bez imalo ironije, i upravo to motivi�e knji�evnike da neprekidno tuma�e njegovo zna�enje i izvode zaklju�ke. Umberto Eko je 1963. godine nazvao �ulca modernim pesnikom, a ozbiljno je shva�en i u Francuskoj - izlo�ba Peanuts postavljena je u Luvru 1990. godine. Me�utim, najuspe�nije tuma�enje stripa o �arliju Braunu je religijsko. Robert �ort je 1964. godine izdao malu knjigu sa naslovom "Gospel po Peanutsima". U knjizi se �arli Braun opisuje kao "�ovek XX veka obu�en u majicu od trnja", Lusi kao simbol prvobitnog greha, dok je �reder opisan kao �rtva idolopoklonstva, a Snupi kao "mali Hrist koji te�i napa�ene." �ortova knjiga je 1965. godine dospela na listu bestselera u SAD, i usledila su neka manje uspe�na izdanje na tu temu. �ort i dalje tvrdi da je religija u sr�i Peanutsa, dok �ulc, s druge strane, dr�i distancu u odnosu na �orta i njegove tvrdnje.

"Oni su neka vrsta arhetipa", ka�e profesor Tom Dihejvin za likove iz stripa Peanuts. "Iz nekih razloga, Lusi i �arli Braun predstavljaju sinonime za odre�eni ameri�ki senzibilitet." Dok je bio predava� na kursu za ameri�ki komi�ni strip univerziteta u Nju D�erziju, Dihejvin je prokr�io put akademskom studiju za crtane filmove, a danas radi kao predava� na univerzitetu Vird�inija Komonvelt u Ri�mondu. Lusinu kabinu koju je ona zvala "psihijatrijska pomo� 5c" i Linusovo "sigurnosno �ebe" (izumi datiraju iz ranih 50-ih), Dihejvin smatra sto�erima stripa. "Lusina kabina je nastala u periodu velikog interesovanja za psihoanalizu u Americi, koja je tek tada uzimala maha", ka�e on. "Svi su odlazili kod psihijatra, napu�taju�i svoja predgra�a." �ulc je, ka�e on, prvi uveo u upotrebu frazu "sigurnosno �ebe".

"�ulc stvara na prvi pogled naivan i nevin svet, ali taj svet je zapravo pun bola i konflikata", ka�e profesor Lusi Kazvel, predava� sa dr�avnog univerziteta Ohajo i koordinator predstoje�e oktobarske �ulcove izlo�be. "On to �ini na veoma iskren i ne�an na�in." Patrik Mekdonel, mladi crta� stripa Mutts kome se �ulc divi, sli�no se izja�njava o �ulcovom delu. "To nisu samo �ale i lo�i �tosovi", ka�e Mekdonel. "Mnogo je iskrenije, vi�e li�i na umetnost. �ulc je prokr�io put ostalima."

Pedesetih godina ovog veka ameri�ka deca, poput Hilari Rodam, kasnije Klinton, u�ila su slova uz knjige Dr Seuss; �ezdesetih su u�ila uz Peanutse. "�arli Braun i njegova dru�ina oblikovali su moj �ivot, kao i �ivote ve�ine mojih kolega crta�a", ka�e Mekdonel. "Zbog njega sam i postao crta�." Mekdonel je zadu�en da izabere oko 1000 stripova za kolekciju koja �e pratiti proslavu zlatne godi�njice Peanutsa. "Sve sam ih pogledao, svih 18.000 i zaprepastilo me majstorstvo varijacija. Znate, �ulc je prvih 40 godina radio u striktnom formatu, u �etiri kadra, a ipak je to uvek razli�ito radio. �ovek je umetnik i pisac."

�arli Braun

�ulcov omiljen heroj, ozbiljan je i samosa�aljiv, ljubazan, obziran i nesebi�an. Za u�injena dobra dela nikad ne dobija zahvalnost. On je meta svake po�alice, lo� je u sportu i sa devoj�icama, uprkos tome �to Pepermint Peti i Marsi gaje izvesna pritajena ose�anja prema njemu. "�arli Braun nikada ne�e odustati od ideje da dobro pobe�uje zlo", pi�e u reklamnom materijalu za strip.

Snupi

Snupi je nema zvezda stripa, talentovaniji je od mnogih ljudi i svakako je bez presedana u pse�em svetu. Svih ovih godina on je div, lete�i as i superheroj - ali uglavnom u svojim snovima. Zbog hroni�nog nedostatka motivacije retko se mo�e videti bilo gde osim u svojoj ku�ici, u igri sa Vudstokom ili u letargi�noj pozi dok �eka �arlija Brauna da se pojavi sa ve�erom.

Lusi van Pelt

Zapovedni�ka, neiskrena, velikih i glasnih usta, sve u svemu neprijatna - Lusi je sebi�na i razdra�ljiva osoba. Njeni komplimenti uvek imaju dvojako zna�enje, i deli psiholo�ke savete bilo da je upitana ili ne. To �to je upadljivo nekvalifikovana za taj zadatak vrlo nervira �arlija, koji redovno dolazi na konsultacije kod nje.

Linus van Pelt

De�ak-filozof Linus van Pelt, Lusin mla�i brat, �esto zbunjuje okolinu svojim metafizi�kim observacijama. Lusi ga zbog toga kinji i maltretira, ali ga zato �arlijeva sestra Sali obo�ava i zove "Slatki Babu". Sa sobom uvek nosi par�e krpe i gr�evito ga se dr�i gde god da krene. Izumitelj je termina "sigurnosno �ebe".

�reder

Veliki i dostojanstveni ljubitelj Betovena daje izvesnu kulturnu te�inu celoj pri�i, iako i on mo�e da pobesni kada Vudstok aterira na njegov ljubljeni klavir. Njegova mo� da se dopadne drugima deluje �ak i na Lusi van Pelt, psihologa-slobodnjaka, i za njega va�e neka druga pravila.

Vudstok